Page images
PDF
EPUB

Cмémia, f. die Verwirrung, das Hin
Dernig, impeditio.
Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide
смијешан.

Смешами, ам, (Рес. и Срем.) vide
смијешати.

Смешење, п. (Рес.иСрем.) vide сми-
јешење.

Смешишисе, имсе, (Рес. и Срем.) -
dе смијешигисе.
Смешљив, ва, во, (Рес. и Срем.) vi-

де смјешљив.

Смијање, п. (Ерц.) дав Рафеп, risus. Смијатисе, јемсе', v. r. impf. (Ерц.) lachen, rideo.

Смије, смија, m. (Ерц.) дав Рафеn,

risus.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Смиривање, п. 1) 𐐨as Heruhigen, pacatio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das Untergehen, Scheiden der Sonne, occasus solis.

Смиривати, рујем, v. impf. 1) žue Kube bringen, paco. 2) zu Ende bringen, absolvo.

Смиривалисе, рујемсе, v. r. impf. fid
zur Rube legen, conquiesco.
Смириши, им, v. pf. 1) zur Hube brin=
qen, paco. 2) been𐐨igen, absolvo.
Смиритисе, имсе, т. г. pf. sich zur Ru-
be legen, conquiesco; Daler aud yon
бег Сопие: смирило се сунце. Србљи
кажу, да сунцу не ваља рећи зађе,
ними сј е де, него смири се, заш-
мо: кад му се рече зађе, онда оно
(сунце) рече: зашао
шао; а кад му се рече с је де, он.
па не и зи-

[blocks in formation]

Смољење, n. Das Widen, picatio.
Смоница, f. cine Grðart (für Beinbergt
Смолка, f. Frauenname, nomen viri

terrae genus.

Смотавање, п. 1) bab 3ufammenmifeh
implicatio. 2) das zu Ende Haspdz
perductio filorum in rhombam.
Смотати, ам, v. pf.
Смотáвали, ам, v. impf. 1) gufi
I menmitris.
implico. 2) zu Ende haspeln, perduca
in rhombum. 3) sich eilende dasen me
den: смола изнад куће, rulag
Смотрити, им, v. pf. erblicea, OP
spicor.

Смочење, п. баб зu often без Блей
Смочити, им, v. impf. žutoften, ope
gum Gemüfe, opsonatio.

nor.

Смрад, m. Der Geftant, foetor.
Смрадити, им, v. impf. Gefant so
den, foetorem creo.
Смрађење, и, даš unftäntern, fortuna

excitatio.

Смрáчимисе, чисе, v. г. pf. bunlet

1

merben, vesperascit. Смрвиши, им, v. pf. bröfeln, frio. Смрдан, m. Kamen einer Drina-Цебетfuhr bei Лозница, trajectus nomen. Код Смрдана близу има једна бара, која смрди на сумпор, и зовесе Смрд љива бара.

Смрдење, n. (Pec.) vide cmpђење.
См дети, дим, (Рес.) vide cmpђe-
Смрдиши, им, (Срем.) ми.
Смрдљив, ва, во, unen, foetens.
Смрдљивац, вца, m. Der ftingt, homo

foetens.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Смрчак, чка, m. eine Gomamart, fun

gi genus.

Смрчев, ва, во, н. п. качица, som Wacholderbaum, juniperinus. Смочевина, f. adholver-Solt, lignum

juniperi.

Смук, m. eine rt Galange, serpentis

genus.

Смукнути, нем, v. pf. 1) нож, зимен,
stringo. 2) daherschießen, ruo.
Смукуља, f. vide смук.
Смумлаши (смум аппи), ам, vide смрм-

дами.

Смушиши, им, v. pf. vermirren, turbo.

Смукками, ам, v. pf. qußfdwenten, eluo: смућкај па пролиј. Смуцање, п. Das umberziehen, vaga

bunda vita.

Смуцашисе, амсе, v. r. impf. berum. streichen, vagari. Смушен, на, но : лети као смушен, wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Cнàа, f. 1) des Bruders Frau, Schwä. gerin, fratris uxor. 2) zu der ich heвep bin, cf. женидба. 3) Die a miegertochter, Schnur, nurus. Снага, f. bie Starte, Kraft, vires: 0. пасао се снагом, смао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft.

Снажан, жна, но, frael, fortis.

Снаин, на, но, бег снаа, nurus. Cна диши, ди, v. impf. 1) finden, beim. fuden, invenio, н. п. биједа. 2) да Sinfalenbe belommen: снаоди га свакога мјесеца.

Снаођење, д. 𐐨аз Muffinden, Seimfus chen, incessio (?). Снаћи, снађе, v. pf. 1) finden, heimfuz den, invenio. 2) снашло га, er hat das Hinfallende, epilepticus est. Снаша, f. 1) vide снаа. 2) jеdе junge Frauensperson, deren Namen man nichtweiß: Schwägerin, nurus. Снашин, на, но, ее снаша, nurus. Снашица, f. dim. v. снаша. Снебивање, д. 1) баб фüdternfenn. Berlegenfenn (in fremDem Saufe), verecundia. 2) das Leugnen mit Verwuns Derung, infitiatio mirabundi. Сиебивапιисе, amce, v. r. impf. 1) schüch tern, verlegen jenn, verecundus sum. 2) чега, etmas mit Berrvunderung leugnen, mirabundus infitior.

Снег, м. (Рес. и Срем.) vide снијег. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

Сњежан.

Снеми, снесем, (Рес. и Срем.) vide снијеми.

Снивање, n. vide сањање.
Cнивами, ам, vide сањаши.
Сниже, vidе ниже.

Снизак (comp. снижи), ска, ко, nies
bet, humilis.
Снизами,ижем, v. pf. herabreihen (Pee.
Ien), demo de filo.
Снизивање, п. даб Бегабnehmen, dem-
ptio.

Cнизивати, зујем, v. impf. berabneh. men, demo.

снијег, m. (Epu.) der Schnee, nix. Снијети, снесем, снијо (снијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) berantragen, defero. 2) {rfammentragen, congero. 3) traz gen, legen (von der Henne), pono. Сними, им, v. pf. träumen, somnio.

[blocks in formation]

Cojna, f. (у Сoиjeмy) vide крeja.
Côк, m. die Käselake, muria casei.
Cокâк *, m. die Gasse, platea.
Сокачић, dim. v. сокак.
CоKO, CокOла, m. 1) der Falt, falco.
2) град у Србији (близу Дрице). 3)
cf. 3aamoje.

Соколан, лка, m. hyp. 9. соко: иди мој соколак (говоре ђеци кад и куда шаљу).

Cокoлnh, m. der junge Falk, pullus fal

conis.

CокOлша, f. das Weibchen des Fallen,

falco femina:

,,Иде соко, води соколицу = CоKOлов, ва, вo, Falkens, falconis. Соколанни, m. einer von Соко, ein Gos

foler.

Сокоски, ка, ко, уол СоRo, Gofoler.
Солана, на, но, Salz, saliues, salarius.
Coлap, m. der Salzhändler, negotiator

salarius.

Coбa, i. das Zimmer, cubile, conclave, diaeta, thalamus. f. 1з6a.

Coбem (coбед?), m. das Gastmal, convivium:

„Со ем чини Српски кнез Лазаре Собешина, f. augır. v. соба. C55ma, f. dim. v. coбa.

COлOMун, m. Salomon, Salomo: apeмудри Содомун.

Собни, на, но, н. п. врата, дез 3im. Соломунов, Ба, го, Galomons, Sale

monis.

mers, Zimmer, conclavis.
Cosа, f. die Eule, noctua, ulula.
Совин, на, но, 𐐨er Gule, noctuae.
Cỏвиk, m. das Junge der cosa, pullus

noctuae.

Совица, f. dim. 9. сова.
Corybara, f. augm. v. coва.
Côj, der Stand, Rang, ordo, condi-
tio (civilis). cf. poд.

[blocks in formation]

Coдâm, m. der Soldat, miles.
Coлдanja, f. 1) die Milik, die Wilia
tärgrenze, im Gegensaß der naopuja,
des Bauernlands, des Provinziale, re-
gio militaris. 2) das Soldatenvolk, die
Soldatesque, milites.
Солдатов, ва, во, češ Gol aten, mi.

litis.

Cosдamскй, ка, ко, 1) soldatisch, militaris. 2) adv. nach Soldatenart, miltari modo.

Coлдamyшa, f. das Soldatenweib, mu-
lier militaris.
Cолдàчина, f. das Soldatenleben, mi-
litia.

Còлило, n. die Salzlecke, locus, ubi sal
sparsum lingitur ab ovibus: mp¤¤ кãз

овца на солило.

Солиmн, им, v. impf. falzen, sale condio.
Coлumace, имсе, v. г. impf, sich mit
Salz versehen, sal comparo.
Coлojeднúк, m. der mit uns Brot und
Salt gegeffen, qui nobiscum salem

comedit.

Соломуново слово, п. 1; кад жене ба
ју око какве гуше (особимо око
врата), онда пишу кашшо чивитом
и Соломуново слово.
Coлomyк, m. (komisch) der Salzstösel,
pistillum sali comminuendo. cf. myчak
Coлype*, f. pl. vide зyлови.
Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vida
бјелушак.

Comême, n. das Salzen, sallitio.
Com, m. der Lachs, Salm, salmo.
Coмиh, m. dim. v. coN.
CoMuh, m. das Rauchloch an den zw
Dachseiten, fumarii genus.
Coмьû, ла, ve, Lachs:, salmonis.

Сомов, ва, во, Des ladies, salmonis
Сомовина, f. ad l id, caro salmonii.
COM н, m. der Laib (feinern Weizenbrots,
panis delicatior.
Сомунина, f. augm. . çoмун.
Comỳниh, m. dim. v. сомун.
Сомунџија, m. Der Werfäufer son gaibu
Weizenbrots, panarius negotiator.
Cомчâд, f. (coll.) kleine Lachse, salmones
parvuli.

Çомче, чеmа, n. ein Lachs, salme.
Сони, на, но, vide солани.
Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis.
батина, кијача.

Сопоћани, m. pl. намастир у Србија
Copma, f. die Sorte, Gattung, genus:
сваке сорте, anerlei, cf. cmрува
рука.
Comoна, f. der Satan, satanas.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

1

Com

581

Спа

Comoьân, m. ein rechter Satan (scherz

haft), homo procax.

.

Coppa *, f. der Speisetisch, mensa, cf.
трпеза, синија, смо, аспал.
Coчe, n. das Kuppeln (im chrlichen
Verstande), comparatio conjugis.
Сочивица, f. водена, дiе 23ajjerlinfe,
lemma palustris Linn.
Сочибо, а. Die ginfe, cicer lens Linn.
Сочими, им, v. impf. ausfinbig maden,
Euppeln (eine Braut), concilio.
Сочица, f. dim. v. co.
Сошица, f. dim. v. coa.

Спавање, п. Das clafen, dormitio.
Спавати, ам, v impf. falafen, dormio.
Спагани, а, е, н. п. капа, алине,
Schlafs, dormitorius.
Спаваћив, ва, во, (см.) f lafend, dor-

mieus:

,,Ко ће љута змаја преварити ? ,,Ко ли њега спаваћива наћи? Спавач, m. Der Edläfer, dormitor. Спавачег, ва, во, део dläfers, dor

mitoris. Спавачица, f. bie Edläferin, dormi

trix.

Спавачки, ва, ко, ber Geläfer, dor

mitorum.

Спадање, п. 1) čab Serabfallen, delapsus. 2) bas jalen im Preife, pretii di

minutio. Спадами, ам, v. impf. 1) berabfallen, delabor, decido. 2) fallen (im preife),

viliori vendi.

Спазиши, им, v. pf. wahrnehmen, animadverto; bemerken, observo. Спазмами, ам, v. pf. н. п. с памети, kindeln, kindisch werden, ineptio. Спаија, m. Der Grunbherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови гошово сами спаије од свије мије земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и тамо сједе. Ђекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаићи (од некакве Виде, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од колена Вука Бранковића), В илиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од смошине један, него говоре Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, ме купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по сеЛима, нити је обичај да им се шмо ради. Кад спаија дође у село, он

Cла

782

одјаше код каквога газде, ђе јо пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који на рао, него пиша, н. п. „Е Радоица! ко лико си ми ове године набрао куАко Радоица рече да куруза ?"

[ocr errors]

""

је набрао го товара, а он пита његова комшије, је ли то истина; ако комшија каже да јест, а он онда рече: „Е море на твоју дуАко ли Радоица одговори, шу:' да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила муча: па није набрао ништа, онда спаија (mje, шећи и себе и њега) каже: „Даће Бог до године.” Млоги се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; тако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спанји 10 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа (my му је и главница и десетак за све). cf. читлук и читлуксаибија. Спаијин, на, но, без спаија, domini. Спайјница, f. Die Gutsfrau, uxor spahijae.

Спайјнски, ка, ко, 1 1) berridaftlid). Слайјски, ка, ко,

}

dominorum. 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. Спанлук *, m. Das But, Die Perri afto

latifundium.

Спалити, им, v. pf. verbrennen, comburo, aduro.

Спаљивање, n. Das Berbrennen, combustio.

Спаљивати, љујем, v. impf, verbrennen, comburo.

Сланаћ, m. 𐐨er Spinat, spinacea oleracea Linn.

Спанђатисе, амсе, v. r. pf. с ким, sich bekannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. слизамиее.

Спарак, рка, m. Durd luftmangel vers dorbener Kukuruz, frumentum malo aere corruptum. спаритнисе, имсе, т. г. pf. н. п. кукурузи, in Gährung fommien, corrumpi.

Спасенија, f. Frauenname, nomen femi

nae

*

Спасеније, п. само кад се наздрав ља: спасујсе. На спасеније. cf. напијами, наздравими. Спаси Бог, само кад се наздравља. cf. напијами.

Спасов дан, Ба дне, m. Shrifti Dim. melfahrt, ascensio Christi. Спасовање, u. bas Jevern der Lirds

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

weil am $immelfahrtstage, pagana

lium celebratio die ascensionis domini.

Спасовами, сујем, v. impf. am Sims melfabrtstage Sirdmeil halten (носити крста), paganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина. Спасовищше, n. Der Drt Der fird meil am Himmelfahrtstage, locus paganali

bus celebrandis die ascensionis domini. Cnacoje, m. Mannsname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) berabfalen, decido. 2) на што, berunterfommen (arm werden), deveuio eo ut 5) fals Len (im preife), minori pretio venditur: спала цијена сину un спало

вино.

Спасујсе, само кад се наздравља. сf. напијами, , наздравими Спаши, спим, vide спаваши ; али се слабо говори, него се чује у пјес

мама, н. п.

„Лего спати, ,Бог се деси на небеси

29

Бога зваши

[ocr errors]

„Мајка ми је драга, Сису ми је дала, „Другу рекла дати „Кад пођемо спати Спевавање, п. (Рес. и Срем.) vide спје

---

вавање.

Спеваваши, ам, (Рес. и Срем.) vide спјевавами.

Спеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide cnje

вами.

Спеши (с педи (?), m. ј. да буде звјев велики), обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени ђе шка. Снемљавање, n. 𐐨a6 3ufammentuüpfen (mit 3mirn), confibulatio. Спетљавати, ам, v. impf. gufammens binden (mit Zwirn), confibulo. Спешљаши, ам, v. pf. guläteln, žufìö. pfen, fibulo. Спечалити, им, v. pf. mühfam erwers ben, jufammenbringen, operose com

[blocks in formation]
[blocks in formation]

memoro.

Спомињање, n. vide помињање.
Спомињати, њем, vide помињати.
Спона, f. Die alinge (jum Seftel, ofer
um das Pferd auf der Wiese anzubins
Den), retiuaculum e filo.
Спопасти, паднем, v.

pf. anpađin, anfallen, invado Спор, pa, po, 1) н. п. леб, lange barerno, durans. 2) споро иде, eš gept langfam von Statten, lente. Спор чимисе, имсе, (Рес. и Срем.) viđe споријечишисе.

Споречка исе, амсе, dim. 9. споре

чишисе.

Споријечимисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) in Wortwechsel gerathen, altercari. Спомакнушлисе, немсе, v. г. pf. ftolpern Споманисе, макнемсе, т.Ғ. pf. Joffendo, Спотицање, n. Das Gtolpern, offensio Спотица исе, мичемсе, v. r. impf. fals pern, offendo.

Cпpaвa, f. Machwerk, Zeug, apparatus: каква је то справа. Справити, им, v. pf, mафен, bereiten,

paro.

Справљање, n. Das Hereiten, appara.

tio.

Справљати, ам, v. impf. bereiten, ad

paro.

Спрам, vide спроку. Спратими, им, v. pf. н. п. овце, гоrega, in den Stall freiben (und damit abfertigen für den Tag), cogo in stabulum.

Спраћање, n. bag Gintreiben, coactis. Спраками, ам, v. impf. cintreiben,

cogo.

Спрдало, m. човек који спрда. Спрдање, n. Das Heven you ungereim: tem Beuge, nugae, ineptiae. Спрдами, ам, v. impf. ungereimtes

Zeug schwäten, nugor, ineptio. Спрдња, f. Das ungereimte Beug, nagae. Cnpera, f. das Zusammenspannen, cos junctio boum meorum cum vicinì be

« PreviousContinue »