Смеривање, п. (Pec. u Cpem.) vide шће

ривање.

Сперивати, руjем, (Рес. и Срем.) vide шћеривати. Смесами, ешем, v. pf. abzimmern, behauen, exascio.

Смеки, ечем, v. pf. erwerben, com. paro, н. п. новаца, кућу. Смећисе, мечемосе, v. г. pf. 1) gus fammenlaujen, concurro. 2) werden, in Erfüllung gehen, fio:

Штогођ рекли, код Бога се стеклоСлигнупи, нем, vide стићи. Смад, m. Die Gdam, pudor. Спидак, шка, m. 1) caucalis grandiflora Linn. Ова трава има бијел цвијем у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају, да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: зашто већ нестаје смида међу људма. 2) Das legte Stück in der Schüßel, das jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum fru

mice.

Спискивамисе, кујемсе, vide смеза Стиснути, нем, v. pf. gufanimenbrüden, comprimo.

Стиснутисе, немсе, т. г. pf. fit ein schränden (in Ausgaben), contraho ves la (quoad sumtus). Смики (говорисе и стигнути), еме нем, v. pf. erreiden, cinholen, assequor. 2) сад стиже, igt fommt er an, adest. Спицање, n. das Zusammendrücken (der Feuerbrände), admotio. Спицами, ичем, t. impf. jufammene

Drücken, admoveo.

Стјеница, f. (Ерц.) vie Wange, cimes. Спјењак, м. (Ерц.) Die Gelômand, saха, series saxorum. Смо, buuvert, centum. Смо, смола, m. 1) ber Stubl, Cefei. sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : „У Павлову светом нама смиру ,,Постављени од злата смолови Cmôr, m. der. Getreideschober, acervos frugum.

Стожер, m. Der Baum in der Miitte Спожина, . ber Zenne, um Die Drei e

den Pferde daran zu binden, cardo. Споин, м. Манн паme, nomen viri. Смоисава, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Cmonk, m. Mannsname, nomen viri.
Cmoja, f. hyp. v. Стојана.
Cmija, m. (Рес. и Срем.) vide mojo.
Стојадин, m. Mannoname, nomen vin
Cmojak, m. Mannsname, nomen viri.
Стојан, m. Mannsname, nomen viri.
Стојана, f. Frauenname, nomen femi-

nae.

Стојанка, f. Frauenname, nomen feminr. Cmojka, f. Frauenname, nomen feme

nae.

Стојко, м. Жаnn name, nomen viri. Стојна, f. Frauenname, nomen femi

uae.

Стојница, f. 1) ba3 Gtehen, statis : прођисе спојнице, was tehyt ou immer da? geh doch fort. 2) dim. v. Сmojíз. Стојо, m. (Ерц.) hyp. 8. Cmојан. Стојша, m. Mann name, nomen viri. Смока, f. 1) ber Servenreidthum, co

pia armentorum et pecorum. 2) Wads renreichthum, merces. Cка, m. (Рес. и Срем.) vide Cmoso Стоко, ш. (Ерц.) hyp. v. Стојан. Смокуканин, m. Der Pollentrager, $litfder, garrulus, qui commissa prodit, hocque modo vicinos inimicat. Стокућанка, f. Die Dojtenträgerin, de

latrix.

Стола, f. hyp. v. столица.
Столац, смица, m. 1) vide дубаs.

3) град у Ерцеговини (између Мо. стара и Требиња). Столица, f. Der Geffer, Stull, sella, Столичица, f. dim. . столица. Столовата чаша, f. bas Reldgla, са

lix vitreus.

Смонога, f. bie Scolopendra (ein viel. füßiges Insekt).

Cmona, f.) der Tritt, Länge eines Fu Bes, pes. 2) die Winde, artemo. Спопало, n. Der juf im enghten Bers stande, pes.

Спопити, им, v. pf. 1) {фmeljen, liquefacio. 2) човека, vecnid)ten, ad nihilum redigo, Стопитисе, umce, v. r. pf. fdmeljen, liquesco.

tollo.

Смопица, f. dim, y. стопа. Стопурина, f. augm. y. стопа, Стопійна, f. Dab Jundert, centum (fr. la centaine). Споминица, f. 1 dim. 9. cmoСмотињак, њка, т. мина: има је. дан стотињак дуката. Cmpâ, paa, m. 1) der Schrecken, terror. 2) die Furcht, timor. Страва, f. Der Edred (eine Krantheit) das Auffahren vor Schrecken, terror. Страдање, п. Das leiden, perpessio. Страдати, ам, v. impf. leiden, pati. Стража, f. Die Name, exeubiae, vigiliae.

Стражанин, m. vide стражар. Стражар, м. 𐐨ес ädter, excubitor. Стражара, f. òie Wadthütte, Das Bad)t= haus, vigiliarium.

}

Стражарев, ва, во, des Wächters, Стражаров, ва, во, vigilis. Стражарски, ка, ко, 1) Bädtee,, vigilum. 2) adv. mie ein Mädter, vigilis

more.

--

Стражарче, чема, n. Dae ädterlein, parvulus vigil : „А стражарче долеће са страже Стражњи, ња, ње, Der hintere, posteпог; најспражњи (н. п. човек, посао), der leste, schlechteste, postremus. Стражњица, f. Der Sintere, podex. Страиња, m. Mann name, nomen viri. Стрампумица, f. Der Geitenweg, se

mita.

Стрампутице, adv. auf einem Geiten:

wege, extra viam.

Стрампушичење, n. Dаз Behen auf Seitenvegen, deviatio. Стрампуличитни, им, v. impf. auf Seiteniegen, llbroraen gehen, devio. Страна, 1) ie Ceite, latus: с ове стране Дунава ; е с ове стране Божића, д. 1. vor — ; једна страна брашна, д. i. bie eine Seite ber Pierb. last (50 Ota). 2) die Seite, d-i. Partei,

III. Д.

partes : он је с моје стране. 3)foviet als брдо, Berg, mons: уза страну, преко стране, велика страна и Странчица, f. dim. у. страна. Страдват, па, mo, vide cmpашан. Cmpaoma, f. furdterlid) (gu feben), terribile visu, dictu: страота Божја. Страшимир, m. Mannôname, nomen

viri.

Страмор, м. (cm.) Urt $raut, herbae genus.

Страторов, ва, во, (см.): „Стари сваше спраторова грано! ,,Једна врста босиљкова, „Друга врста невенова, „Трећа врста страторова „Која врста страторова, Та је врста крајобера Страшан, шна, но, j redlid, fürc= terlid), terribilis.

""

Страшење, n. 𐐨có Edređen, torritio. Страшив, ва, во, vide страшлив. Спрашивац, вца, m. Der Sajenfus, Die Diemme, ignavus:

„Да ми рече дружина остала : „Гле страшивца Бошка Југовића! Спрашивица, f. Der Sajenfug, timi

dus :

mentam.

Спрашини,

„Топал - паша љута страшивица, ,,Он кулаша не смје погуби ши „Од Кокора и од Јездимиpa Страшило, п. 𐐀at are bilo, Sdress männchen, die Vogelscheuc, terricula

им, v. impf. fareden,

terreo.

Спрашљив, ва, во, i redhaft, formi.

dolosus.

Страшљивац, ега, m. vide страши.

вац.

Страшљинца, f. vide cmраштица. Страшни суд, m. Das jungfte Gerimt, judicium novissimum. Спрв, m. Here cines vom Wolfe gefrer= senen Viehes, reliquiae cadaveris: Heма му стрва; не нађе му се спра Стрван, вна, но, н. п. пас, Juno bee vom Aas gekostet, canis qui cadaver gustavit, ferox. Стрвина, f. 𐐨аз Mas, cadaver. Cmea, f. Der Dadvorfpruna, pars tecli prominens: шта ми стоји и под стреом, те не идеш у кућу? „Сниска стреа, висок Ђувегија – Смрка, f. пруга на женским кеце. ama, der Stretf, virga: „Кеңељице лепе ти си с реке Стрела, 1. (Рес. и Срем.) vidе стрк јела. Cmp`лица, f. 1) dim. v. стрела. 2) viz de стрјелица 2.

Стрељање, п. (Рес. и Cpem.) vide cmpnјељање. Стрељаши, ам, (Рес. и Срем.) vide спријелами.

Стремен, m. (см.) ber Steigriemen (?), lorum stapiae:

„Онђе ј’ пала крвца од јунака ,,Та доброме коњу до стремена, „До стремена, и до узенђије, „А јунаку до свилена паса Смр пити, им, у. impf. erzittern, ers beben, contremisco.

Стрепљење, n. Das Grgittern, tremor. Стрéсање, п. Das ulusfmütteln, decussio, excussio.

Стресами, ам, v. impf. н. п. рој, Бес abichütteln, decutio. Смр самите, амсе v. r. impf. fid) fu teln, excuti. Стрести, сем, v. pf. hereb{dütteln, decutio.

Смрестисе, семсе, v. г. pf. fid düt

teln, schaudern, excuti, cohorrescere. Стрижење, п. Das deren, tousio. Смриза, f. 1) Dab Zudi nigel,segmentum pauni. 2) vide свита. Смризица, f. dim. v. смриза. Стријела, f. (Ерц.) 1) bet preil, sagitta. 2) громовна, der Donnerkeil,

fulmen.

Стријељање, n. (Ерц.) даб Ediegen

mit preil unb 'Bogen, jactus sagittae. Стријељаши, ам, v. impf. (Ерд.) 1) mit preiten idießen, jaculor. 2) очима, е blickt scharf umher, oculis contigo. Спрака, f. hyp. 5. смрина. Стрико, m. hyp. 2. стрии. Страна, f. очина брата жена, се Betters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). Поуздаласе стрина у синовца, па остала јалова. Кад се у стрине иште, у очи се гледа. Спринин, на, но, бес стрина, uxoris

patrui, Сприћи, ижем v. impf. fmeren, ton

"

d-o.

Смрц, m. 1) Better (Baters Bruber),
patruus. 2) Anrede an einen ältern
Mann, patruus.
Стрицкање, n. dim. у. сприжење.
Стрицками, ам, dim. . сприћи.
Смрчев, ва, во, без стриц, patrui.
Смрчевић, m. vide братучед.
Стрјелица, f. (Ерц.) 1) dim. v. стрије-
Aa. 2) der Donnerkeil (ein vermeinter
Stein), fulmen,

Смрками, смрчем, v. pf. berablaufen,

decurro.

Стрмен, f. Die Steile, locus arduus et praeceps.

Стрмен, на, но, 1 fteil, arduus, Споменит, тa, mo, praeruptus.

Стрмке, f. pl. bie Beutelf nue, funi.

calus crumenae.

Стрмо, 1) auf Die Grbe, Chalab, deorsum: cmрму, брду, bergab, bergan, deorsum, sursum.

Стрмоглав, adv. I mit bem Kopf ser: Стрмоглавце, adv. an, praeceps. Стрмоглеђа, m. Der yor fid bin fiest,

deorsum tuens.

Стрмогуз, за, 30, н. п. коњ, ein fer von steilen Hinterbacken, equus prae. ruptis natibus.

Cmрнадица, f. Die Goldammer, emberiza flava Kl.

Стрна, на, но, н. п. леб, жито, угл
Halm getreide, frugum.
Сmpнiшmе, n. das Stoppelfeld, ager
stipulatus.

Смрика, f. bie Etoppeln, stipulae: ,,Ако си ми снопље повезао, „Твоје овце по смрњики пасу Cтровалити, им, v. pf. über den Hous fen merfen, everto. Спроваљавање,р. давummerfen, eversio. Строваљивати, љујем, v. impf, tбе:

den Haufen werfen, everto. Cmp Bo, u. der Haufen vom Sturme abr geschüttelter Früchte, pomorum decus. sorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и т. д.). Спрашиши, им. м. рf. 1) gerbrojein v. contero. 2) ausgeben, erogo : ,,Строши ано иљаду дуката Стрпами, ам, v. pf, jujamme:werjen, conjicio.

Стрпети, пим, v. pf. (Рес.) 1 austalr Стрпити, им, v. pf. (Срем.) Sten, uber спрплетни, пим, v. pf. (Ерц.) по

minnen, sustineo: не могу смрпьем да му не кажем. Струг, m. Der Sobel, runcina. Cmpyra, f. Riß in einem Zaune, diru ptio sepis. Стругање, п. Das Gфaben, rasio. Стругами, ужем, v. impf. i aben, rade. Cmpуráч, m. 1) der Schaber, rasor. 2) jedes Instrument zum Schaben, instrumentum rasorium.

,

Спружица, f. dira. v. струга.
Стружница, f. bie Sobelbant, seam-
num (?) runcinatorium.
Струја, f. Frauenname, nomen feminae
Cmpyk, m. 1) der Stängel, caulis. 2) An

јепа спрука, von dönem re
staturae pulerae.

Струка, f. 1) ein grober Mantel Ne Albanesen und Herzegowiner (wie em Ehawl), pallii genus. 2) камција с три струке, cine Drenfафе Sarta ide, triplex. 3) Urt, Gaftung: сБан Струке, аllеr and, omni farins. Струннтисе, имсе, v. r. pf. Art Sau

diatur.

Стук, м. По Ерцеговини приповиједају, да се смуайи (као виле или ђаволи) налазе по великим плани. нама и по камењацима, и имају на ногама гужве од љуцкије жила: да им се ноге не клизају по страни и по камењу, кад се коме преки

не гужва, а он убами човека и извуче му жиле из ногу, ше начини другу.

Cmy6, m. vide cтуп. Стуба, f. ie Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm),

scala ex arbore.

Стубица, f. dim. y. стуба. Стублина, f. ein holer aufredter Stamm, als Wasserbehälter, truncus cavus aquae colligendae.

Cmy okom, von Grunð áus, funditus:
пропао смубоком.
Студен, f. ðie älte, frigus.
Студен, на, но, falt, frigidus.
Студенац, нца, m. Die Duelle,

fons.

Студеши, ди, v. impf. (Pec.) Falt feyn, Cmyhema, Au, v. impf. (Epg.) frigeo. Спуживање, Das uebelfeni, bie uebligs

ди, (Ерц.)

Eeit, uebelfeit, nausea.

Стуживагписе, жује ми се, v. r. impf. Смужишисе, жи ми се, v, r, pf. Смукање (смукање), n. 𐐨аз смy. Ca. gen, usus vocis cmy! Смукати, учем, v. impf.m. j. вода, Смукати, ам, v. . "impf. jemy jagen, dico emy. Спукнути (стукнули), нем, v. pf. пі. ј. вола, деin Dafen cmy zurufen, bovi impero voce cmy.

"

Ступ, m. 1) ber Hauptaft, ramus. 2) Die Gaule, columna, н. п. смупови од камена по црквама намастирским. Cmyпa, f. 1) ein bölgerner Hörfer, Die Gtampfe, mortarium ligneum, tndicu. la. 2) eine Maschine zum Hanfbrechen, machina cannabi frangendae. Ступање, п. Das Stampien, Etofen,

tusio.

übel seyn, ekeln, fastidio.

dus,

Сувопаран, рна, но, unvermadt, un-
gewurgt, condimento carens.
Сувопан, мна, но, Der uidts hat als
Fajtenipeifen, cibis pinguioribus desti-

tutus.

Сувотиња, f. ie Mothfaßte, jejunium ex egestate.

Сувом вање, п. Da$ сувоман = feyn, To carere cibis pinguioribus. Сувомовами, мујем, v. impf, que noth

fanen, prae miseria jejuno. Сугреб, m. von Sunčen over Fütfen aufgescharrte Erde, terra effossa a cane aut vulpe. Нагазио на сугреб. Кад ђеца нађу сугреб у пољу, онда пљу. ну у њега; зашпо кажу да могу изики по човеку некакви шклопци кад нагази на сугреб па не пљуне у њега.

Суд (gen. суда, pl. судови), m. bas Jerimt, judicium, jus. Суд, (gen. суда, pl. суди и судови), m. das Gefäß, Geschirr, vas. Судац, суца, m. Der Kidter, judex. Cyanja, m. 1) der Richter, judex. 2) (f.) das Gerichtswesen, res judiciaria: „И да друга постане судија -Судијин, на, но, Dis Nichiers, judicis. Судими, им, v. impf. (коме шта) richten, urtheilen.

Судилисе, имсе, v. impf. vor Geriat fiehen, in judicio constitisse: судисе с њим ипо судесе. Судић, m. dim. v. суд (суда). Судован, вна, но, н. п. вино, па dem Faß riechend, redolens dolium. Суђеник, m, ber eftimmte, destinatus (den das Schicksal einem Mädchen als Stann betimint (at): Кад дође суђеник, нек” изједе говно куђеник; ,,Злашу ће се кујунџија наћи, ,,А мени ће мој суђеник доћи Суђеница, f. Die Benimmte, destinata. Сужањ, жња, m. (см.) ber Befangene, qui est in vinculis: ,,Процвилео сужањ Милутине

"

У масници бана Задранина Сумеьство (сужањство), u. Die Bes fangenschaft, captivitas. Cyaeibe, n. Das Thränen, lacrymatio

1

це.

Сукња, f. Der Unterrod (cer Frauen)

tunica."

f.

Сукњетина, augm. v. сукња. Сукњица, f. dim. v. сукња. Сукобити, им, vide скобиши. Сукрвица, f. òie Materie, Das Citer mit 5) Iut, sanguine mixtum pus. Сукурчина, f. kalbiders aftes delt: wort auf einen großen und trägen Menichen, q. d. sat maguus penis. Султан, m. Der Cultan, Sultanus. Сулmáна, f. die Sultanin (Prinzese), regia virgo:

,,Молиле се двије султаније

""

, Своме брату султан Ибраиму Султанијин, на, но, бer Culianin, regiae virginis.

Сулпанов, ва, во, деб Sultans, sul

tani.

Султански, ка, ко, 1) fultanif, sul tanicus. 2) adv. sultanisch, more sultani.