уniшamи, ам, v. pf. 1) still werden (z. B. vom Winde), conticesco. 2) stillen, sedo.

Утјецање, n. (у Ерц.) 1) bas Grgießen eines Flußes in einen andern, influxus. 2) das Entlaufen, effugium. 3) das Befiegen im Laufe, victoria cursus. 4) daß Vornehmen, Vorhaben, propositom. Утјецата, утјечем, v. impf. (у Ерц.) 1) sich ergießen, influo. 2) entlaufen, effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro. njeuamuce, ymjeчesce, v. r. impf. (Epu.) i hervorthun, exsisto. mjeшeн, m. (Epg.) Mannsname, nomen viri.

Упјешипи, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjeme, beschwichtigen (ein Kind), tranquillo. Умленисами, ишем", г. pf. ausbügeln, laevigo.

уmpuna, f. die Trift, pascua. уmpaipanе, n. das Wettlaufen, cur

sus.

Ушркиватисе, кујемсе, v. impf. wetta laufen, curro.

Ўтрлиши, им, v. pf. н. п. клис, ег passen, excipio.

Умрнути, нем, v. pf. н. п. свијећу, Bampу, auelöschen, exstinguo. Упонуши, нем, v. pf. fare merden, ostorpesco: утрнула ми нога, рука. Impoбa, f. das Eingeweide, intestina. три, рем, упръо, т. pf. 1) reiben, tero (Rettig). 2) hårt treten, conculco, tero: умрла говеда око села. 3) 15wischen, abstergo. cf. ompши. Утрунити, им, v. pf. кога, Spliter in die Augen werfen, festucas injicio in oculum.

Утруннтисе, имсе, v. r. pf. ympyнио сам се, es ist mir etwas ins Auge gefallen, incidit mihi aliquid in oculum.

уmpчáваmе, n. das Hineinlaufen, in

cursatio.

уmрчáваши, аm, v. impf. hineinlaufen,

incurso.

уmpчáваmucе, aмсе, v. г. impf. sid unberufen in etwas mengen, ingerere

se.

уmpчam, чм, v. pf. hineinlaufen,

curro in

yx! interj. uh! ach! ah! cf. y. цвасти, ашим, v. pf. aufbühen, efцватиши, им, v. pt. floresco. цвелиши, им, (Рес. и Срем.) vide уцвијелити. Уцвијелими, им,

V.

pf. (Ерц.) meinen machen, facio flere, cogo in lacrymas. : Уцедими, им, (Рес. и Срем.) vide упједаши.

·

Уцеђивање, n. (Pec. и Chem.) vide yцјеђивање. Уцеђивати, Бујем, (Рес. и Срем.) vide уцjеђивати. Уцена, f. (Рес. и Срем.) vide уцјена. Уценни, им, (Рес. и Срем.) vide уци

зеними.

Уциједини, км, v. pf. (Ерц.) hinein. 25 feiben, incolare.

Уцијенити, им, v.pf. (Ерц.) ägen, aestimo, н. п. ајдуци кад уваше човека (плиму дијеше одведу) па уцијене; мо се догађа и сад по Турској. Кашто ајдуци воде дијете по мјесец дана са собом, док му отац не састави уцену и не да. - Уцјеђивање, п. (Ерц.) Da Sineinjeihenr

incolatio.

Уцјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) бій

einjetben, incolo. yujeнa, f. (Epi.) die Abschäßung, aestimatio. cf. уцијенипн.

Учење, п. 1) vas eshren, doctio. 2) Da Lernen, to discere. Учестами, ам, v. pf. oft thun, frequento. Учинити, им, v. pf. 1) шмo, tun, facio, 2) коме, anthun (verlexen), fascino. 3) кожу, zurichten, praeparo. 4) жито, reitern, cribro. Учинитисе, имсе, v. г. pf. 1) mir tommt es vor, 2) sich anstellen, simulo. читељ, m. Der lehrer, docens, magi

ster. cf. школа.

Учитељев, ва, во, без lehrers, magi

stri.

.

чипељевица, f. bie Frau bes lehrers, uxor magistri. Учитељски, ка, ко, 1) lehrers, magistrorum. 2) adv. mie ein lehrer, more magistri. ўчиши, им, v. impf. 1) кога, lehren, doceo. 2) шmo, lernen, disco. 3) igien, lego. cf. чашими. Учишисе, имсе, v. r. impf. lernen, disco: учисе књизи анд учисе писати, чатипи и м. д.

*

*

m. ш. ј. паша, фа

шанчишисе, имсе, v. г. pf. fidj ver. fchanen, vallo se munire. Ушарами, ам, v. pf. anfangen gu lügen (es bunt zu treiben), mentiri coepi. Vme! interj, vide yu? Ушењак, юка, m. tleine Caub, pediculus parvus. Ушепрљиши, им, v. pf. in fümmerlice Lage kommen, in angustias incido.

уши (gen. yuú и ушију), f. pl. 1) bie Ohren, pl. von увo. 2) das Õehr, ansa, foramen, H. п. у котла, у чабра, у игле, у сјекире, у срца, Ушавање, n. va Jincinnaben, insutio. Ушивами, ам, v. impf. bineinnägen.

insuo.

Ушими, ушијем, v. pf. fineinnähen,

insuo.

Ушица, f. dim. v. уш. Ушице, f. pl. dim. 9. уши. Уши шиками, ам, v. pf. 1) ein unrubia ges Pferd besänftigen, beruhigen, mitigo. 2) überhaupt, cinen Bornigen bes fanftigen, lenio, mitigo. Ушколими, им, vide уштроими. ушкопљеник, m. 1) е фöpt, Sam. mel, vervex. 2) der Verschnittene, eunuchus.

Ушљив, ва, во, laufig, (läufe hабенд),

pediculosus. Ушљивац, вца, m. Der Causterl, homo pediculosus.

Ушљивица, f, òie gaufige, pediculosa. ýштавиши, им, m. j. кожу, cf. учн

ними.

ỳшmaп, m. der abnehmende Mond': cas je yuman, luna decrescit. Уштапнушие, несе, v. r. pf. m. j.

мјесец, абие,men, decresco. Ушшнути, нем, v. pf. Eneipen, gwis den, vellico.

Ўштипак, пка, m. (öffere. Die 3mid= frapfen), placentulae genus. Уштипчић, m. dim. 9. уштипак. ÿштирками, ам, v. pf. stärken, amylo corroboro (lintea). Уштроими, им, v. pf. ver(фneiven /

castro.

,, Један калпак, девет челенака, И десета Факља окована,

""

29

Из ње су му до три пера златна,
Што јунака бију по плећима -
Фалаге*, f. pl.vide валаке.
Фалаке, f. pl.

Фалинка, f vide Балинка.
Фалипи, им, vide валищи.
Фалиши, им, vide валити, mit al.
len ableitungen und Bujamenfegun=

gen.

Фамилија, f. vide вамилија. Фамилијаз, m. (у Сријему, у Бачк. и y бан.) der Famulus in der Schule, scholae famulus.

Фамилијазина, f. baš Jamulusgelo, pe

cunia solvenda scholae famulo.

Фâm, m. vide Bam.
Фела, f. vide вела.
Фелер, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
vide Балинка, мана, погрјешка.
Фењер*, m. Die laterne, laterna.
Hepeja*, f. Art Oberkleids türkischer
Frauen, pallae turcicae genus.
Ферман, m. Der German, rescriptum

imperatoris Turcici. Фермен*, м. Фермене, нета, n. ohne Hermel, subu

Art männlicher Weste

culae genus,
Фес, m. vide вес.
Фесић, dim. у. Фес.
Фетислам*, m. vide Кладовою
Фигањ, m. vide вигањ.
Филдиш*, m. vide вилдиш.
Филиман m. vide вилиман.

Филџан*, m. vie dale, phiala,
Фин, на, но, vide вини.
фитиљ, m. vide виљ.
Фишек*, m. vide вишек.
Фишеклук*, m. vide вишеклук.
Фландра, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан. особито по варошима) cin
Schimpfwort für eine liederliche Weibs.
perfon, vulgivaga.
Фландрешина, f. augm. v. Фландра.
Фланер, т. (У Сријему, у Бачк. и
Бан.) 𐐨a Flanell'. pannus ilanella di-

clus.

Форинта, f. vide воринта.
Форма, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан. особито по ворошима) Die
Form, forma.
Форшпан, m. vide Бошпан.
Фошпан, m. I

Фрајкор, m. vide врајкор.
Фрајкорац, рца, m. vide Брајкорац.
Фрајкорија, f. vide врајкорија.
ФР
Фрајкорски, ка, ко, vide врајкорски
Фрајт, m. vide врајт.
Француз, m. Der Frangofe, Gallus.
Француска, f. Frantreid), Gallia.
Француски, ка, ко, 1) fran ölic, gal-
licus. 2) ady. französisch, gallice.
Францускиња, f. bie jrango tun, Galla.
Фрас, m. vide Epac.
Фратор, m. vide вратор и пратор.
Фраторов, ва, во, vide враторов н

vide Браторски

праторов. Фраморски, ка, ко, и праторски. Фришак, шка, ко, vide Бришак. Фртаљ, m. vide вртаљ. Фртаљче, чета, n. vide врталче. Фрушка гора, f. bab Gebirge, Das Sin mien von Westen nach Osten durchschneidet, nom. propr. saltus. Фрушкогорац, рца, м. н. п. калуђер,

Fruschkogorer.

Фрушкогорски, ка, ко, Fruf Fogerer.
Фунта, f. vide вунта.
Фунташ, m. vide вунташ.
Фунмашки, ка, ко, vide вуншашки.
Фуруна* (фуруна), f vide вуруна.
Фуруница (фуруница), f. dim. у. фу-
руна.

,

Фурунски, ка, ко, vide Бурунски.
Фурунџија, m. videција.

Ц.

Царевица, f. . . пара, eine uet Para, uumuli genus. Цариград, m. ie Saiferftabt (Konftan= tinopel), urbs imperatoria (Constantinopolis). Србън приповиједају, да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао: кажу да је некакав цар ловећи нагазио на vpmey љуцку главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила:,,Шта ме гази, кад ћу ти мртва доса. дити.” Кад то чује цар, онда сја. ше с коња и узме ону главу ме је однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се олади, смуче у пра, па завије у армију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била ђевојка на удају) узме клучеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметами; кад нађе онај пра у аршији, види да је некакав пра, али не зна какав је, па онда метне прст на језик ме покваси па умочи у онај пра и лазне мало, да би дознала шта је; потом га опет завије у армију као што је и био и остави у сандук, а она од мога часа постане трудна. Кад се олије стане истраживами и испимивами од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад ђевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијеше у руке, а оно њему одма рука. мa me за браду! Онда цар заповједи да донесу један мањир жива угљевља, а један дуката: да огле дају, чини ли то дијете из лудосши, или од своје воље. „Ако (бели) буде дијете лудо, оно ће потрча ми с рукама и за угљевље, ако ли не буде лудо, оно ће за дукате.” Кад донесу пред дијете угљевље и дукаме, а оно одма рукама за дукаме, а угљевљу ни мукаем. Цар већ види да ће оно да се испуни, што му је глава казала. Кад буде дијеме већ велики момак, онда га цар

око

,

оћера у свијем, и каже му: „Да се нигђе не смӀаниш, док не нађеш ђе су се два зла ударила."- ОдајуЋи шај момак по свијету, кад дође на оно мјесто, ђе је сад Цариград, нађе глогов прн, ђе се њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн буде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су деа зла. па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође, онако у наоколо идући, опет поблизу онога мрна, онда стане, па рече: „Овђе - треба с т а м н." У који ма то рече, у онај се ма обаре, а мо се од онога прна до његови леђа (куд је гођ он ишао) створио зид. И од мога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: овђе треба смами, зид би за њим нарастао до прна). Послије он му постане цар, и од свога ђеда отме царство. Цариградски, ка, ко, 1) Колftantino. politaniid, constantinopolitanus. 2) als adv. fontantinopliid, more constantinopolitano, н. п. носисе. Цариграђанин, m. Der Konftantinopos litaner, Coustantinopolitanus. Цариграђанка, f. bie Konftantinopolis tanetin, Constantinopolitana. Царић, m. 1) dim. 9. цар. 2) Der 3аци fönig, regulus.

Царица, f. Die Kaiferin, imperatrix. Царичин, на, но, бес Raiferin, impe

.

ratricis.

Цвоке, genit. in der Revengart: у поке нема ни цеоке, mit ciner balben fa ist nichts zu machen, nec operae pretium est bibere dimidiam ocam.

Цвокнуши, нем, v. pf. imagen, cum

sonitu osculor.

Цврка, f. bas 3witfern, fritinnitus. Цвркнути, нем, v. pf. 1) gwitfфern. fritinnio. 2) zwitschern, schwirren (Wass fer auf feuer gegoffen), strido. Цвркутање, п. аб змitfфern, garritus (avium). Цвркутати, ућем, v. impf. zmitfern. garrio.

Цврчање, п. фа6 3mitfфeen, fritinnitus, stridor.

Цврчаши, чим, v. impf. {witfфern, fritinnio, strideo.

Цеб, f. (Рес. и Срем.) vide цијев.
Цевчина, f. angm. y. цев.
Цевчица . dim y.. цев.
Цедило, п. (Рес. и Срем.) vide цједпло-
Цедими, им, (Рес. и Срем.) vide ци-

једити.

Цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) дег Зêttel; scheda.
Цёдуљар, m. Der Bettel gibt (к. Б. ал 300-

stätten, Stadtthoren) schedularius.
Цедуљарев, ва, во, деб 3ettelgebers.
Цедуљаров, ва, во, schedularii.
Цедуљица, f. dim. v. цедуља.
Цеђ, m. (Рес. и Срем.) vide цијеђ.
Цеђење, п. (Рес. и Срем.) vide цијеђење.
Цекин, m. vide рушпа.
Целац, лца, m. (Pec. и Срем.) vide

цијелац.

Целивање, д. (Рес. и Срем.) vide цје

диване.

Целивами, ам (и целујем), (Рес. и (Срем.) vide цјеливати. Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) vide цјелокупан.

Цена, f. (Рес. и Срем.) vide цијена. Ценење. п. (Рес. и Срем.) vide це

њење.

Ценими, им, (Рес. и Cpem.) vide ци јеними. Цента, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)