Page images
PDF
EPUB

Редак, шка, ко, (Рес. и Срем.) vide риједак.

Peдapa, f. die Frau, die die Reihe der Jaushaltung trifft, materfamilias ordinatrix. Ђе је млого жена у кући, онђе једна редује (m. ј. готови је-. ло, пере судове и мијеси леб) једну неђељу дана (и та се зове онда редара), а друга другу и м. д. Редарин, на, но, ber unotonerin, or

dinatricis.

[ocr errors]

Редими, им, v. impf. н. п. куђељу, лан, den Flachs bereiten (durch alle Operationen, bis er gesponnen werden Fann), linum praeparo. Пошто се ку, ђеља (или лан) извади из мочила и осуши, онда се набија ступом (а лан тре прлицом); па се потом почне редиши: најприје се маше на маљци, па се онда огребље на огребло, послије огребла перјасе на гвозденој перајици, послије тога перјајусе повјесма малом перајицом, па су већ онда повјесма уређена. А оно што остане на огреблу и на перајици, гребена се гребени има бива влас (мали и велики); а што остане на гребенима, оно су већ кучи не..

и од онога ,

Редња, f. cine endemifce Frantheit, morbus grassans.

Редњи, ња, ње, ја сам редњу (м. j. - чашу) попно, беn Вефеr, Der Der Kci, he nach mich getroffen hatte. Редовање, п. Die umreihe, ordo domus

administrandae.

[ocr errors]

Редовами, дујем, v. impf. дег Reiße nach baushalten, rem familiarem nistro ex ordine.

admi

Редуша, f. vide редара. -Редушин, на, но, vide редарин. Ређање, n. čas Reihen, ordinatio. Ређаши, ам, v. impf. reihen, ordino. Ређење, п. дав Bereiten des Fladies, lini praeparatio. Режање, п. да3 3änfletien, dentium ostensio, nudatio ; rictatio. D; Режали, жим, v. impf. Die Заблеflеt. schen, ringi, rictare. Pesa*, f. vide eреза. Резанци, наца, m. pl. bie uvel, turundae (farinaceae). Резање, n. Das Goneiven, scissio. Резами, ежем, v. impf. ↑ neiven, scindo. Резница, f. m. j. лоза (на чокоту). Рек, m. (Рес. и Срем.) vide ријек. Река, f. (Рес. и Срем.) vide ријека. Рекла, f. (у Сријему, у Бачк. и у бан.)

der Weiber rock (Röckel), tunicae genus. Рекула, m. Жann name, nomen viri.

1

Реља, m. Mann name, nomen viri. Рен, м. бес жeerretig (Erainiid хрен, öfterr. Der Kren), armoracia Linn. Pen, m. ver Gomang, cauda. Репа, f. Sie übе, гара. Репам, та, mo, geídmängt, caudatus, Репата звијезда, f. Der Komet, cometes, stella crinita. Репина, f. augm. v. реп. Penuk, m. dim. v. pen. Репица, f. dim. 5. pena. Репиште, n. Uder, auf dem einft hü ben angebaut waren, locus olim rapiz consitus.

Репни, на, но, н. п. лист, Кüбен, rapinus. Репу, м. petasites.

die Pestilenzwurz, tussilage

Репурина, f. augm. 5. репа. Репушина, f. augm. v. peny. éca, f. 1) на дрвету, дав кафеn (3- 25. am Nußbaum), iulus, nucamentum. a) das Züngelchen (im Munde), lingula. 3) péce, Franjen, fimbriae. Ресава, 'f. 1) наија Ћупријска. 2) вода што мече кроз му наију. Ресавац (еца), човек из Ресаве. Ресавкиња, жена из Ресаве. Ресавски (Ресавски), ка, ко, 1) Keffamer. 2) adv. ref= fawisch.

Ресан, m. Жanniname, nomen viri. Pecaњe, n. Das Betommen ber Länden, nucatio (?).

Pecacm, mа, що, н. п. коза, дезин gelt, lingulatus (?).

Рèсаmи, ам, v. impf. Käßchen bekom men, nucari.

Ресица, f. dim. v. peca.
Рескање, n. dim. 5. резање.
Рéскапи, ам, dim. 5. резами.
Реснам, ма, то, н. п. грана, кäß-
chen tragend, iulatus.

Реки, речем (и рекнем), v. pf. fagen, dico.

Рефена*, f. bie Зефе, rata, symbola.
Zeche,
Pêч, m. (Рес. и Срем.) vide ријеч.
Речен, hа, kе, berent, eloquens cf.pjечити.
по, (Рес. и Срем.) vide

Рјечим. Речица, f. dim. v. река, Речца, f. dim. 9. реч. Решетање, п. 𐐨аš Reitern, cribratio. Решетами, ам, v. impf. reitern, fiеbеn

cribro.

Решетка, f. ein Gittermert, cancelli.
Pememo, n. Der Reiter (Sieb), cribrum.
Рзање, п. да8 23iehern, hinnitns.
Рзаши, ржем, v.impf. miehern, hinnio.
Риба, f. Der Fiid, piscis. Двије се ри
бе на једној ватри пеку, па једна
другој не вјерује.
Рибање, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.}

Рибap, m. Der Filmer, piscator.

Рибарев, ва, во, des Fischers, pis-
Рибаров, ва, во, 7 catoris.
Рибарски (рибарски), ка, ко, 1) се i
icher, piscatorum. 2) adv. nach Fischer
Art, more piscatorio.
Рибами, ам, v. impf. m. j. купус,
(Sraut) reiben, brassicam contero.
Рибешика, f. augm. v. риба.
Рибизле, f. pl. (у Сријем. у Бачк. и у
Бан.) Die Hi5esbeecen, ribes rubrum
Linn.

ferri rasorii.

das Reiben (des Krauts), sectio ope Рúкнуm,нем, v.pf. brüllen, mugitum edo. Pav, m. Kom, Roma. cf. благочаспитен. Римљанин, m. 1) Der Kömer, Romans. 2) der Römer (Lateiner, dem Ritus nad)), homo ritus Romaui : „Тако моја вјера не подноси, „Да ја копам „Ришћанина поред Римљанина Римпапа, m. Der Papit von Kom, Papa

Romanus.

Рибић, м. дав Kleine som Gifd, bee

junge Žifd, pullus piscis, pisciculus. Рибица, f. dim. . риба. Рибљи, ља, ље, id., piscarius. Рибница, f. ein Fleden an der Donau, Poreffd gegen übеr. Рабничанин,човек из Рибнице. Рибнички, ка, ко, von

Рибница.

Рибњак, m. Der Fifdteich, piscina.
Рибурина, f. vide рибетина.
Ригање, п. дas Külpfen, ructatio.
Ригами, ам, v. impf. aufitoßen, culpfen,

ructo.

[ocr errors]

Ридање, п. дав BebElagen, ululatus.
Ридами, ам, v. impf. mehflagen, ululo.
Pih, ha, he, fuchsroth, rufus.
Риђа, 'í. м. ј, коза, eine cothe Biege.
rufa capra.

Риђа, м. (Рес. и Срем.) vide риђо.
Риђан, п. vidе риђо :
,,Доведоше Мару на риђану
Puho, m. (Epu.) der Fuchs (Pferd),
equus rufus.

Ризница, f. (у пјесмама и по нама-
сmuримa) die Kammer (Schaß- und
Rleibertammer), conclave:
,,Ти отиди у ризницу б'јелу,
„Те ми узми жутије дукатa
„Од Стојана узима оружје,
,,Па оружје носи у ризницу
Plija, m. (Рес. и Срем) vide ријо.
Риједак (comp. рјеђи), шка, ко, (Ерц.)
1) ðünn, niit Did, rarus. 2) felten,

rarus.

Ријек, (Ерц.) шмоно ријек (м. ј. штоно ријеч?), mie man, ju fagen pflegt. ut ajunt.

Pиjeна, f. (Eрy) der Bach, kleiner Fluß,
amnis.

ријење, п. дав Nühlen, rutio (?).
Ријеч, f. (Ерц.) Das Bort, vox, verbum.
Ријечца, f. dim. v. ријеч.
Ријо, м. (Ерц.) hyp. 5. Рисmивоје (?).
Pika, f. das Gebrülle, mugitus.
Рикавац, сца, m. m. j. кашаљ, де
Reuthufter, tussis genus.
Рукање, n. 𐐨аз Erüllen, mugitus.
Рикаши, ричем, v. impf. brülen, mugio.

Римски, ка, ко, rêmif, romanus.
Рипање, n. Das Ptacle Suiten, tussitia

anhela.

Рипами, ам, v. impf. teiden. Parfu ften, tussio.

Рипида, f. Urt Sirden anvelabers, cas

delabri sacri genus.

-

Pic, m. der Luchs, lynx.
Рисно, n. Gtact in Dalmatien:
,,Па ми трчи Рисну на крајину
coa, f. bie umshaut, Das en
fell, pellis lyncis:
„Рисовина и самуровина
Plcma, m. (Pec. и Срем.) vide Риста
Рисма, f. grauennanie, nomen feridae.
Picmax, m. Mann name, nomen viri.
Picmusoje, m. Mannsname, nomen vari
Рисмо, м. (Ерц.) hyp. 5. Рисман.
Ристов, ва, во, Ghrifti, Christi.
Ристос, Рисма (и Рысмоса), m. Gri

ftus, Christus.

Pim, m. das Rohr, Röhrig, arundine-
tum. Ласно је ђаволу у ришу свар
ми (у карабље).

Pима, f. 1) ритава кошуља, gerfejteš
Semo, indusium lacerum. 2) риме, м.р
дроци, дiе Gegen, laciniae.
Римав, ва, во, дроњав, jerfegt, laceras

laciniosus.

Рили, ријем, v. impf. ruhlen, ruo
Риминар, ın. vide дроњо.
Риф, м. (у Сријему, у Бачк. и у Бан)
bie eue", ulna, cubitus. cf. арман.
Ришњанин, m. човек из Рисна:
,,Поклонио Рашњанин Ивану;
„.Ришњани су на гласу јунаци
Ришњански, ка, ко, von Рисно:
„Што ће мени Рашњански мачеви
Ришћанин, m. Der Chrift, christianus.
Калуђери зову свакога човека рас-
Канином (кад му не знаду имена,
као и жену ришћаницом, или ри

канком.

Ришћанинов, ва, во, деš Ghriften, chri

stiani.

[ocr errors]

Ришћаница, f. eine Ghriftin, christian
cf. ришћанин.
Ришканка, f. vide ришћаница.
Ришћанлук, m. Die Chriftengeit, popu

lus christianus.

Ришћански, ва, ко, 1) фrifid, a stianus. 2) adv. christlich, christiane

[ocr errors]

Рjèчum, ma, mo, (Epu.) beredt, elo- Poвee, n. das Graben eines pos,

perfossio.

quens.

Речица, f. dim. v. ријека.

PRа, f. 1) das Schnarchen, rhonchus. 2) (scherzhaftes Schimpfwort auf ein gro ¡ bes großes Kleid), convicium in vestem rudem.

Ркаше, n. das Schnarchen, rhonchus, b To stertere.

y.

Ркаши, рчем. v. impf. schnarchen, sterto. Ркнути, нем, pf. schnarchen, rhonPHав, ва, во, mit aufgeschlitten Lippen, labiis diffissis.

chum emitto.

Pжага, f. велика гомнла, ein großer Haufe, magnus acervus. Piьâк, m. Mannsname, nomen viri. Píâœe, ¤. das Reiben (z. B. des Ochsen am Baume), attritio, frictio. Pашисе, aмce, v. r. impf. sich reiben, adteri.

[blocks in formation]

P&B, m. die Aufgrabung (unter dem Schnee, oder der gefrornen Erde) damit die Schweine dann weiter nach Wurzeln wühlen, perfossio. Pовâш, m. 1) der Einschnitt am Ohr des Schweins, als Kennzeichen, incisura, nota. 2) das Kerbholz, talea. Ровáшиши, нм, v. pf. zeichnen, marki. ren, noto Kрме. Poвнне, f. pl. vide poв. Ровими, им, v. impi. einen pos graben,

perfodio. Poвиmо jaje, n. ein weiches Ey, ovum sorbile.

Р.впп, m. pl. Gegend in der Herzego. wina an der Grenze von Montenegro: ,,Равна Брда и камене Ровце Pôr, m. 1)das Horn, cornu. 2) на куħи, der schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. 3) гадљарски. Porab, гља, m. die Ecke, angulus. Poram, ma, mo, gehörnt, corniger. Porâч, m. eine Art kleiner Fisolen, faseli

genus.

Рогобаман, шна, но, ä elig, anceps. Рoгожина, f. die Schilfmatte, teges. Poros, m. das Nietgras, typha latifolia. Рогозан, зна, но, мои рогоз, typhae

latifoliae.

Póгoma, m. ein Ochs mit großen Hörs nern, bos cornutus, cornibus ingrantibus praeditus.

Porybe, f. pl. Art Heugabel (mit zwek
Zaden), furcae genus.
Рогуљице, f. pl. dim. v. рогуље.
Poryшeme, n. das Stugen, stupor, ar-
rectio aurium

Рогушиши, им, v. impf m. j. уми, stußen, stupeo, aures arrigo. Род, 1) он ми је род, ес ift mir be. freundt, est propinquus meus; minда у род; господскога рода, familiae, Abkunft. 2) die Frucht, fructus: купио виноград под родом; „Вишњичица род родила, „Од рода се подломила Poga, f. der Storch, ciconia. Родаква, f. vide ротква. Родан, дна, но, н. п. година, дрво, fruchtbar, frugifer.

Родбшна, f.die Verwandten, Befreundten, propinqui.

Родин, на, но, des Storchs, ciconiae. Poдиme, m. der Erzeuger, Vater, pa

rens.

Pogumи, им, v. pf. 1) gebähren, pario. 2) Frucht bringen, gerathen, gedeihen, provenio, respoudeo spei: poди^а годнна, родно жир, родиле јабуке и m. д. Рoдumиce, имсе, v. г. рf. poaиao ce Aujeme, geboren worden, natus est; aber aud) родило се сунце, ift aufgen

gangen, ortus est sol. Pauna, f. die Verwandte, cognata: „Ој ђевојко ти си ми родица, „Кад ме видим вата ме грозница Poha, f. hyр. v. роħaка.

Pohaj, m. m. j. сунчани, der Sonne Aufgang, ortus.

рођак, m. 1) материне, или очиве се

empe cин, der Vetter (Sovn der Tans te oder des Oheims), matruelis, consobrinus. 2) ein weitläuftiger Verwands ter, subcognatus.

[blocks in formation]

Рожиши, им, v. impf. einen gewissen Laut des Dudelsacks hervorbringen, elicio soni genus ex utriculo musico. Рожњак, м. прем, што се њим рожи, м. j удара у пошљедњу рупицу на карабљама гадљарским. Posra, f. der Pflock, die Stange, an der 3. B. die Kürbisse hinanranken, pertica. Poj, m. der Bienenschwarm, examen. Pojême, n. das Schwärmen, emissio fetus.

Ројитисе, ројеce, v. r. impf. н. п. че

Ae, schwärmen, fetum emitto. Pojme, f. pl. (y Сриjeму, у бачк. и у Éан.) vide pece (cf. peca). Pok, m. der Termin, die Zeit, tempus constitutum: сад му је рок да дође; ,,Закукала сиња кукавица „Прије рока и прије земана Рокља, f. (у крајини Неготинској) (дав Rockel) die Joppe, tunica. Ponca, f. Frauenname, nomen feminae. Роксâнда, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Рокmâшье, n. das Grunzen, grunuitus. Рокмами, кћу, v. impf. m. ј. свиње,

[ocr errors]

grunzen, grunnio.

Роља, f. (у Сријем. у Бачк. и у Бан. mit allen Ableitungen) die Rolle (Man▪ qe), torcularlintearium. Рóbáше, das Rollen, Mangen, laeviga

tio.

[blocks in formation]

Роморими, им, v. impf. ниши ромор ни говори, еr ist mäuschenstill, silet plane. Ронаŋ, нпа, м. 1) der Taucher, urinator. 2) ein Insect, bestiolae genus. Рониши, им, v. impf. 1) tauchen, urinor. 2) (cm.) cyse, Thränen vers aießen, lacrimas fundo: „Рони сузе низ бијело лице Ронишисе, имсе, v. г. impf. н. п. бр¤jer, hinabrollen, delabor. Роженe, n. 1) das Tauchen, urinatio. 2) das Vergießen der Thränen, lacrymatio. 3) das Hinabrollen, devolutio Ропчад, f. (coll.) junge flaven, vernae. Ропче, чета, п. ein junger Elart, ver

na, servulus.

[ocr errors]

Poca, f. der Thau, ros.
Poca, f. Frauenname, nomen feminae.
Рoсан, сна, но, thau,, гoscidus.
Росиши, нм, v. impf. bethauen, irrora.
Росиmисе, имсе, v. r. impf. im Thar
herumgehen, irroror.
Pocuua, f. dim. v. poca.
Poconâc, f. das Schëllkraut, chelidonium
majus.

Росула, f. (cm.) ber Zhauregen, pluria

roscida:

[merged small][ocr errors]

Рочиште, п. мјесто, ђе смо се дого

ворили с ким да се саcmaHemo, cre Ort der Bestellung, locus constitutus. Рoшêнe, u. das Bethauen, irroratio. Poшumu, m. der Rost, crates. Рошчић, m. 1) dim, v. por. 2) pom ku, die Bockshörner, das Johanais brot, ceratium, siliqua graeca. Рna, f. der Haufe, cumulus, acervus. Pпица, f. dim. v. pna.

P¤âшme, n. Ort, wo ein Haufe (Kukus

rus) gestanden, locus ubi acervus fail. Pпâк, m. eine Art Getreide- Mag, mer

surae genus.

Pcкâше, n. das Krachen (einiger Sreb sen) zwischen deu Zähnen, stridor cili inter dentes.

Рсками, ам, v. impf. mit Krachea zers beißen, cum fragore comedo. Рскаписе, касе, v. г. ‚impf. zwischen den Zähnen krachen, fragorem edo deutes.

Pey3*, m. Der Dies, fur. cf. крадљи.
Рсузин, m. вац.
Рсузлук m. der Diebstahl, furtum.
сн. крађа.

*

Рсуски, ка, ко, 1) Diebes, furum. 2)

adv. diebisd, more furum. Pm, m. der Windhund, vertagus.

Рмањ, Рмња, m. großer tegelförmiger Berg in Der Црна ријека, saltus in

Serbia. Pменица, f.

Рмењача, Der Ridgrat, spina dorsi.

Ртина, f. augm. v. pm.
Рмица, f. bie Winohun in, vertaga (?).
Стичин, на, но, ее рмица, vertagae.
Ртмача, 1. дее Hofenlat, apertura tegu-

menti braccalis.

Рпник, m. Die erften ungreifer im See. re, velites: изгинули отници; ударише најприје ршници. Рпнница, f. бес erite (ftarêfte) Brannts mein, vinum ustum primum. Pмов, ва, во, дев Niндipiel&, vertagi. Ртовођа, м. Der Bindhunde führt, vertagi ductor, (als Vorwurf für einen Edelmann, der immer nur jagt). Руба, f. vide роба. Рубемина, f. 1) augm. v. pyбa. 2) augm. 5. рубина.

Рубина, f. vide кошуља. Рубиница, f. dim. v. рубина. Рубиıпи, им, v. impf. i) einjäumen, limbo circumdo. 2) штап, cinen Stab oben zuglätten, zuründen, rotundo. Рубљење, n. 1) baô Cinfäumen, circumjectio limbi. 2) das Abplatten, laevivigatio.

Pyr, m. Der Gpott, ludibrium: не смиРуга, f. Јје од руга да изиђе на поље; ругаласе руга, па јој била друга. Ругање, n. Das Gpotten, illusio. Ругамисе, амсе, v. r. impf. коме, че

my, fpotten, illudo, ludibrio habeo, Pyroбa, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das

Gegentheil son љепота). Руда, f. 1) Cat Érj, aes, minera. 2) Die Deichselstange am Pferdewagen, temo. Руда, t. Didte, zufammenhängeuve Wels le. lana spissa et crispa. Рудаст, та, то, н. п. овца, Didt=

едином

wollig, lanae spissae. Рудина, f. Die Flur, pratum: „Док се гора преођене листом, ,,А рудине правом ђешел Рудине, f. pl. Begen in der Serzegonts na an der Gränze von Montenegro. Рудиница, f. dim. v. pузина. Рудица, f. 1) dım. v. руда. 2) gefärbte

Wolle, lana fucata. Руднії, на, но, н. п. коњи, Detdfel=, ad temonem constitutus, j. . wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt.

[blocks in formation]

Ружица, f. 1) dim. v. ружа. 2) црква у Бијограду у доњем граду (сад се у њој не служи):

,,И Ружицу цркву насред града Ружичало, u. vide дружкичало. Ружичаст, ма, mo, rojenfarben, To

seus.

Fужичица, f. dim. v. ружа.
Ружични, на, но, Kojens, roseus.
Рузмарин, m. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) Kosmarin, rosmarinus.
Pyi, m. Rhus cotynus Linn.
Рујев, ва, во, son pyi.
Рујевина, f. a. Solj von Rhus cotynus.
Рӱјевно вино, n. (cm.) vide рујно:
„Сува љеба и рујевна бина
Рујница, f. m. ј. гљива, ein egbarer gel-
ber Schwam, fungi galbini genus.
Рујно вино, в. (cm.) gelblider Wein,

vinum fulvum:

[ocr errors]

,

Ђе јунаци рујно вино пију „Јес’ видео рујно вино — Рука, f. 1) Sie Jane, manus: дошло му испод руке, unter Der Sand, ins geheim; не иде ми од руке; није ми на руку; учиними коме што па руку. 2)од сваке руке, allerhanò, variePуka, f. das Brummen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus. Pукâв, m. der Ermel, manica. Рукавац, вца, m. 1) om ЯBeinbrenna kessel die Röhre, die in die Kühlwanne führt, fistulae genus. 2) an der Nabe der vorderste Theil, modioli rotae pars antica.

Рукавина, f. augm. v. рукав.
Рукавић, m. dim. v. рукав.
Рукавица, f. Der Sanojфць, chirotheca.
Рукање, п. даб Brülen Des Бären.
Ddien, mugitus ursi, bovis vuluerati.
Рукапи, ручем, v. impf. brülen, mugin.
Рукнути, нем, v. pf. aufbrüllen, mu-
gitum edo.

Руковање, n. Das SanDgeben, porrectis

мация.

« PreviousContinue »