Lexicon serbico-germanico-latinum

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

,,Вино служи Цетињка ђевојка Цетињски, ка, ко, von Der Цетиња: ,,Оде право врелу Цетињскоме Цех, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), die Zeche (der Handwerker), collegium. Цехмајстор, м. 𐐨ее зефmeifter, magister collegii.

Цехмајсторов, ва, во, без еф, meifters, magistri collegii.

Цецељ, м. престано као цецељ. Циганија, f. (coll.) Die Žigeuner, Zingari. Циганин, m. Der gigeunet, Zingarus. Циганинов, ва, во, без 3igeuners, Zingari. Циганисање, n. a guneen, facio more Zingari.

Цига нисапи, нишем, v. impf, zigeu nern, facio more zingari. Пиганка, f. Die 3igeunerin Zingara. Циганлук, m. die Zigeunerey, mos, vagatio Zingarorum. Циганска, ка, ко, 1) zigeunerif, zingarus. 2) adv. more zingari. Циганчад, f. (coll.) Die Žigeunerlinder, pueri zingari.

Циганче, чета, n. ein junger gigeuner, puer zingarus.

Циганчење, п. дав Беnеhmеn einer giz geunerin, mos zingarae. Циганчин, на, но, ес Зigeunerin, zin

garae.

Циганчина, f. augm. 5. циганка. Циганчиппи, им, v. impf. wie eine Ziz geunerin sich benehmen, facio more zingarae.

Циганчица, f. dim. 9. циганка.
Цигла, f. Der Biegel, later.
Циглана, f. Die giegelbütte, ber Biegel=
ofen, officina lateraria, fornax latera-

ria.

Циглар, м. бег 3iegelbrenner, laterarius. Цигли, ла, лo, einzig nur, nonnisi: цигли један, цигла два и т. д. ,,У Стојана нема мʌого друга, „Разма цигле двије вјерне слуге Циго, m. (vertraulic fur циганин). Цигулин, m. само у овој загонетки: Цигулин цичи у лугу; да није цигулина у лугу, сви би људи залуду. (воденица).

Цијев, f. (Ерц.) дав Кобе, bie Köhre, fistula, canalis, tubus: цијев од 30вине, што жене сучу пређу на њу; цијев пушчана; цијев у ноге (м. j. : голијен.).

Цаједити, им, v. impf. (Ерц.) feifen,
colo, percolo.

Цијеђ, т. (Ерц.) bie lauge, cinis lixiva.
Цијеђење, п. Das Geiben, colatio.
Ц `јел, ла, ло, (Ерц.) gang, totus, in-
teger; unverlegt, integer.
Цијелац, лца, m. (Ерц.) м. ј. снијег,
bahnloser Schnee, nives integrac (non
tritae pedibus).

Цијена, f. (Ерц.) деr preie, pretium.
Цијенити, им, v. impf. (Ерц.) фägen,

aestimo.

фägen, ae

Цијењење, п. (Ерц.) да
das
stimatio.
Цијепање, п. (Ерц.) 𐐨аз Gvalten, fissio.
Цијепати, ам, v. impf. (Ерц.) fpalten,
findo.

Циц! приповиједају, да је некакав чо-
век изјео печену кокош у очи Божи-
ка, па рекао:,, Циц гузица до Бо-
жика."

Цицвара, f. ein Beridt, meift um Gafte
empfangen, cf. масло.
Цицвараш, m. (im der е ее треб
ник, nomen jocosum libri ecclesiastici
(ritualis), meil seinem Gebrauche meist
cine цицвара нафfolgt.
само у овој загонеш-
Цицибан, m.
ки: Поручује Цицибан Цицибани-

ци: пошљи мене шемљу пешљу на
ми бела пена на
магарици; покисе
загалици? (м. j. човек из воденице
поручује жени да му пошље кола
да носи брашно.)
Цицкоза, cine urt Rinderfpiels in Der

Бачка.

Цијенци, паца, m. pl. (Epц ) они штап-
ци, што стоје у пређи између ни-
ма и горњега вратила.
Шијо, цијела, ло, vide цијел.
Цок, ш. iн дем ulus rude: ударио
по цику, auf den Kopf, in caput.
Цика, f. as Beidren (Der Sdmeine,

га

Mäufe), editus sonus: ци!
Цикнути, нем, v. pf. ци i renen,

edo sonum

ци.

Цимирота, m. vide Климента.
Цинцар, m. Der thracifche Balac, Va-
lachus thrax (vielleidt mcil fie цинц,
u. Dgl. fpreden, ftatt чинч).
Цинцарев, ва, во, vide Цинцаров.
Цинцарија, f. (coll.) bas 3ingarenvolt,

genus Zinzarorum.

Цинцарка, f. Sie Žingarin, zinzara.
Цинцаров, ва, во, bes Žingaren, zin-

zari.

Цинцарски, ка, ко, 1) gingarifф, zinzaricus. 2) adv. more zinzari. Цинцарчад, f. (coll.) Die jungen Žinja, ren, zinzari juvenes.

Цинцарче, чета . n. Der junge Žinjar,

Цича, f. grimmige Rälte, Kraftpafte, frigus intensissimum.

Цичање, n. Daš ци, ци мафеn, so

nus ци.

Цичати, чим, v. r. impf. ци мафен, (wie das junge Schwein, die Maus,) edo sonum ци.

Цјеечина, f. augm. у. цијев.
Цјевчица, f. dim. v. цијев.
Цједило, п. (Ерц.) бес Geiber, bie
Seihe, das Seihgefäß, colum.
Цјеливање, п. (Ерц.) дав üffen, oscu-

latio.

puer zinzaricus. Цинцо, m. vertraulid für Цинцар. Ципање, n. Das (leidtfertige) Betheuern

bei Gott! temera dei testatio. Ципатисе, амсе, v. r, impf. н. п. Богом, (leidtfinnig) bei Bott betheuern,

deum testor temere.

Ципела, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) дег ефир, calceus.
Ципелица, f. dim. 9. ципела.
Циповка, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Baн.) ein kleinerer Laib Brot auf
Die Heife, panis compendiosior.
Ципор, m. vide геак.
Ципорка, f. baš gemeine Beib, mulie-
rala de plebe.
Ципоров, ва, во,
des ципор,
cionis de plebe.
Ципорски, ка, ко, 1) giporiíd, plebe-
jus 2) adv. ziporisch, plebis more.

homun

Цјеливати, ам (и цјелујем), v. impf.
(Epu.) küssen, osculor (in Liedern und
in ber Rirde) cf. љубити.
Цјелица,

Ледина.

f. (Ерц.) н. п. земља, vide цјелокупан, на но, (Ерц.) unverfehrt (von Leichnamen der Heiligen,) corpus (sancti) integrum, incolume. Цјењкање, п. (Ерц.) feil(феn, handeln.

licitatio.

Цјењкашисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.)
feilschen, handeln, licitari.
Цјепало, n: (Ерц.) мјесто, ђе се дрва
цијепају, дer Špalteplaty, locus iin-
deudorum lignorum.
Цјепаница, f. (Ерц.) ein deit 5olj,
pats ligni secta, lignum sectum.
Цјепаничица, f. dim. v. цјепаница.
Цјепачки, adv. (Ерц.) н. п. оплести

Kocy, Art Haarflechtens, comtionis
genus.

Iljenka, f. (Epg.) der Scheit, ligni pars

secta.

Цјепчица, f. dim. v. цјепка.
Цклишисе, имсе, vide спаклишисе.
Цокуле, f. pl. Die Bunbfube (Der Sols
Daten), calceamenti genus.
Цокопање, п. 36 Žittern yor Salte
tremor prae frigore.

Цокомами, коћем, v. impf. н. п. од
зиме, gittern, tremo.
Цоф, м. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
Der 3opf, cauda capillorum, ci. кика,

Цркавица, f. (mitleidig) cin bisdei
Bermögen, facultatula :
А Има ли он што?
В. Има неку цркавицу:
Црква, f. bie Kirde, ecclesia, cf. ан-
мастир.

плетеница.

Upe, m. der Wurm, vermis.

Црва, f. да3 Xurmlod, foramen fa- Црквари, m. pl. људи, што иду намастирима о великим годовима (firdgänger), cf. намастир. Црквени, на, но, Kirdens, templi ec

ctum a teredine.

clesiae.

Црвак, вка, m. hyp. v. црв.
Црвање, п. 1) Da® Burmigienn, vermi-
culatio 2) das Laufen, depexio, subla-
tio pediculorum,

Црватисе, амсе, v. r. impf. 1) Büt= mer ergeugen, murmfidig fena, vегmiculor, 2) sich lausen, tollo pedicu los.

Црвемперка (црвенперка), f. cine, Met
Fleinen Bogels mit rothem Befiедес,

avicula rubra.

Црвен, Г. Die Köthe, rubor, rubedo.
Црвен, на, но, roth, ruber.
Црвенење, п. vide црвењење.
Црвеника, f. 1) eine rothe 3iege, sic vo-
cant capram coloris-rubei 2) (см.)
rother Bein, vinum rubrum :
Иван сједи на тананој кули,
Те он пије црвенику вино
Црвенило, п. 1) bie Hôthe (Farbe),rubia,
2) die Röthe, das Rothgefärbte, rubeum.
Црвениши, им, v. impf. röthen, rube-

facio.

[merged small][merged small][ocr errors]

Црвоточ, f. bee Xurmfraf, via tere

dinis.

Црвоточина, f. Der Nurmfraf, pulvis
e corruptione per vermes.
Црево, п. (Рес. и Срем.) vide пријево.
Цреп, (Рес и Срем.) vide цријеп.
Црепић, m. dim. s. цреп.
Црепња, f. (у Сријему) vide црепуља.
Црепуља, f. ein großer Dedel, ber
ermärmt über bas zu badende Sept,
u. a. Bäckereyen gelegt wird, opercu-
lum.

Цријево, п. (Ерц.) бес Дасm, intesti.

num.

Цријеп, m. (Ерц.) 1) Dіе фerbe, testa
2) der Hohizingel, imbrex.
Цркавање, п. дав Crepieren, umrom.

men, interitus, mors.

Цркавами, ам, v. impf. crepieren, ums
Fommen,
perire.

Црн (comp. црњи), на, но, фmark, niger, ater. Увалио му црн комад у торбу. Доћи ће и њему црн пе

мак.

Црна гора, f. Montenegro, Mons niger (pars Epiri).

Црна река (ријека), f. 1) Namen eiz
nes jlüßdens, Der im Криви вир ent
fpringt, und ben Зајечар in Den Lis
mol fid ergiegt, (beift aud Мали Ти-
MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) die.
ses Flüßchens.

Црни вр, m. Berg unweit jagodina.
Црник, m. (al. deltmort) ou Gamers
ger! (moralifd)), niger! црниче један !
Црнило, п. Die Sdmärge, atramentum.
Црнина, f. Die Gdmärje, nigredo.
Црними, им, v. impf, dwäržen, nigro.
Црнимисе, имсе, v. г. impf. idwar

aušjeben, nigret.

Црница, f. фeltmort für ein Frauen.
gimmer, conricium in feminam (nigra).
Црница, f. m. j. решња, rt Liride
(schwarze), cerasum uigrum,
Црногорац, рца, m. Dontenegriner,
Montis nigri incola.
Црногорка, f. Die Montenegrinerin,

mulier montis nigri.
Црногорски, ка, ко, 1) Montenegri=
ner, nigrimontanus. 2) adv. montenes
grinisch, nigrimontanorum more.
Црн капац, пца, m. Die dmar{müte
(Mensch der eine schwarze Müße trägt) :
so nennt man die Branitschewer,
qui nigrum cucullum gestat.
Црнокос, сa, co, i marzhaarig, nigro
capillo.

,, Ој девојко црнокоса!
,, Не гледај ме гола, боса -

Цртарами, ам, v. impf. reigen, lineas

duco,

Цртарнути, нем, v. pf. cinen trid machen, lineam duco. Црки (говорисе и цркнути), цркнем, v. pf. 1) umkommen, pereo (von Thie: ren). 2) berjter, rumpi:

На руци му три златна прстена, ,, Та сватри му пркла на прстима Пуkи! Ruf zum Hunde, das er fortgehe, vox propellentis canem. Цуко, hyp. vom Hund, canis. Цуњање, п. дa ednobern, Serum fchnüffeln, quaeritatio. Цуњапи, ам, v. impf. beruminobern, quaerito: штања мамо? Цул! benm Zange, interj. saltanЦупа! tis: „Оп цуп!

,,Опа цупа цупе, ,,Пала баба с клупе Дура, f. (Ерц.) vide ђевојка. Пурење, и даб Kinnen, manatio. Цурешак, шка, m. hyp. v. цура. Пуретина, f. augm. 5. цура. Цурин, на, но, мäò en', puellae. Цуриши, ри, v. impf. rinuen, mano. Пурица, f. dim. v. цура. Цурко, Такnôname, nomen viri. Цуцак, цка, m. vide цуко Цуцање, п. дав Biegen auf dem Rnie,agitatio in genibus.

Чабрени, на, но, н. п. уши, Зобег,

labri.

Чабреник, m. Die 3ober tange, perlica portando labro. Чабрењак, m. vide чабреник. Чабрић, m. dim. v. чабар. Чабрица, f. ein Wänuda, vasculum. Чабричица, f. dim. v. чабрица. Чаброноша, м. Der 3obertrager-(3. 5. in ber XBeinleft), portans labrum. Чага, f. Frauenname, nomen feminae. Чавка, f. 1) bie Dolle, monedula. 2) ci ne Art schwarzer Traube, uvae nigrae genus. 3) frauenname, nomen femi

nae.

мини

Чавољак, љка, m. eine urt Eleiner, fus Ber, barter depiel, pomni genus. Чаврзгање, п. 𐐨as Bolidreven Der Sho ren, obtusio.

Чабрзгами, ам, v. impf. einem vie Sha ren you murren, obtundo. Чабрљање, n. Das unverftänblime Dar herplauvern, blateratio, recitatio con

fusa.

Чаврљати, ам, v. impf. unbeutlid as herplaudern, recito confuse.

Чавчик, m. eine junge Doyle, pullus

monedulae.

Чавчица, f. dim. 9. чавка.

Чавији, чја, чje, Der Dople, monedu.

lae.

Чагаљ, гља, м. gefcorner Roth, lutum congelatum.

чarpbaшe, n. das Klappern (auch das Krazen, z. B. der Maus im Zimmer), strepitus genus.

Чагрљаши, ам, v. impf. flappern, fras gen, strepitum edo e. g. muris ro

dentis.

Чагрмалка, f. bie Mapper, crepita.

culum.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

pana:

Чала саде наше мектербашеЧалабрцање, п. Daô Jmbifnehmen, gu

statio.

Чалабрцами, ам, v. impf. cinen Jmbig zu sich nehmen (vor dem ordentlichen ffen), anbeigen, jento; gusto. Чалабрцнуши, нем, v. pf. anbeigen, gusto: Иди Кокане, ено за вратима чабар вина и печена свиња, и шавољ ваљушака покривен сламом да се не натруни, ме чала брцни мало док ручак доспе (у припогијешки). Чалакање, п. дав Zofen, lärmen (3. Б. der Kinder), strepitus. Чалакаши, ам (и чалачем), v. impf.

[ärmen, strepo. Чалма, f. 1) ber Zurban, tiara. cf. caрук, 2) село у Сријему. Чам, m. ein

diff (von meidem 5013), navigium abietinum. Чама, f. Die Langeweile, taedium: на

пала ме чама.

Чамање, n. das langweilige Warten, exspectatio taediosa.

Чамаши, ам, v. impf. mit Beroruf warten, expecto cum taedio otiosus. Чамац, мца, m. ein fleines gejimmere tes Schiff, nayicula abietina.

чanyp, m. der Strunk (eines abgehaues nen jungen Baumes), trunculus. чanypje, n. (coll.) die Strünke, trunculi. Чарак, рка*, ni. ein Bellanotheil Des

Flintenschlosses, pars flintae. Чарање, n. Dав Берen, incantatio. Чарапа, f. Der Strumpf, tibiale. Чарапар, ma. 1) ber Gtrumpfwirler, Stumpfhändler, textor aut negotiator tibialium. 2) der Gamaschenträger, miles braccis decurtatis (mit Beradtuna). Чарапарски, ка, ко, н. п. регемента, Gamaichenträger, braccas decuriatas habentium.

Чарапетина, f.

Capапина, }}

augm. 5. uapапа. Чарапица, f. dim. v. uapana. Чарапчина, f. augm... чарана. Чараши, ам, v. impf. beyen, incanto, cf. гамапни, врачами, бајагин. Чардак *, m. 1) eine Sütte auf wfählen,

casa palis imposita. 2) daher das Bes hältniß für die Kukuruzkolben, 3) daher die Wachthütte der Grenzer. Чардаклија *, f. cine große Weinrebe, die an Hütten, Bäumen hinanragt, vitis suspensa.

« Previous Continue »

Books