умуасèриши, им, v. pf. belagern, ob- Vнáкрсm, ins Kreuz, in formam crucis. „Кад смо ћели унаточ чинити, „Јера си нас од Зеке искао Унети, несем, (Рес. и Срем.) vide yнијети. Унетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) de унијетисе. Vнизй (у низи), unten, infra, inferius. Yнijam, m. der Unirte, homo graeci ritus unitus cum ecclesia romana. унйjашиши, им, v. impf. uniren, uni re ecclesiae romanae. - унnjamиmисе, имсе, v. r. impf. sich V. pf. (Epy) hineintragen, infero. Уније исе , унесемсе, унијосе (уни. jeлace, лоcе), v. r. pf. (Ept.) die Nase in etwas stecken, immiscere se, Vahn, уHubeм, vide уku. унка, f. der Grenz hügel zwischen Befizungen, tumulus limitaneus. нкаш*, m. die Erhöhung am Sattel, vorne und hinten, der Sattelknopf, pila sellae: Он буздован о ункашу носи уносиши, им, v. impf. hineintragen, 93 infero. 1 Уносипнисе, имсе, v. r. impf. Die Hafe hineinstecken, immisceo me. уношêшье, n. das Hineintragen, illatio. Yнyk, m. der Enkel, nepos, filii filius. унука, f. die Enkelin, neptis. Vнympa, drinnen, intus; hinein, intro. унучaд, f. (coll.) die Enkel, nepotes. унуче, еma, n. ein Enkelkind, Kindesfind, nepos aut neptis. уолажа, f. vide уволажа. уopmачиmи, м, v. pt. in Handlungs. gesellschaft verseßen, associiren, associo. Уортачитисе, имсе, v. г. pf. fid аlо ciiren, eine Handlungsgesellschaft eins gehen, inire societatem commercii, уnenéаɛиmя, íм, v. pf. mit Asche be- пиьâнẹ, n. das entschlossene Widers streben, obstinatio. упиьашисе, немce, v. t. impf. sich fest widersehen, obstinare se. Vпирâе, n. das Unlehnen, Stüßen, " inuisio. уппраши, рем, v. impf. anlehnen, in clino. упирашисе, ремce, v. r. impf. fich an рf. н. п. ваmрy, an lehnen, iunitor. Упириши, им, v. fachen, succendo, Уписати, уncаmи, шиeм, v. pf, einschreiben, inscribo. уписíваше, n. das Einschreiben, in- ben, inscribo. Уписни, на, но, курва, војник, förm lich, verus (q. d. inscriptus protocollo). упumamи, am, v. pf. befragen, inter rogo. упишатисе, амсе, v. г. pf. с ким за зApавbе, sich begrüssen, salutare se in vicem; dare reddereque salutem. Ee уплувашн, ам, v. impf. die (Fliegen) Brut hineinschmeißen, injicio fetum. Упљувати, љујем, v. pf. 1) binein{peyen, inspuo. 2) bespeyen, conspuo. упознавае, n. das Verkennen (d. h. Ansehen einer Sache für etwas, das sie nicht ist), malus tactus. Упознавашисе, најемсе, v. г. impf. y Kora, HAи у шumo, verkennen, irrig für etwas hålten, credere suum quod est alienum. Упознашисе, амсе, v. r. pf. у кога, HAH у шmo, irrig für sein halten, credo meum, quod non est. Упокојитисе, имce, v. r. pf. in Fries den dahin fahren, zur Ruhe sich bege, ben, sterben, emori, decedo, obeo. Уполежачимисе, чисе, v. г. pf, m. j. куяурузниша у вampu, abliegen, lans ge liegen, diutius jacuisse Vполовáчиши, им, v. pf. bis zur Hälf. уполÓвиши, иM, v. pf. fte gut (fertig) feyn, pervenisse ad dimidium. уп бран, рна, но, miberfpenftig, per tinax. уnóриосm, f. die Widerseglichkeit, per tinacia упоmребиmи, Hм, v. рf. gebrauchen, adhibeo. Употребљавање, р, даб Веbrauden, usus. уupasиme, m. der Leiter, Regierer, rector. управиши, нм, v. pf. чим, verfahren, tracto rem, versor in re. управпo маo ајдук кућом. упpавábе, n. das Verfahren, Seiten, Lenken, rectio. управлаши, ам, v. impf. regieren, lei: упожреблáваши, ам, v. impf. gebrau= chen, usurpo. teit, rego. уnpaso, gerade, recte, recta. уnрéдае, n. 1) das Unspinnen, Ans drehen, torsio. 2) vide напредаже. упpéдamu, аm, v. impf. ́1) drchen, (Zwirn, Strick), torqueo. 2) vide waпредами. Упресми, едем, v. pf. 1) žu reben, vide intorqueo (filum). 2) vide напpecmn. Упреми, ем, упрьо, (Рес. и Срем.) vide упријеми. Упржими, им, vide попржими. У пригами, ам, попригами. упријеми, рем, упръо, v. pt. (Ерц.) lehnen, stügen, adcliuo. упропастими, им, v. pf. zu Grunte richten, an den Abgrund führen, everto. Упропасшимисе, имсе, у. г. pf. see sinken (vor Schrecken, Abscheu), peres. уnроcнк, m. (cm.) der Brautwerber, petitor puellae, cf. пpocaд: „Ој ! и два свата и два упросникаупрскаши, ма, v. pf. besprigen, con spergo. ynpma, f. 1) der Niemen (das Band) um die mopбa, die auf dem Rückra hängt, über die Achseln zu befestigen, lorum perae. 2) eine solche mopбa selbst, perá. уnpmumи, им, v. pf. auf den Rücken nehmen, accipio in dorsum, tollo. упртњача, f. m. i opбa, eine Ni centorbe, pera in dorso. уnyamuсе, амсе, v. г. pf. 1) still fors zen, emitto ventum tacite. a) in t Hofen scheißen, den Muth verliert, ўпуштами (упуштами и упуштиши), шам (и упуштим), v. pf. vide упустими. урáвLане, n. das Eingraben der Plans fen, sepimenti genus. Урављаши, ам, v. impf, m. j. прошће, die Erde aufgraben, für die Plankens hede, sepem plancarum insero terrae utrinque effossae, et postea rejiciendae. рáдиши, им, v. pf. machen, perficio. уранак, нка, m. das frühe Aufsehen, surrectio matutina: срећан уранак, миран данак. сf. напијами. раними, им, v. pf. früh aufstehen, Surgo mane. ранимни, им, v. pf. mästen, sagiuo. рвâье, n. das Schleifen, demolitio. Рваши, ам, v. impf. schleifen, demo lior. рвина, f. 1) der steile Abhang, von dem Erde herabrolit, mous praeceps. 2) (см.) некаква планина: Покрај мора Уревном планином рда, f. vide грушевина. ¿рêд (у pеa), cf. ред. редан, дна, нo, ordentlich, wie sich's gehört, ut decet. ¿рé̟дбa, f. die Einrichtung, institutio. рéдиши, им, v. pf. ordnen, constituo, ordino. Уредио као Наста машке. 2) лан, ќудељу, vorri ten, praepаго. Уређивање, п. das Einrichten, ordi natio. pehiвami, hyjem, v. impf. einrichten, ordino. резан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide уријезан. резаши, ежем, v. pf. 1) vide зapeзати. 2) bineinicneiven, (н. п. лука у лонап), addo sectum. резивање, п. дab Sineini neiden, insculptio; additio secti. peзúsаmn, зуjem, v. impf. 1) hineins schneiden, insculpo. 2) ein wenig bei Ben (angenehm), н. п. jабуковача, admordeo. резници, ника, m.pl. (bei ben Xebern Das Ende des Zettels, welches nicht mehr gewebt werden kann), fines (?) texti. peku, yречем, v. pf. (herenhaft) be: sprechen, fascino. Пријезан, зна, но, (Ерц.) н. п. нож, scharf, acutus. рица, f. Frauenname, nomen feminae. рлање, n. das Heulen, ululatus. рлаши, ам, v. impf. heulen, ululo. Грликање, u. das Heulen, ululatus (österr. das Jodeln). Урликами, личем, v. impf. beulen (öfterr. jodeln), ululo. cf. fr. hurles,und it. urlare. √рнебес, ш. das Getöse, strepitus. урнек m. das Muster, exemplar. cf. • почетак. Уровими, им, v. pf. m. j. прошће, Planken, Pflöcke eingraben, infodio sepem plancarum. Уродити, ди, v. pf. eintreffen, in Gra füllung gehen, exitum habeo: ypодKла моја ријеч. Уроклив, ва, во, н. п. дијете, bes fprechbar, leicht beherbar, incantabilis. fascinabilis (d. i. schón und zart). Уросими, им, v. pf. н. п. кошуљу, CKуiпе, bethauen, irroro. Yoon, уроxa, m. pl. die Besprechung, Beherung, fascinatio. Ypow, m. Mannsname, nomen viri. ye, in der Zusammenseßung, vide yз. уcáдumи, им, v. pf. 1) stielen, manu→ brio insero. 2) feßen, pflanzen, sero. усануmи, не, v. рf. austrocknen, ver dorren, exaresco. усебичиши, нм, v. pf. zum täglichen Gebrauch bestimmen, incipio uti quotidie. Усев, m. (Рес. и Срем.) vide усјеб. Уседање, п. (Рес. и cpeм.) vide ycje дање. уседами, ам, (Рес. и Срем.) vide ycje даши. cejamu, jeм, (Рес. и Срeм.) vide yсиjaшn. Усекнути, нем, v. pf. 1) schneuzen, emungo. 2) fig. schneuzen, emungo. Усекованије, р. (Рес. и Срем.) vido усјекованије. уceлnна, f. (Рec. и Сpeм.) vide ycje. лина. уcéлиmнсе, имсе, v. r. pf. sich ansie. deln, einnisten, nidum ponere. Усести, уседем (и уседнем), (Рес. и Срем.) vide усјеспін. ceku, усечем, (Рес. и Срем.) vide усјећи. " уceuamu, ам, (Рес. и Срем.) vide ycje цами. усhелиna, f. die sißen geblieben, keinen Mann bekommen, alte Jungfer, virgo coelebs; a nullo expetita. Yenjamu, jeм, v. pf. (Eрn.) 1) fäen, sero. 2) scherzhaft für: verlieren, joco e pro: perdo. уcijami, aм, vide уcjamи. yсnjamиce, jeмce, v. r. pf. (Epu.) sich hineinmengen, nonvocatus me infero. Yenjamиce, aмce, vide уcjaшисe. усиρими, нм, v. pf. H. II. MAиjeко, сирап, käsen, cogo, coagulo. усириmисе, рисе, v. r. pf. gerinnen, cogi, сисâне, г. das Verdorren, Austrocks nen, exsiccatio. сисан, ишем .impl. austrocknen, V. ́exsiccor, exaresco. усйшннши, им, v. pf. klein, zart, des candefacio. Усјатисе, амсе, v. r. pf. erglühen, can defio. 1 Усјев, т. (Ерц.) Die Gaat, sementis. Усједање, п. (Ерц.) baš uluffigen, conscensio equi. Усједати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. на коња, aufftien, conscendo. ем, vide усјести. Усједнути, нем, Усјекованије, (Ерц.) Johannis Enthaup= tung, decollatio S. Johannis. Усјелина, (Ерц.) ein abfdüffiger Drt, locus praeceps. Усјести (може се чути и усједнути), усједем (и усједнем), у. pf. (Ерц.) н. п. на коња, auffiten, conscendo. Усјећи, усијечем, (Ерц.) 1) fällen, ge. nug anhauen, caedo satis lignoruni. 2) hineinschneiden, inseco. Усјецами, ам, v. pf. (Ерц.) dim. von уcjeku, anschneiden, indo, inseco. Ускакање, п. дa Sineinfpringen, tran sultus. -· Ускаками, ачем, v. impf. hineinfprin= gen, salto in Ускидање, п. дав Ubpflüden, decerptio. Ускидати, ам, v. impf. abpflucen, Ускинути, нем, v. pf. carpo. ускисивање, п. Das Gauermerven, aces centia. Ускисивати, сује, v. impf. fauer mers Ускиснути, не, v. pf. ben,acesco ускок, m. (см.) Der Gntfprungene, Gmi grant, exul, fugitivus. „Пије вино ускок Радоица Усколебатисе, амсе, v. г. pf. fid vers rüđen, dimoveor : усколебаосе свијет. Ускопавање, n. даš Ulufgraben, fussio. Ускопаваши, ам, v. impf. aufgraben, nio. Уснемина, f. augm. . ycнa. fodio. Ускопами, ам, v. pf. aufgraben, re fodio. Ускршњи, ња, ње, н. п. пост, Dfter s, услишиши, им, v. pf. erhören, exau- labiosus. Ускомрљати, ам, v. pf. germühlen, durcheinander werfen, diruo. Ускочими, им, v. pf. entfpringen, effagio, aufugio. Ускрс, m. vide васкрсеније. Ускрсовање, vide васкрсовање. Ускрсоваши, сујем, vide васкрсовами. Ускршими, им, v. pf. abbreden, defringo, Успављивати, љујем, v. impf. cinf lä. fern, sopio. Успайрипи, им, v. pf. кога, in uns ruhe versesen, inquieto спаиришисе, имсе, v. r. pf. unrufig werden, excitari, Усперак, рка, m. Der Ginfag (im Heinr Fleide), panus insertus in latus caliga rum : ,,На усперку пашин делибаша ÿспор, m. ударио успор, бег Eleiners Fluß ist durch das Anschwellen des grö ßern, in den er sich ergießt, zurückgetrt, ten, redundatio fluminis. споредо, небеneinander, simul. справими, им, v. pf. aufriten, eri go, statue. усправљање, п. Das Uufrimten, erectia, allevatio. усправљати, ам, v. impf. aufristen, erigo, allevo. справо, aufredt, erectum (statuo). Успрезање, n, vide узмицање. vide узмицата Успрезами, ежем, спрегнуши, нем, vide узмаћи: ,,Ништа Турци успрегнути не ће Усрами, усерем, v. pi. aniucifer. concaco. Vсред, mitten, in medio: усред села; усред куће. Vcpo, m. hyp. Du Eleiner Seifer, cаса tor parvulus. yema, n. pl. 1) der Mund, os. 2) daš Maul, bie 3unge, кма зла уста, esi dicax. ycmara, f. bie Edleuße, canalis classus ad tempus: меле воденица на усmaвy. ставиши, им, v. pf. hemmen, aufhal ten, retineo. устављање, n. bas ulufhalten, retentis устављати, ам, v. impf. aufbaufm, retineo. устављашисе, амсе, v. r. imph it vermeilen, remoror. Уставци, m. pl. трећи дан по крсном имену, cf. крсно име. стајање, и. да3 liufftehen, surrectio. у стајали, јем, v. impf. auffteben, surgo. усмаjамисе, мојимсе, v. г. pf. ablies gen, mitesco (de pomis). Устакнути, нем, vide устаћи. сталац, аоца, m. m. 'j. човек, ber fleifige urbeiter, assiduus. стати, анем, v. pf. auffteben, surgo. устаћи, такнем, vide поставити cmaнца, n. pl. dim. 9. уста. Устегнути, нем, у. pf. н. п. коњу узлу, angieben, adduco. yemésame, n. das Anziehen (des Zügels), adductio freni. стицање, п. vide постављање 2. спицами, ичем, vide постављами. смока, f. Der D mind, eurus. Vemonume, auf dem Fuße (nach folgen) устопце, fvestigiis insisto: отишао за њим усмопице. Усмочићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној загонетки). устргнути, нем, v. pf. abreißen, deУстрелили, им, (Рес. и Срем.) vide устријелити. cerpo. Устријелити, им, v. pf. (Ерц.) erfdies fen (mit Dem Wfeil), sagitta trajicio : устријелила га вила. Устручавање, n. art gene. устручаватисе, амсе, v. r. impf. fid geniren, non audeo. усмрчавање, n. Das Sinauflaufen, ex cursio in (montem). Устрчавами, ам, v. impf. binauflaufen, excurso (in montem). усмрчами, им, v. pf. binauflaufen, curro sursum. дег Устук, m. 1) bei ben бајалице ber Spruch, womit sie das Uebel bespre= chen, daß es zurücktrete, formula incantatricis ut malum cedat retro, abeat. 2) ein Kraut 𐐨azu, herbae vene ficarum genus. стукнуши, нем, v. pf.uе meiden, recedo. утаборими, им, vide улогорими. Ушáборимнсе, vide улогоримисе. majam се, јимсе, v. г. рf. fid verbes gen, abscondor, н.п.зец. 2) unterbroden werden, auf einige Zeit aufhören, intermitto, intermittor. Утакмице, Умаʌожимисе, имсе, т. г. Пф legen, (vom ulufftani, Sturm), remitto, componor. cf, mалог. шаманити, им, v. pf. volig aufges hen, bis aufs lezte Stück verloren ge hen, das Maß des Unglücks ist voll gemorben, funditus pereo. Умањими, им, v. pf. bünn wetven, extenuari. Ўтапкаши, ам, v. pf. ftampfen, con culco. Ушва, f. 1) (см.) некаква мица водена; кажу да је по трбуу жуга као злато: и зато се свагда пјева умва златокрила, eine (my. thische?) Ente in Volksliedern, anatis genus cantibus celebratum. 2) Frauenna= me, nomen feminae. ўтвара, f. дав Befpenft, spectrum. cf. авем. Утворитисе, рисе, v. г. рf. коме што, ideinen, videor: утворило Mи ce, ich glaubte su sehen, es erschien mir (al6 Gefpenft). Утврдиши, им, v. pf. befeftigen, firmo. утврђивање, n. Da Befejtigen, firma tio. Утврђивати, ђујем, v. impf. befefti. gen, firmo. Умегнуми, нем, v. pf. ftart angiegen, stringo. Утезање, п. дав ungiehen, strictio. Утезами, ежем, v. impf. anziehen, adduco, stringo. Утемељитисе, имсе, v. r. pf. fid) etas bliren, niederlaffen, consideo. ÿтерапи, ам, (Рес. и Срем.) vide yhe рами. Умериванње, п. (Рес. и Срем.) vide ућеривање. Умеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide ућеривати. Умећи, ечем, v. pf. 1) entlaufen, evado. 2) коме, einen im laufe hinter fid laffen, cursu supero. умећисе, ечемсе, v. г. pf. fid hervoe. thun, exsisto. Утешен, m. (Рес. и Срем.) vide ymje шен. Ўтешиши, им, (Рес. и Срем.) vide умјешит ми. уmuja*, f. das Bügeleisen, ferramentum laevigatorium. Žтирање, n. 1) даô 2bmiiden, abstersio. 2) das Abweiden, depastio. |
