bus in opem mutuam. у Србији људи, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по три, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко читаве године раде којешта и вуку на воловима. Ђекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде. Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. Спрежник, m. ber 3ufpanпег (?), adjuuctor. ef, спрега. Спрежников, ва, во, де? спрежник. Спрезање, п. даô 3uipannen, conjun

ctio. cf. спрега. Спрезами, ежем, v. impf, gufpannen, conjungo. cf. спрега. Спрема, vide спрам. Спреман, мна, но, bereit, paratus. Спремање, п. Dać Bereiten, fertig ma. chen, paratio.

Спремати, ам, v. impf. cüften, bereit

machen, paro. Спремаше, амсе

impf, sich an:

schicken, parare se. Спремили, им, v. pf. bereit mафен, раго. Спреки (говорнсе й спрегнуми), спрегнем, v. pf. gufammenfpannen, jungo socios boves. cf. спрега. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око ше воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спреша, f. Drang, Dringli feit, ur. gens necessitas. cf. преша. Спржиши, им, v. pf. verbrennen, ans brennen, aduro.

V. r.

Спригами, ам, v. pf. aus дем еде räumen, tollo.

Спријед, (Ерц.) voran, vorne, ante. Спроку, gegenuber, in Bergleid, si

compares cum -.

,

Спртити, им, v. impf. (vom Hüđen) abladen, depono ex humeris. Спрцами, ам, v. pf. н. п. говеда у mop, den ganzen Haufen Viehs wohin treiben, agmen cogo. Спрчими, им, v. pf. verpfufфen, vers

Erüppeln, depravo. Спуж, m. vide пуж. Спустими, им, v. pf. 1) berablaffen, demitto. 2) (0.i. цијену) wohlfeiler ge= ben, remitto. Спуститисе, имсе, v. r. pf. fid binab begeben (Daber aud vom fallen en gano. regen), descendo, proficiscor in locum demissum :

„Да се спустим до под твоју кулу – „Па се спусти покрај воде ДринеСпучавање, n. vide случање.

Спучавати, ам, vide спучами. Спучање, n. 𐐨а зubäteln; confibulatio. Спу чаши, ам, v. impf. zuhäkeln, confibulo. спучими, им, v. pf. н. п. прслук, zuhäkeln, confibulo.

Спуштање, n. Iy bas Serablaffen, demissio. 2) das Ablassen im Preise, pretii deminutio.

Спуштами, ам, v. impf. 1) berablaffen, demitto. 2) im preife ablaffen, remitto. Спушта нсе, амсе, v. r. impf. j. 2. киша, еš mico em anhaltender Canore. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, n. vide срођавање. Срађатисе, амсе, vide срођаватисе. Срам, m. bie dam, pudor : cpam me GHAO! pudeat, du solltest dich schämen! Сраман, мна, но, фänòlid, gar. tiq, turpis. Срамитисе, имсе, v. r. impf. fld) f ämen, pudet me. Срамљење, п. да& Gdämen, pudor. Сpaмema, f. die Schande, dedecus. Срамотан, піна, но, vide сраман. Срам мити, им, v, impf. 1) кога, Schande machen, dedecori esse. 2) bes fchämen, pudorem incutio. Срамоћење, р. 1) да8 Belфämen, pudoris incussio. 2) das Schandemachen, dedecus.

.

Сpáьe, u. das Scheißen, cacatio. Сраслица, f mei hum mengewachsene Nüsse, Pflaumen, u. s. w. concreta, gemina(poma). Және к кажу, да њима не ваља јести сраслице: зашто ће родиши близнове. Cpácмање, п. доз зиfаммепмафfеп,

concretio.

Срастаписе, амсе, v. r. impf.u Срасmисе, memce, v. r. pf. I men. machsen, concresco.

Срами, серем, v. impf. ideißen, caco.
Сpamuсe,сeрeмce,v.r.impf. fdeißen,caco.
Срб, m. Србаљ, Србин, Срблин, бес
Gerbe, Serbus.
Србадија, f. (coll.) Das Gerbenvole, Sere
borum natio, geus, Serbi:
,,Србадију око себе рабри -
Србаљ, бља, m. vide Сро.
Србекања, m. u. f.
Србенда, m. u. f. } augm. v. Cp6.
J
Србија, f. Gerbien, Serbia.
Србин, m. vide Срб.
Србин, m. (см.) vide Србин :
,,Ђе Србиње јунак причешћује
Србињски, ка, ко, (см.) vide Српскін :
„И Србињске избављати душе
Србипи, им, v. impf. gum Gérben maa
Фen, facio esse Serbum.
Србиписе, имсе, v. r. impf. fid) zuma
́Serbeu machen, sich dafür ausgeben,

-

Serbum se facere, venditare se pro Serbo.

Србљак, м. (см.) vide Cp6: „Оваки је адет у Срʌљака, „у Србљака добрије јунака Србљанин, m. (cm.) ber erbe, Serbus: „Ајде сада царе Србљанине! Србљење, п. òás Serbifiren, mutatio in

Serbum.

Србљин, m. vide CP6. Србо, m. (vertraulin) ber Gerbe, Serbus: оће Србо, Бога ми! Cpbyna, f. ein altes Kirchenbuch (handschriftlich oder gedruckt), das dem ser biiden Dialert näher ift, al8 Die neuen ruffificten uluflagen. у Србуљама не стоји нигђе кресшъ, персмъ, древо, кляшва, князь де

,

вяшь, десять, молимися, ма,

ша, во, солнце; него крьешь, прьс мъ, дрьбо, клемеа, кнезь, девешь, десемь, молишисе,

ме, ме, вь (попови и калуђери чаше ва), сльнце и т. д. Срr, m. eine Stange, um baran ä. che, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

97

Срда, f. (al фmeidelmort), bie Cr, gürute, Brolerin,iracunda': Срдо моја не срдисе на ме Срдан, m. Mannsname, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она шипчица, што на њој стоји цијев, да$ Stan. gelchen im Weberschiffchen. Срдашце, n. dim. v. cpre. Срдим, ша, mo, erjüent, iratus. Срдими, им, v. impf. gurnen, irrito. Содитисе, имое, v. r. impf. zurnen,

ich gürnen, irascor. Срдња, 1. аз 3urnen, ira. Срдобода, f. Die rothe Muht, dysenteria. Срђа, m. cf. Злопоглеђа. Срђев дан, ва дне, m. St. Sergius, festum S. Sergii (7. Oct.). Срђење, n. Das Burnen, ira. Сребрење, п. Das Berfilbern, inductio Sargenti.

Сребрими, им, v. impf. verfilbern, argento obduco.

Сребрн, на, но, filbern, argenteus. Сребрница, f. Gtant in Bosnien, ап бес Drina, zmifmen Зворник ипд Вишеград. Сребрничанин, човек из Сребрнице. Сребрнички, ка, ко, бол Сребрница.

Cpropo, n. das Silber, argentum. Среброкос, са, со, (cm) filberhaarig, capillis argenteis:

25

,,Ој ђевојко среброкоса! , Твоје косе сребро носе Среда, f. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), £. 3) Die "Diirte,

medium : узео га по средини. 2) Dis Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1)𐐨ес mittere, mitt. Iere, medius. 2) средње руке, mit telmäfig, mediocriter. CредоБечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан. Средовијечан, чна, но, (Ерц.) im mitt. lern (Lebens-) Alter, mediae aetatis, Средоје, m. Hann name, nomen viri. Средопосни, на, но, н. п. неђеља, in Der Dittfaite, in medio jejunio. cf. безимена неђела.

Cph, m. (Peс. и Срeм.) vide cpnjek. Срез, m. Der Bezirt, regio. Свака кне. жина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао један велики буљубаша (капем). срезами, ежем, v. p. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокме, die Nägel abschneiden, beschneiden, ungues reseco. Срезивање, п. Dat Gd;neiven, resectis. Срезивати, зујем, v. impf. an #ле

Den, reseco.

Срем, м. (Рес. и Срем.) vide Сријем. Сремац, мца, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемац.

Сремачки, ка, ко, 1) firmifd, sirmicus, sirmiensis. 2) adv. firmisch, sirmice. Сремица, f. bie Širmierin, femina sir

miensis.

Cpémamисе, амсе, v. г. impf. fid Se gegnen, obviam fio.

Сремен, m. Mann name, nomen viri
Сретеније, n. Maria Heimiuфung, vi
sitatio Mariae (2. Febr.). Србљи кажу
да се пада среме љето и зима
Срећа, f. Das Giud, fortuna.
Срећа, м. (Рес. и Срем.) vide C peko
Срекан, кна, но, glü lid, fortunatus
Срећан, m. Mannôname, nomen viri.
Срећи, сречем (и срекнем), т. р

buchstabiren, syllabatim effero. Срећко, m. Жannsuame, nomen viri. Срећо, m. (Eps.) hyp. 9. Срекко.

Сријемуш, m. (Ерц.) Urt wilòwadients des Zugemüse, obsonii genus. 1 Сријем, т. (Ерц.) Der Weinßtein, tartarus, Срицања, п. Das Budptabiren, syllaba15 rum distincta prolatio.

Срêш, (Рес. Cpem, m. (Pec. и Срем.) vide сријеш. Сриједа, f. (Ерц.) 1) vie 'Mitte, medinm. 2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies mercurii.

Сркнути, нем, v. pf. fölürfen, sorbeo,
Сркушање, п. dim. v. сркање.
Сркушами, кућем, dim. 9. срками.
Сома, f. vide сребро.

Жа

Сомали, adj. indecl. vide сребрн. Срна, f. Das Htel, caprea. к Срндаћ, m. ber Rebbod, capreolus. Срнешина, f. bas hich fleiic), caro capreae. Срнени, а, ке, Meh,, capreae, ca prearum. Срнче, чеша, n. vide лане. Сродан, дна, но, unter cinanver ver. man𐐨t, cognatus:

Сријемски, ка, ко, (Ерц.) firmif, sirmiensis.

Сријеђ, т. (Ерц.) Die Hoven . Daube
am Faße, tabula fundi dolii.
Сријем,m. (Ерц.)Girmien, Sirmiensis ager.
Сријемац, мца, m. (Ерц.) ber irmier,
Sirmiensis.

Срицами, сричем, v. impf. бифрові ren, syllabatim effero. Сркање, п. Das Gdlürfen, sorbitio. Срками, срцем, v. impf. [dlürfen, sorbeo.

„Кано сродно јато голубова Сродитисе, имсе, v. r. pf. cinanter als Verwandte erkennen, propinquos se appellaut.

Срођавање, п. Das Bettern, appellatio

titulo consobrini.

Срођавашисе, амсе, v. r. impf. Better merden, appellare se consobrinos. Срозами, ам, v. pf. 3. 53. Die Gtrüms pfe vom Scine betabrollen, devolvo. Срокмаптисе, кћусе, v. r. pf, m. j. свинье, Пф in einen paufen zufam. mengrunzen, cum grunnitu concurro. Срочан, чна, но, 1 übereinftimmeнд, Срочип, та, мо, convenienter. Con, m. die Sichel, falx. Српак, пка, 1) hyp.5. срп. 2) некаква трава. Српић, dim. v. срп.

1

Српкиња, f. bie Gerbin, Serba.

} Српска, f. Gerbien, Serbia, vide Србија, Српски, ка, ко, 1) ferbif, serbicus. 2) adv. ferbisch, serbice. Српчад, f. (coll.) junge Gerben, serbica juventus. Српче, чета, n. tin junger Gerbe, puer serbus.

Стаза, f. Der Fußfteig, semita. Стазица, f. dim. 9, смаза. Cmaja, f. der Stall, stabulum. Стајање, п. 𐐨аз Stehen, statio. Смájáње, n. baš Verbale von cmäjamu in allen Bedeutungen. Стајаши, стојим, v. impf. 1) frehen bleiben, consisto, sto. 2) cмоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit. 3) ово ме стоји десем гроша, loften, consto. Стајати, јем, v. impf, yon стати: Cmajaki, ka, ke, feyerlich, fonntäglich,

solemnis.

Стајаћица, f. отајаћа кошуља, об Feyertagshemde, solemne indusium. Смајка, f. Frauenname, nomen feminae. Смака, f. Frauenname, nomen feminae (von Cмана).

Спакалце, цета, n. dim. 9. стакло.

Стаклар, m. Der Blafer, vitriarius. Стаклен, на, но, gläfern, von Blab,

vitreus.

Стакленце, цета, n. vide стакалце. Стаклитисе, имсе, v. r. impf. glän= zen, mie Blaš, splendeo ut vitrum. Стакло, n. baš Glas, vitrum. Смакнути, нем, v. pf. gufammenre

den, propius admoveo: угарке, ватру. Смако, m. hyp. 9. Станоје. Сталаћ, m. Кuinen einer alten Burg

an der Morawa, ober Kynpuja: „Вино пије Тодор од Сталаћа „У Сталаћу на Морави граду Смалаканин, ш. н. п. Тодор, m j. из Сталаћа.

Стамбол, m. vide Цариград. Стамболија *, m. vide Цариграђанин,

Стамболски, ка, ко, vide Цариградски. Стамена, f. Frauenname, nomen fe

minae.

791

Стаменка, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Стаменко, М. Mannšname, nomen viri. Стан, m. 1) бес Beber tuhl, machina textoria. 2) Die Genneren, locus et casa mulgendis aestate ovibus. 3) е Leib (als Theil des Hemdes), indusii corpus. Стана, f. Frauenname, nomen feminae. Стана, f. Спанава, Т. Žrauenname, nomen feminae. Станак, нка, м. нема ми му стан

Ka, hier ist kein Bleiben für dich, vix hic remanere poteris; abi, si me audis.

Станар, m. Der Genner, pecoris cu

stos.

Станарев, ва, во, vide станаров. Станарица, f. Die Gennetin, ovium cu

ratrix.

Станаричин, на, но, бее станарица, curatricis ovium.

Спанаров, ва, во, без станар, си

ratoris oviura.

Станача, f. Frauenname, nomen feminae. Станимир, m. Dannôname, nomen viri. Станисав, m. Mannsname, nomen viri. Станисава, f. Frauchname, nomen fe

minae.

Станишисе, имсе, v. г. pf. ftehen blei= ben, fill Relen, sisto: не станиосе до мора!

Станица, f. Frauenname, nomen feminae. Станиша, m. Mannôname, nomen viri. Станка, f. Frauenname, nomen femi

Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) vide смарјешинин. Старешинство, п. (Рес. и Срем.) vide cmapjeшинство. Старешовање, ц. (Рес. и Срем.) vide старјешовање. Cmapешовати, шујем, (Рес. и Срем.) vide смарјешовами. старешспіво (старештво), п. (Рес. и Срем.) vide смарјешство. Стара Вла, m. Theil des südlichen Serbiens,

Старії сват, m. Der Dberfmat, cf. женидба.

Старина, f. 1) од старине, von, XI. ters her, antiquitus. 2) (m.) Moj cmapuno! mein lieber allter, senex: Cma. рина Новак, ein berüßmter Seibut. Старити, им, v. impf. altern, senesco. Старица, f. дiе Mlte, senex mulier: „Ој старице Османова нено! ,,Узми мене за Османа твога — Смарјеми, рим, v. impf. (Ерц.) aft mer𐐨en, altern, senesco. Смарјешина, m. (Ерц.) Das Dбегбонр der Familie im Hause, caput familias, patriarcha (?). 4)Кумњи старте шина влада и управља кућоми свим имањем: он наређује ђета. ће и момчад куда ће који ика в шта ће који радими; он продаје с договором кућана) што је на прода ју, и купује што треба купими; он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платими арач, порезу в остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има накви гостију у кући, cmaрјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим кукама, Ђе има мʌого чељади, наприје поставе старјешини и госпнма (у маковим кућама слабо боја дан нема гостију) на једној софра, а на другој ђемићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Смарјешина није сБатда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда смарјешикство најпаметнијему своме сану (или брату или синовцу), або ће биши и најмлађи ; ако се догоди да који старјешина не управла до бро кућом, онда кућани изберу другога. 2) смарјешина се зове која у правља једним селом (сеоски спа рјешина, м. ј. кнез или кмеш какав), или читавом наијом. У хра јеме Црнога Ђорђија сваки је војна. да био смарјешина у својој кне ни, а Ђорђије је био сшарјеши у свој Србији.

.

Смарјешинин, на, но, (Ерц.) 8ts стајешина, illius qui est старјешина. Смарјешинство, п. (Ерц.) umt uno Würde des cmaрjeшnнa, dignitas To старјешина.

Старјешовање, п. (Ерц.) дав Defehlen 418 смарјешина, imperium more смарјешина Смарјешовами, шујем, v. impf. cмapjeшина fenu, sum смарјешина. Смарјешство (смарјешшво), п. (Ерц.) vide смарјешинство:

„Ако ћу је напим по старештву, ,,Напићу је старом Југ Богдану Стармали, лога, m. 𐐨er 3wperge, na

nus.

Старовлашки, ка, ко, von der Gegend, Спіари Вла.

Старојко, m. vide стари сват. Старосватица,f. жена старога свата. Старосватски, ка, ко, i) fturoima tifd). 2) adv. mue ein cмapи сват. Старосватство, р. 𐐨аз umt und Die Тигде без стари сват, diguitas смари свам. Староседилац, диоца, m.(Рес. и Срем.) vide старосједилац. Старосидилац, диоца, m. vide cmaроседилац. Старосиђелац, сидиоца, m. der Alt= (Ерц.)

qui diu jam alicubi

Старосједилац, диоца, m. (Ерц.)

I

•

sedet.

Старост, f. 1) ba6 2llter, senectus. 2) Die Gerge, sollicitudo. Староставне књиге, f. pl. (см.) alt. verfaßte Bücher, libri antiqui (oder mare es fatt цароставне 7): „У Марка су књиге староставне : ,,Марко знаде на коме је царство Старчев, ва, во, де старац, senis.

aut soceri

Старчекања, f. augm. v. старац. Старчина, f. augm. v. старац. Старчић, m. dim. 9. cmapan. Cmac, m. der Wuchs, der Statur, statura, cf. pacmı. Стасами, "ам (и сташем), vide приспјешн. Стасина, f. (око Мораве) vide ки jem.

Сmamве, f. pl. die aufrechtstehenden gwen Ballen in dепен дег Teberbaum liegt. Стати, анем, v. pf. 1) ftehen bleiben, consisto. 2) на што, treten, insisto. 3) коме на пум, in Den 23eg treten, verhinvern, impedio. 4) није ми стало, bran liegen, interest. 5) стаде га вика, u. f. m. es entitant, begann, coepi. 6) спао виноград на род, момак на

Спеља, f. 1) bie Futterung ves Caum

sattels, munimentem interius clitellarum. 2) die Hefen, faex. Стељка, f, онај кочии, што на њему стоји вишао кад жене сучу пређу, das Fußgestell des Haspels. Смена, f. (Рес и Срем) vide стијена. Сменица, f. (Рес. и Cpem.) vide cmje

ница.

Спењак, њка, m. (y Сријему) vide

жижак.

Смењак, м. (Рес. и Срем.) vide cmje

њак.

Смењање, п. дав Gtöhnen, gemitus, suspiratio.

Смењаши, њем, v. impf. fölnen, surpiro.

Стење, n. (Рес. и Срем.) vile стијење. Спење, п. (Рес. и Срем.) vide смијење. Смепсшисе, немсе, v. r. pf. fid) vers

schlagen, verkommen, nescio quo abiit. Смерање, n. aз Breiten, stratio. Смерами, рем, v. impf. breiten, veden,

sterno.