Прокаскивати, кујем, dim. v. про

касивами.

Демсе

v. г. рf ein

"

Прокашљатисе, menig buften, tussio paululum. Прокидање, п. дисф uufreißen, apertio, diruptio.

Прокидами, ам, v. impf. aufreifen, disrumpo.

Прокинупи, нем, v. pf. aufreifen (ein Beschwür), aperió. Прокисао, сла, ло, н. п. сир, млијеко, ein menig fauer gemorben, subacidus. Прокисивање, n. 1) даô Durdregnen, perplutio (?). 2) ás Gäuerlid werben, subacidatio (?).

Прокисивати, суjе, v. impf. 1) buro. reanen, perpluit. 2) säuerlich werden, subacidus reddor.

Прокиснути, не, v. pf. 1) vom

Кеден

durchnet werden, perpluit. 2) fäuerlich werden, subacesco. Прокʌество (проклетство), n. ber Flud), exsecratio: прокʌество на њему, es liegt ein Flud auf ibm. Проклем, ма, мo, verfluet, diris de

rotus.

Проклетав, f. vide прокʌество. Проклети, кунем, v. pf. verflumen,

diris devoveo.

f.

Проклетство, п. } vid

прокʌество.

Проклинати, ам, v. pf. berborteimen, progermino.

Проклињање, п. дав Berfuфеn, exse

cratio.

Проклинати, њем, v. impf. verflumen,

exsecror.

Прокљување, n. Das Durmpiđen, per-
ruptio ope rostri.
Проклувати, ам, v. impf. ðuropic en,
Прокљувати, љујем, v. pf.j rostro per.

tundo.

Проклуватисе, амсе, v. r. impf. fid Проклуватисе, љујемсе, v. г. рf. burФ. piden, aperire sibi rostro exitum (ut faciunt pulli). Проко, м. (Ерц.) ein Drann name (al8 hyp. von Продан), nomen viri. Прокола, f." ein gröfferer Ebeil cinee jer paltenen Sanzen, portio majuscula rei diffissae z. B. vom Kohlkopf (broccoli ?), vom Baumfloge. Det Gerbe Denlt an проклати (?); Прокопање, п. 𐐨аз heilen in проколе, dissectio in segmenta majora. Проколами, ам, v. impf. in проколе theiten, disseco in majora segmenta. Прокоп, m. Der Ganat, Graben, fossa. Прокопавање, ab Dur graben,

perfossio. Прокопавати, ам, v. impf. Suvdgras ben, perfodio.

u.

Прокопаши, ам, v. pf. 1) burdgraben, perfodio. 2) erkundschaften, exploro. Прокопсами, пшем, v. pf. (у Сријему, у Бач. и Бан.) (проколи, Fortgang) gue fortkommen, reussiren, succedit mihi ex animo. Прокопсао као Турски цар

на Сенти.

Прокосити, нм, v. pf. einen Fled ab. mähen, demeto locum. Проктемисе, тисе, v. г. рf. коме шта (у Сријему), gеlüften, collibet. Прокувати, ам, v. pf. ein wenig loden, paululum coque. Прокуњаци, ам, v. pf, ein wenig niz den (vor Schläfrigkeit), paululum auto. Прокурвашисе, амсе, v. pf. jue Sure, zum Hurer werden, evado moechus aut moecha.

прокушати, ам, v. pf. aue olen, fone biren, experiri. Продажене, n. 1) bat Borbeigeben, praeteritio. 2) das Vergehen, Aufhören, finis. 3) der (gute) Abgang der Waare, venditio facilis.

Пролазак, ска, m. vide прођа. Пролазиши, им, v. impf. 1) verbeigeben, praetereo. 2) vergeben, desino, praetereo. 3) gehen, abgehen (von der Waare), divendi.

Пролешање, п. (Рес. и Срем.) vide пролијепање.

Проʌетами, екем, (Рес. и Срем.) г de пролијемати. Пролетети, шим, (Рес.) vide проле

Кеми.

Проʌетиши, им, (Срем.) vide проде

Кеми.

Пролетни, на, но, (Рес.) Ivide npo-
Пролетњи, ња, ње, (Срем.)] љетни.
Пролетôc, (Pec. и Chem.) vide пo-
Проʌебске, љетос.
Пролетошњи, ња, ње, (Рес. и Срем.)
vide прољемошњи.
Пролеће, п. (Рес. и Срем.) vide прољеће.
Пролећети, летим, v. pf. (Ерц.) уorbes,

durchfliegen, praetervolo, pervolo. Проливање, п. (Срем.)vide прољевање. Проливати, ам; (Срем.) vide проље

ваши.

Проливатисе, васе, (Срем.) vide пpo

љева исе.

Проливен, на, но, н. п. човек, жека, geschwäßig, der nicht schweigen kann, qui loquitur tacenda. Пролизати, ижем, v. pf. Dursleden, perlambo.

Пролизатисе, лижесе, v. г. pf. cure: gerieben werden, detero. Пролизивање, и, дав Durdledes, per

Jambitio.

Проʌизивати, зујем, v. impf. curtis den, perlambo.

mussio. 2) vorbeimurmeln, praetereo

mussitans.

Промушими, им, v. pf, ein wenig bet. umlaufen, aliquantum circumcurro, pervagor.

Промући, мукне, v. pf. m. j. грло, beer werden, irraucesco. Промужками, ам, v. pf. ausschwem, men, vas aqua infusa et agitata

purgo.

Промучити, им, y.pf. ein wenig quälen, aliquantum crucio.

Промучишисе, имсе, v. г. рf. око шма, sich Muhe geben, operam do. Пронákи, наheм, v. pf. ausfindig machen, erfahren, rescio, comperio. Пронети, несем, (Рес. и Срем.) vide пронијели. Пронијети, несем, пронијо (прониjena, лo), v. pf. (Epü.) 1) durch, vor beitragen, praeterfero. 2) nрониjела кокош (или друга каква мица), an fangen zu legen, coepit ponere ova. Проники" (говориме и проникнути), никне, v. рf. durchwachsen, exeresco per

Пρенишâне, п. das Durchwachsen, progerminatio per Прницами, ниче, v. impf, н. п. траBa, durchwachsen, succresco per-:` „Кроз кости јoj mрава проницала. Пронами, ам, v. pt. н. п. дијете, ein wenig tragen, porto aliquantum, Проносити, им, v. impf. vorbets, urф tragen, fero per -9 praeterfero. Iронoшême, n. das Vorbeitragen, prae

terlatio,

"

Пробдаши, ам, v. pf. Ispazieren, Пробдалинсе, амсе, v. г. pf.j umberges

hen, circumeo.

"

Проодишп, им, v. pf. wo herum, durch, vorbe gehen, eo circum, per, praeter. Пропадâше, n. 1) das Durchfallen, ca. sus per 2) das Verfallen, zu Grunde gehen, interitus. Прoпадаmи, аm, v. impf. 1) durchfallen, cado per 2) zu Grunde gehen, pereo. Ipanama, f. ein Bankerottier, deco

ctor: лажа и пропалица. Iponaem, f. der Abgrund, vorago, ba

rathrum.

Пропасти, аднем, v. pf. 1) burdfal= len, cado per- 2) zu Grunde gehen,

pereo.

Пропéгање, п. (Рес. и Срем.) vide пропијевање.

Пропéвамн, ам, (Рес. и Срем.) vide пропијевами. Пропевами, ам, (Рес. и Срем.) vide пропјевани. Проп тисе, пнемсе richten, erigor.

v. r. pf. sich auf.

3

Пропишáваши, ам, v, impf. 1) durchs pissen, permejo. 2) (anfangen zu) pissen, mejo.

пропишами, ам, v. pf. 1) bur pifen, mejo per 2) pissen, mejo. Пропјевами, ам, v. pf. (Ерц.) anfans gen zu singen, primum cantum edo: пропјевали пилићи (Србљи не једу пилића док не пропјевају); пропевала црква, намастир. проплакати, лачем, v. pf. 1) anfan= gen zu weinen, incipio flere: ,,у Шаму ће каде проплакати 2) ein wenig weinen, leo parumper. Пропљување, n, Das Servoripenen, pro

sputio.

Пропьуваши, am, v. impf. hervorspeyen,

prospuo

Пропљувати, љујем, v. pf. 1) bervers fpeyen, prospuò. 2) ein wenig speyen, spuo paululum. Пропустити, им, v. pf. 1) durchlassen, mitio ut perrumpat quis: пропустна га мало кроз руке (д. і. cin menig abprügeln). 2) auslassen, dimitto. Пропућкати (профућкаши), ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дигф. jagen, verschwenden, vergeuden (ver futschen), pessumdo. Пponyumane, u. das Durchlafssen, per missio, dimissio, emissio. Пропушmаши, ам, v. impf. durchlaffen, permitto.

Пpoрáдиmисе, имсе, v. г. pf. anfangen arbeitsam zu seyn, incipio esse sedulus. Прорáсmаше, n. das Treiben (der Pfans zen), emissio. Прорáсmamи, ам, v. impf. treiben (ven Pflanzen), emitto.

Пpорáсmи, cineм, v. pf. treiben (vom Kohl, Rüben), emitto (germen). Прорачунити, им, v. pf. berednen,

duco rationes.

ПIрорачýнимисе, имсе, v. r. pf. sich bu

rechnen, rationes duco.

Прорезами, ежем, v. pf. òигф{фпеіден,

perscindo.

Прореsваше, n. das Durchschneiden, scissio.

Просан, сца, m. ber Berber, Freimers ber, petitor puellae, procus.' Просед, да, до, (Рес. и Срем.) vide просјед.

.

Прасејами, јем, (Рес. и Срем.) vide просијами. Просек, m. (Рес. и Срем.) vide просијек.

Просек, m. (Рес. и Срем.) vide просјек.

Просен, на, но, н. п. леб, слама,
Sirfen., miliaceus.
Просеница, f. as Sirfenbrot, panis mi-
liaceus.

Прослављање, n. 1) baš Jeneen, percelebratio. 2) das Berühmtwerden, illustratio.

Прослављати, ам, v. impf. zu Cube fenern, percelebro. Прослављашисе, амсе, v. r. impf. be. rühmt werden, inclaresco.

Пресо, n. Die Sirfe, milium. Просрами, серем, v. pf. 1) дaђeridei. fen, procaco. 2) просрао cee, er hat alles verfressen, patrimonium devoravit.

Просм, ма, мо, 1) cinfältig, gemein, simplex. 2) да је просто, es ift vers geben (als Antwort auf Bitte um Vers gebung); проста му душа! Gott hab' ihn selig, (vergebe ihm die Sün den).

Простак, m. ein efnfältiger gemeiner Mensch, ohne Bildung, homo de plebe. Простакиња, f. ein gemeines Wein, muTier de plebe. Простаков, ва, во, е простак, поmiuis plebeji. Простачки, ка, ко, 1) wie es gemeine Leute haben, plebejus. 2) adv. wie ein просмак, more hominis plebeji. Простирање, n. Das ulusbreiten, explicatio, extensio.

Простирати, рем, v. impf, aučbieis ten, explico. Простирач, m. ein uф, аs a и bge breitet wird, stragulum. Простирача, f. mj. поњава, што ее проспире, Die Koke, Die aufgebreitet wird, um darauf zu liegen, gausape. Простирка, f. vide простирач. Простими, им, v. pf. verzeihen, igno❤

sco:

А. Прости брате! Б. Да је просто.

Просmoрuja, f. der Raum, spatium. Пpocmoma, f. die Einfalt, simplicitas. Простран, на, но, weit, breit, latus spatiosus.

Прострелити, им, (Рес. и Срем.) vide простриједити. Прострами, рем, прострво, (Рес. и Срем.) vide простријети. Пpocmpum, f. am Rocke, Mantel, die Deffnung um die Hand durch zu tеs den, apertura pallii. Протријелити, им, v. pf. (Ерц.) mit dem Pfeile durchschießen, sagitta trajicio : простријелила га вила. Проспријеми", рем, просто, т. р. (Epu) ausbreiten, explico. Прострики, рижем, v. pf. urfdheren,

aperio tondendo.

Ilpoсmpýrama, ужем, v. рf. durchscha, ben, perscabo. Просукаmи, учем, v. pf. 1) durch und durchschießen, durchbohren, trajicio, confodia. 2) in der zweideutigen Aneks Dote foviel als просити (ђевојку). Просуши, спем, v. pf. 1) au dütten, profundo. 2) vergeuden, verthun, pessumdo: npocyo wykу. Просymисе, спeмce, v. r. pf. 1) heraus. fliegen, effluo. 2) auseinander rinnen, diffluo: просуласе каца. Просушити, им, v. pf. ein weaig trod nen, exsicco paullulum. Прота, м. (Рес. и Срем.) vide прomo. Прошак, m. ријеткое, што

се жимо промаче на њега, cin groz berer Reiter (Sieb von Leder), cribri geuus rarioris. Ilpomáкаже, n. das Reitern, cribratio. Проmáкamи, ачем, v. impf. durchreis

tern, cribro.

Промањиши, им, v. pf. н. п. дрво, òün.

ner machen, extenuo.

Пропеглиши, им, v. pf. ein wenig zies hen, strecken, protento. Протегнутисе, немсе, v. r. pf. 1) fich strecken, extendi. 2) sich strecken, größer werden, excresco.

Протезање, п. Daf Streden, extensio. Протезаписе, ежемсе, v. r. impf.

ausstrecken, extendi. Протераница, f. (Pec. и Cpem.) vide прокераница. Промерами, ам, (Рес. и Срем.) vide

прокерами.

Jipomeрuваihе, n. (Рec. и Срем.) vide проверивање. Протеривати, рујем, (Рес. и Срем.)

vide прођеривати. Промесами, ешем, v. pf. ein menig be:

hauen, dedolo.

Прomеka, е, v. pf. anfangen zu flies

gen, promano: протекао казан.

Прoraисиуmи, нем, v. pf. 1) durchdrins
gen, premo per -1 2) stechen (in der
Seite), dolent latera.
Проmишâше, n. vide пpomjeшaše.
Протицати, тиче, vide промјецата.
Протјецање, п. (Ерц.) дав Unfangen
zu fließen, initium fluxionis.
Промјецати, mјече, v. impf. (Ерц)

anfangen zu fließen, coepi fluere. Пpomo, m. (Eрu.) der Protopresbyter, Eripriester, protopresbyter. Протопопа, m. vide прото. Протопопин, на, но, е протопоп protopresbyteri.

Проточити, им, v. pf. дисфуteben, reis

tern, cribro.

Пpompécаíe, n. das Ausschütteln, ex

cussio.

Протресами, ам, v. impf. aus müttels.

excutio.

Пpompécmи, сем, v. рf. ausschütteln,

excutio,

pomр'лаmи, ам, v. рf. ein wenig rei ben, perfrico. Протрљатисе, амсе

9

v. r. pf. einans der ausbeuteln, perfricare se invicem. Промрти, рем, промро, v. pf. 1) Durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig reiben, tero paululum. Протрчаши, чим, v. pf. {mifфел Surd, vorbeilaufen, praetercurro.

Пpomnya, f. ein Schwärmer, Abenteu-
Пpomувa, f.rer, grassator.
Пропужиши, им, v. pf. beginnen ja
flagen, coepi conqueri.
Проmураже, n. 1) das Werfen durch—,

jactatio per, 2) das Losbringen, ex den Mann bringen, divenditio. Пpomýрamи, ам, v. impf. 1) durchwer fen, jacto per, 2) losschlagen, vendo