Page images
PDF
EPUB

њење.

кање,

[ocr errors]

пало.

Ница.

лање.

ber Centner (@terr. See Centen) , ponduѕ „Ој Цетињо водо поносила -
centenarium, centipondium.

„У Целињн усред горе Црне —
Цењење, п. (Рес. и Срем.) vidе ције- Целињанин, m. човек из Цетиње:

„Вино пије тридеспи Цетињана
Цењкање , p. (Рес. и Срем.) vidе цјењ- „Крај Цетиње пије воде ладне

епінька, f. жена, или ђевојка из Це,
Цењкалінсе, амсе, (Рес. и Срем.) vi-
de цјењКаписе.

„Вино служи Цепилька ћевојка —
Цео, цёла, ло, (Рес. и Срем.) vidе ци- Цепињскіі, кa, кo, von per Цетиња :
јел.

„Оде право врелу Цетињскоме
Цёпало, р. (Рес. и Срем,) vidе цје- Jex, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.),

die Zechë (der Handwerker), collegium.
Цепаница, f. (Рес. и Срем.) vidе цје- Цехмајстор, m. Bеr Зеф meijter, magi-

ster collegii.
це паничица, f. dim. 2. центаница. Цехмајспоров, ва, во, бев зеф meifter,
цепање, п. (Рес. и Срем.) vidе ције. magistri collegii.

Цецељ, m. преслано као цецем.
Цепалінг, ам, (Рес. и Срем.) vidе ци- Циганија, Г. (coll.) pie 3igeuner, Zingari.
јепати.

Ціганнн , m. Оer 3igeuner, Zingarus.
Пепачки , (Рес. и Срем.) vidе цепочки, ціганинов, ва, во, бев 3igeuners, Zin-
Цепка, f. (Рес. и Срем.) vide пjеtіка. gari.
1-пци, наца, m, p. (Рес. и Срем.) Циганисање, п. ба8 Зigeueen, facio
vide uneltir.

more Zingari.
цепчица , f. dim. 2. цепка.

Циганисапии, нишем, v. impf. Sigeus
Пер, , m. ») die Serreiche, cerrus. 2) nom. nern , facio more zingari.

propr. eines Berges der die hauja von Iuránka, f. die Zigeunerin Zingara.
Зворник оn per von Шабац trennt, Циганлун, m. Die Nigenerey, mоѕ, ra-
nom. propr. montis :

gatio Zingarorum.
„Савр 1Цера високе планине

Циганскi, ha, ho, 1) sigenerifф, zip-
Перење , п. Bas gaфen mit 213eifung per garus. 2) adv. more zingari,

Zähne, risus ostensis dentibus. Ціганчад, f. (coll.) дie 3igeunertinter,
Iepubana, m. der Zigeunerhauptmann, pueri zingari.
dux zingarorum.

Циганче, чета, п. cin junger gigeuner,
цернбашин, на, но, бев 3igenerhaupt.

puer zingarus.
manns, ducis zingarorum.

Циганчење, n. Bas Benejmen ciner 3i.
церибатиница, f, pie stau Se8 3igeu. geunerin, mos zingarae.
пеrhauptman8, иxоr ducis zіngaro. Циганчин, на , но, беr gigeunerin, zin-

garae.
Періп, m. 28als von Cerr = &іфе, сеr- Циганчнина, f. augm, v. циганка.
retum.

Циганчик, им, v. impf. Wie eine 3ia
Lepumuce, mce, v. r. impf. Zähne geunerin sich benehmen, facio more zin-
weisend lachen, rideo dentimus osten-

gагае.
sis. .

Циганчица , f. dim. p. циганка.
Ilipufi, m. eine junge Serreiche, cerrus Linna, f. der Ziegel, later.
parva.

Ijuriana, f. die Ziegelhütte, der Ziegel:
Цернитца, f. варош у Ерцеговини : ofen, officina lateraria , fornax latera-
„Одатле се свати подигоше,

ria.
„У Церници конак учиние

Iur âp, m. der Ziegelbrenner, laterarius.
ljepob, ba, bo, von der Cerreiche , cer. Quran, na, no, einzig nur, nonnisi; ils-
reus, cerrinus.

ли један, цигла два й п. д.
Церовац, вца, m. 1) жир, bie Siсфеin „У Стојана нема млого друга,

der-Cerr: Eiche, glaudes cerri. 2) Stab „Разма цигле двије вјерне слуге

yon der Cerreiche, baculus cerrcus. Циго, т. (vertrauli fur циганин).
Церовача, f. 1) erot von per Cerreihe, Цигулин, m. само у овој загонетки :
fistis cerreus. 2) Anna, die ichönste Цигулин цічну лугу; да није цигу-
Urt von Melonen, peponis genus op- лина у лугу, сви би људи залуiy-
timum. .

(воденица).
Церовина, f. D) Cerrbols, girnbols, lі. Цијев , f. (Ерц.) сав Хофе, бie Eibre,

gnum cerreum, 2) im Scherz für qape- fistula, qanalis, tubus : цијев од 30-

вина : наша церовина до вијека. вине, што жене сучу пређу на њу,
Пептиња, f. 1) веr fluf IIетиња, 2) цијев пушчана ; цијев у ноге (т. і.

dessen Gebiet, ager circumcetiyapus; голијен..

rum.

циједили, им, v. impf. (Ерц.) feisen, Циту ! приповиједају, да је некакав чоcolo, percolo.

век изјео печену кокош у очи Божиjeh, m. (Epr.) die lauge, cinis lixiva. ћа, па рекао: „Циц гузица до БоПијеђење, n. Das Geiben, cоlаtiо. жиһа.” цјел, ла, ло, (Ерц.) gan, totus, in- Цицвара, f. ein Berikt, meit nm Bajte gu teger; unverleßt, integer.

empfangen, cf. Macao. Цијелац, лца, m. (Ерц.) п. і. снијег, Цицвараш , m. (im eфerge) Ser треб

bahnloser Schnee, nives integrae (non HHK, nomen jocosum libri ecclesiastici tritae pedibus).

(ritualis), weil seinem Gebraude meift ІІнтена, f. (Ерц.) беr Preie, pretium. eine grykapa nachfolgt. ІІнјенипін, им, v. impf. (Ерц.) fägen, IIицібан, т. само у овој загонетaestimo.

ки : Поручује IIицибан Цици банЦијењетье, п. (Ерц.) бав ефägen, ae- ци; пошљи мене шепљу петъу на ѕtіmаtiо.

магарици; покисе

ми бела пена на Пијепање, п. (Ерц.) Зав Сpalten, fissio. загалици? (ті. ј човек из воденице Цијепаши, ам, у. impf. (Ерц.) fpalten, поручује жени да му пошље кола findo.

да носи брашно.) Цијепци, паца, m. pl, (Ерц ) они тап- Цицкоза, cine art Winterpiels in Pet ци, што стоје у пређи између ни

Бачка. па и горњега вратила.

Illya, f. grimmige Kälte, Kraftfälte, ијо, цијела, лo, vidе цијел.

frigus intensissimum. цік, ш. in tem 21ивоrude: ударио га Цчање, в. бав ци, ци maфen, 50

по цику, auf pen Sopf, in caput. nus iu. Пuina, f. Dав Вејфсен (ber Сфwеine, Цичапи, чим, т. г. impf. ци тафед, Mäuse), editus sonus: 4h!

(wie das junge Sowein, die Mauer) Цікнупи, нем, v. pf. ци fфереп,

edo sonum ци. edo sonum ци.

Цjeeчина, f. augm. p. цијев. IIимиропа, m, vide Климента. Пјевчица, f. dim. 2. цијев. Шинцар, m. Bеr thracifфе 23a1ad, va- Шједило, р. (Ерц.) беr etiber, де lachus thras (vielleicht weil sie QHUI,

Seihe, das Seihgefäß, colun. и. Рgl. fprement, ftatt чинч).

Шјеливање, п. (Ерц.) бав 8üffen, oscoЦинцарев, ва, вo, vide Цинцаров.

latio. Цинцарија, f. (coll.) дав зіng arenpole, Iјелівати, ам (и цјелујем), т. impf. genus Zinzarorum.

(Epu.) füsse:1, osculor (in Liedern und IIинцарка , t, Die Singarin, zinzara. in per kire) cf. љубити. Цинцаров, ва, во, бев Зіngaren, zin. Щјелица , f. (Ерц.) н. п. земља, vide zari.

ледина. Iінцарски, кa, кo, 1) singarifф, zin- Пјелокупан, на но, (Ерц.) апреrfebrt zaricus. 2) adv. more zinzari.

(von leichnamen der Beiligen.) .corpus Лінцарчад", г. (coll.) дie jungen Ninja (sancti) integrum, in columne. ren , zinzari juvenes.

Цjeњкање, р. (Ерц.) feilfфеn, janvela, Цинцарче, чета, п. Веr junge Ninjat,

licitatio. puer cinzaricus.

Цjeњкаписе, амсе, т. г. impf, (Ерц.) Цинцо, m. perfraulit für IЦинцар. feilschen, bandelii, licitari. Ципање , п. Вав (1eitfertige) Betheuern Цjeпaлo, D: (Ерц.) мјесто, ђе се дрва bei Gott! temera dei testatio.

Hujenajy, der Spalteplatz, locus tine IIіпаптисе, амce, v. т, impf. н. п. Бо- deudorum lignorum.

TOM, (leichtsinnig) bei Goit betheuern, Ijenahnya, f. (Epy.) ein Soeit Hols, deum testor temere.

pars ligni secta, lignum sectam. Ципела, f. (у Сријему, у Бачк. ну цјепаничица, f. din. 2. цјепаняца. bah.) der Schuh, calceus.

цјепачки, adv. (Ерц.) н. п. оплесін Цепелица , f. dim. 2. ципела.

Kocy, Art Haarflectens, comtionis IIіповка , f. (у Сријему, у Бачк. и у

baw.) ein kleinerer Laib Brot auf Ujenka, f. (Epg.) der Soeit, ligui pars die Keise, panis compendiosior.

secta. Ціпор, m. vide

Цјепчица, f. dim. 2. цјепка. Ціпорка , . Das gemeine seib, mulie. Цилипписе, имce, vide стаклиписе. rala de plebe.

Цонуле, f. pl. pie Bunpfфube (per Col: Ципоров, ва , во, рев цитор,

homun- daten), calceamenti genus.

Цоколтање, п. бав Зіttern pоt ѕаftе. Ціпорски , кa, кo, 1) зіроrift, plebe- tremor prae frigore.

jus 2) adv. ziporisch, plebis more.

genus. .

геак.

cionis de plebe.

.

nere,

так.

Цокоmапти, коћем, v. impf. н. п. од цркавица, f. (mitleijig ) cin biв фе 3HME , zittern , tremo.

Vermögen, facultatula : цоф, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) АИма ли он ишо? деr 3opf, cauda capillorum, cf. һика, В. Има неку цркавицу, плетеница.

Црква, f. Die Wire, ecclesia, cf. анUpe, m. der Wurm, vermis.

маспир. Прва, f. Das li8urmlоф, foramen fа- Црквaри, m. pl. људи, кишо иду наctum a teredine.

масширима о великим годовila Црвак, вка, m. hyp. 6. црв.

(firgänger), cf. намаспир. Црвање, р. 1) дав Burmіgfen, vermi- Црквенії, на, но, kirфеnѕ, templi ес

culatio 2) das Lausen, depexio , subla- clesiae. tio pediculorum

Црквењак, m, per Sirenciener, aeІЦрватисе, амсе, т. г. impf. 1) 2Büt=

dituus. mer erzeugen, wurmstichig senn, ver- pkBekakob, ba, bo, des Kirchendiemiculor, 2) sich lausen, tollo pedicu.

aeditui. los.

Црквина, f. (augm. 2. црква) Xuinea Црвемперка (црвенперка), f. eine, 21rt einer Kirche, templi rudera. eleinen 'Зоgels mit tоthеm @efieper, Црквица, f. din. в. црква. avicula rubra.

Црквиште, п. Ort, po ebemal eine Ipeéh, f. die Röthe, rubor, rubedo. Kirche war, locus , ubi olim fuit ecclesia. Црвен, на, но , roth, ruber.

цркнупи, нем, vidе црки. Црвенење, п. vіdе црвењење.

Цpмпураспі (црнпурасп), та, то, Црвеника, f. 2) еіnе tоthе piege ,sic vo- vidе црномањаст. cant caргam coloris - rubei 2) (сп.) Црн (comp. црњй), на, но, fфwar; , rother Wein, vinum rubrum :

niger, ater. Увалио му црн номад „Иван сједи на мананој кули,

у торбу. Доћи ће и њему црн пеТе он пије црвенику віно Црвенило, п. а) бie Ritbe ($arbe), rubia, Црна гора, f. Tontenegro, Mous niger

2) die Röthe, dat Rothgefärbte, rubeum. (pars Epiri). Црвенипи, им, y. impf. rütben, rube- Црна река (ријека), f. 1) 2Xamen еі. facio. .

nes Flübchens, der im Kpubl bup entЦрвенитисе, имсе, т. г. impf. rots springt, und bey Zajeyap in den Tis feyn, rabeo.

mot sich ergießt, (heißt auch Mann Tuцрвенкаст, а, о, rütbli , subru- MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) die. ber.

ses flüßchens. Црвењғње , p. Bas #thеn, tabеfactio; Црни вр, m. Berg umeit jagodina. rubor.

Црник, m. (aiв сфеltwort) би Сф се. цевић, m. dim. . црв.

ser! (moralif%), niger: црниче један ! Црвљање , n, vidе црвaње.

Прнило, т. дie Od marie, atramentam. цевљаписе , амсе, vide

црватисе.

Пеніна, f. Die Сф marje, nigredo, црвљив, ва, вo, murmis, vermiculo- Ибниппи, им, v. impf. fфоärien, nigro.

цениптисе, имce, v. г. impf. fфраг црвопіч, f. Der Burmfrap, via tere- ausjehen, nigret. dipis. .

Црница, f. Офеltwort für cin $rauen. Првоточина , f. See Burmfrap, pulvis zimmer, conricium in feminam (nigra). e corruptione per vermes.

Црница, f. п. і трешња , 21rt irfфе Прево , н. (Рес. и Срем.) vide пријево. (ichwarze), cerasum nigrum, Преп, (Рес и Срем.) vidе цријеп. Црногорац, рца, m. Xontenegriner, Црепић, m. dim. р. цреп.

Montis nigri incola. Препња, f. (у Сријему) vidе црепуља. Црногорка, f. die Montenegrinerin, репуља, f. ein groper De tet, per

mulier montis nigri. erwärmt über das zu bađende Brot, Црногорски, кa, кo, a) Xontenegri. u. a. Bäckerepen gelegt wird, opercu

ner, nigrimontanus. 2) adv. montenes lum.

grinisch, nigrimontanorum more. Пријево, р. (Ерд.) Ver Фаст, intesti. Црнокапац, аца, m. Die еф граrѕ mübe

(Mensd) der eine schwarze Müße trägt): Upujen, m. (Epu.) 1) die Scherbe, testa so nennt man die Branitsche wer, 2) der Hohlzingel, 'imbrex.

qui nigrum cucullum gestat. Пркавање , p. баs Crepieren, umPom. Црнокос, са , co, fфwarsbaarig, nigro men , interitus, mors.

capillo. Цркавати, ам, у. impf. crepieren, um.

„Ој девојко црнокоса ! kommen, perire.

Не гледај ме гола, боса

SUS.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Ч., т. (у Бачкој веrtiеѕt fatt чича:

10.

Црн мањаст, па, пo, bräuntiiin Пуцали, ам v. impf. auf Pеn #nie mica Gesichte, fuscus:

gen, agito iu genibus. Црноок, кa, кo, fфwargaugig, nigris Цуцкање, д. dim. v. цуцање. oculis.

IIуцкапій, ам, dim. 2. цуцали. , А за једно младо црнооко,

цуцнути, нем, v. pf. einmal auf dem Дала б заньга иљаду дукапia

Knie wiegen, sustineo genu (puel. Johooka, f. die Sowarzäugige, puella lum).

). nigris oculis. Црн речкі, кa, кo, 1 son Lрна рије. Црноријечки, ка , кој ка, de larai..

Ч. ne nigro. Up1, m. der Wurm (am Finger,) paro

nychium, Прњење, п. das Schwarzen, nigratio.

ча Паја; ча Сева, чa Пера и ш. д. Прњка ; f. Die Braune, fusca :

Чабар, бра, т. дer 3ober, labrum, vas Шліо Ку плавки боју куповати,

aquаlе. у нашега чабра гвоздене То ћу ценьки тоже сановами — уши (реку жене, кад по приповиједа Црюкасл, па , но, fd mars!ісі) , subpi- у кући за какову болест, или за ger.

другу какву несрећу, која се е Ірпење , в. дав еdgöpfert, haustus. догодила). Попкање, п. dim. р. црпење.

Чабрена, на , но, н. п. уши, Зобега, ір плати, ам, din. р. црпспи.

labri. црпснпи , пем, v. impf. faopjer, hau- Чабренік, m. bie 3obertange, perlica

portando la bro. Ірптало, п. Зав Рfugeijen , culter Чабрењак, m. vіdе чабреник. aratri.

Чабрик, ш. din. b, чабар. Прпірање, п. Вав Єtreiben, peruni? Чабрица , f. ein 933ännchi, vasculum. fabren mit einen Refier, pa Reisen, Чабричица, f. dim. р. чабрица. linearum ductio.

Чаброноша, т. бer 3obertrager - (3. 3. Ірпарапи, ам, v. impf. reiben, lineas in der Weinlese), portans labrum. ducо.

Yara , f. Frauenname, women feminae. Ірпірнупи, нем, v. pf. einen Ctriф Чавка, f. .) ie Doble, moned a. 2) сі maden, lineam duco.

ne Art Towarzer Traube, uvae nigrao Ки (говорисе и цркнутии), цркнем, genus. 3) Frauenname, nomen feniv. pf. 1) umkommen, pereo (von Thie: ren). 2) bersten,

Чавољак, љка, m. eine 21st fleiner, jiza На руци му при златна прстена, fer, harter Pepjel, pomi genus.

Та свари му прила на прслима. Чаврзгање , п. Зав 23olfфесрет деr ор» Lyku! Ruf zum Hunde, das er fortgehe, ren, obtusio. vox propellentis canem.

Чаврзгапи, амі, v. impf. einem tie 05. цуко, m. hyp. ppm puny, canis.

ren vol murren, obtundo. Шуњање, и. дав ефіtobert, Seruina . Чаврлање, п. бав и преritаnрlіфе Да. fchnüffeln, quaeritatio.

berplaudern, blateratio , recitatio conцуњапни, ам, v. impf. bermfфnobert, fusa. .

quaerito: шпа шин цуњаu mамо ? Чаврлапи, ам, v, impf. uneutli, баз цуп! 1 beim Tanje, interj. saltan- berplaudern, recito confuse. Цупа! tis :

Yabuuki, m. eine junge Dohle, pullus „Опцуп!

monedulae. „Ола цупа цупе ,

Чавчица, f. dim, 2. чавка. „Гала баба с клупе

Yabujú, uja, uje, der Doyle, monedu. Дура, f. (Ерц.) vidе bевојна.

lae. прење, р. дas Xinnen, mаnаtiо. Yaran, r.ba, m. gefrorner Koih, lutum Пурпак, тка, m. hyp. 3. цура.

congelatum. Пур-пцна, f. augn. . цура. Чагрљање, р. Вав #fappern (аиф Sa3 Цурин, на, но , офеп , puellae. Kraßen, z. B. der Maus im Zimmer), припти, ріп, v. impf. rinueit, mano.

strepitus genus. прица, f. dim. 2. цура.

Чагрљати , ам, х. impf. flappern, tra Ilypko, Mannsname; nomen viri.

Ben, strepitum edo e. g muris roццак, цка, m. vіdе цуко.

dentis. Пуцање, р. Вав 23iegen auf Penn &nie , agi- Чагрлiaька, . Die Stapper, crepilatatio in genibus.

culum.

nae.

[ocr errors]

!

Чагратье , т. бав Іappern, eфeppern, Чамни, им, vide чамапін.

3. B. des Säbels, strepitus genus. Чамљење , п. vide чaмaње. Чаграали, чагрhем, у. impf. Efappern, Чамов, ва , во, Хаппеп., abiegnus. с. strepo.

јелови. Чадилін, им, . impf. rupig peren, Чамовина, f. Das Sannenbols, lіgnum fuligine indrici.

abiegnum. Чадор, m. Bad Belt, tеntorium. Чамираrе*, f. р. vіdе имбрете. Чадорски , ка , ко, н. п. врача, 3eft., Чамуља, f. (у і осми) л. і капа , eine tentorii.

Art cugenec Nase, mitrac genus viYah, f. der Ruß, fuligo.

rorum.

. Чађа, f. vіdе чађ, рѣо и чађо! Yammat, m. der Schiffzieher, helciaЧађав, ва, вo, rupig, fiuliginosus.

rius. . Чађење, п. ав. Хирigmеrven, inductio Чамчијин, на, но, des Schisīsziehers, fuliginis.

helciarii, Чајални, јем, у. impf. (cm) cf. дво- Чамицијисли, кa, кo, 2) деr ефіfffile= ришпе:

her , heleiariorum. 2) adv. wie ein „Што не чајенц Милошева мајко ? Schiffszieher, more helciarii. „Одби овце у по пусто поље:

Чамційјски, на, ко, vide чамцијнски. „Милош мн је јуче погинуо

Чüна , f. hyp. 2. чанак. Yak*, 'adv. weithin, longe : omniao чанаһ*, нка, m. eine bölgerne Сфu fiel, чак далеко ; чак у Цариград, чак у

ѕсutula. cf. здјела. Московску.

YahkoA!3, m. (der Sdüfelleder) Somas Чаканац , нца, m. Ber Dengeliyamir:er, roßer, parasitus. malleus falci acuendae.

Yahyap, m. der Schüsselmacher, scutelЧакма, f. .) vidе кљуна. 2) деr page,

larius.
uncus , 3. 3. auf Penn ефіffe, bei yet. Чанчара, f, vidе корњача.
Franken.

Чанчарев, ва , во, vide чaнчаров. чакмак, т. vіdе огњило.

Чанчіров , ва , во, бев ефu jeinadjere, Чакшире*, f. pl, bie BeinEleiber, caligae. scutellarii. Чакипиретина, f. pl. augm. к. чакінире. Чанчина, f. augm. . чанак. Чакширице , f. pl. dim, y. чакшире.

Чанчик, m. dim. 6. чанак. Yana! rübrt die Trommel, pulsate tym- Yanda, 1. der Reiger, ardea. pana :

Чапљнн, на , но, бев Xeiger, ardeae. Чала са де наше мекшербаше— Чанљић , ш. беr junge Xeiger, pulius Чалабрцање , п. Тав бmbіgnehmen, gu

ardeae. statio.

Yanýp, m. der Strunk (eines abgehaues Чалабрцати, ам, v. impf. einen Smbiв nen jungen Baumes), trunculus.

zu fich nejmen (vor dem ordentlichen Yanợpje, n. (coll.) die Strünfe, trunculi.

Essen), anbeißen, jeuto; gusto. Yapak, pka*, n. ein Seliandtheil des
Чалабрцнули, нем, v. pf. anbeigen, Flintenidlosjes, pars fliniae.

gusto: Иди Кокане, ено за вратима Чарање, в. дав эереп, ішсаntаtіо.
чабар вина и печена свиња, и ша- Чарапа, der Strumpf, tibiale. .
во ваљушана покривен сламом да Чa рaпap, m. 1) der Strumpfwirfer,
се не напруни, те чалабрцни Štumpfhändler , textor aut negotiator
мало док ручак доспе (у припови- tibialium. 2) der Gamaschenträger, mi-
јепіки).

les braccis decurtatis (mit Berachtuna). Чалакање, п. бав Хоfen, Bärmen (з. 3. Чарапаpchil, кa, кo, н. 11. регеменнә, der Kinder), strepitus.

Gamaschenträger -, braccas decurialas
Палакали, ам (и чалачем), т. impf, habentium.
lärmen, strepo.

Чарапелина, f.
Чалма, f. 1) деr turban, tiara. cf. са- Чарапина , f. angm. $. vapaita.
рук, 2) село у Сријему.

Чарапица, f. din. р. чаранг.
Чам, m. ein Chif (son wеіфет боl;), Чарапчина, f. augm. р. чарапа.
navigium abietinum.

Чарали, ам, у. impf. bereit, incanto, Чама, f. die gangemeile, taedium: на- cf. гапані, врачани, бајаг.

Чардак*, м. 1) eine putte auf fiblей, Чамање, д. das langweilige Warten, casa palis imposita. 2) daber das Wer exspectatio taediosa.

hältniß für die fiukuruzkolben, 3) Daher Чамати, ам, v. impf. mit Berrup wars die Wachthütte der Grenger.

teil, expecto cum taedio otiosus. Чардаклија*, f. eine grове 13einrete, Yamay, mya, m. ein kleines gezimmere die an Hütten, Säumen binanragt, tes Schiff, Dayicula abietina.

Vitis suspeusa

[ocr errors]
[ocr errors]

* }

пала ме чама.

« PreviousContinue »