Частими, им, v. impf. tractiren, cons
vivio excipio.

Чапаније, n. vide чаћење: сву ноћ је
било чатаније у цркви.

4

Чаркање, п. 1) 𐐨аô фarmügeln, pu-
gnatio levis. 2) das Herumstören im
Geuer, dimotio ignis.

Чашање, n. vide чађење.
Чамами, ам, vide чамими.
Чамац, чаца, m. Der gute gefer, lector
expeditus.

Чарками, ам, v. impf. н. п. у ватру,
das Feuer schüren, stören, dimoveo
ignem, irrito.

Чамисати чатимем, vide сашиши
(склопити, н. п. аљину).
Чамими, им, v. impf. leien, lego.

extremae.

Чаркатисе, амсе, v. r. impf. darmüалов, m. tie Duernange beim Beiters beln, leviter puguo, irritare se invicem. wagen, retinaculum scalarum. Чаркаџија*, m. Die Borpoßten, excubiae Чамма*, f. baš Flectmerf' (im Begene saß der gemauerten Wände), crates: није зид, него чашма. Чатрња, f. bie Gifterne, cisterna. Чаћење, р. 𐐨аб gefen, lectio. Yaypa, f. die Capfel (der Eichel, u. dgl.), capsula glandis etc. 2) die Puppe des Seidenwurms, nympha, chrysalis. Чаурица, f. dim. v. чаура. чayu, m. der Tschaulch bei der Armee uno bet Sodgeiten, cf. женидба. Чаушев, ва, во, без чауш. Чачак, чка, m. eine Stact in der Wyмадија.

Чардачић, m. dim. v. чардак.
Чардачки, ка, ко, н. п. соа, без чар-
дак, савае чардак dictae.
чapka, f. das Scharmüßel, pugna

*

vis.

Чарна, на, но, (см.) vide црн:
,Чарна горо пуна ти си лада
Чарне очи ви га не гледале
чарноок, ка, ko, schwarzäugig, nigris

oculis.

le

Чарноока, f. 1) bie Gorarzäugige, ni-
gris oculis. 2) Daler ein Kame eines
Schafes, das einen schwarzen Rand um
Die ulugen bat, nomen ovis nigrae cir-
cum oculos.
Чарноокаст, ма, о, vide парноок.
Чарнуши, нем, v. pf. н. п. у ватру,
eininal schüren, irrito semel ignem.
Чарнушисе, немсе, v. г. pf. [Фасмü

·

Чачкање, n. Das Stomern, fossio.
Чачками, ам, v. impf. н. п. зубе, fo

geln, concurro.

chern, fodio.

Чаругџија*, m. vide опанчар.
Чаругџијин, на, но, без чаругџија.
Чаругџијница, f. Die Grau Dез чаруг-

џија.

Чаругцаjнски, ка, ко, 1) Der чаруг-
Чаругџијски, ка, ко, - ције. 2) adv.
wie ein чаругџија.

Чаршаф *, ш. 1) Da8 Zifdtud), mappa.
2) das Betttuch, linteum.
Yapшunja*, f. der Marktplah, forum.
Чаршијнски, ка, ко, н. п. леб, Marlts,

a foro, forensis.

Чаршијски, ка, ко, vide чаршијнски.
Час, m. Der Mugenblic, punctum tem.
poris: за час, за један час ; часом.
Часак, ска, m. dim. 9. час.
Часловац, вца, m. a3 Horologium, (alta
slavisches Lesebuch nach dem Namen-
budlein unb bor Dem Pfalter), horo-
logium.
Часловац, вца, m. et часловац фüler,
puer discens (legere) horologium.
Часни, на, но, н. п. пост, крем, де,
ehrt, beilig, sanctus: часно сјели, по-
штено устали (кад напијају); ча-
сни пост, дiе große jafte vor Dftern,
jejunium quadragesimale.
чacom, adv. den Augenblick, augenblick.

lich, statim, ad momentum.
чâcm, f. 1) das Gastmal, convivium.
2) as cingelne Gerimt, cibus: донијо
кум част, cf. женидба.

pocalum. чama, f. der Becher, calix, Чашица, f. 1) dim. v. чаша. 2) Die $uie

fcheibe, patella (genualis). Чашћење, и. Das Eractiren, convivium. Чварак, рка, m. Die Zreber des geiamol zenen feties, recrementa adipis. Чварење, п. Das Geräuld Des immel. senden Fetts, stridor adipis liquati. Чварити, им, v. impf. mit Geräufe schmelzen, liquefacio adipem. Чвор, m. Der Knoten, nodus. Чворак, рка, m. Der Star, Stabr. star

nus.

Чворина, f. augm. s. чвор.
Чворић, m. dim. . чвор.
Чворков, ва, во, деô Štars,
Чворковић, m. деr junge Star, pallus

sturni.'

sturni.

Чворковљи, ља, ље, Gtar=, sturno

Чврснути, нем, v. impf, vol mergen (im Segenjat ber Dragerteit), plemus

sum.

Чврст (comp. чвршћи), та, то, той, fleischig, plenus.

Чврстина, f. bie Böle, plenitudo, oli- Челебија*, m.

>

Чврчак, чка, т.
Чврчање, п. vide цврчање
Черчами, чим, vide цврчати.

m. der Stahl, chalybs. Челикли*, adj. indecl. vide челичан : ,Са мојијем челикли наџаком Челица, f. dim. 9. чела.

99

Чево (Кчево?), п. брдо у Црној гори : Челичан, чна, но, jähleen, chalybeus. „Кад се прими Чева каменога, Чело, д. 1) Die Stirn, frons. 2) горње „У Чеву га чеша дочекала Чеговић јe, wer ift er, mie heift er, чело, vide зачеље. 3) чело главе, zu Kvpfe, zu Häupten, ad verticem. {m a s ift er für ein itfd?), cujus est Челопек, m. Die Sonnenfeite, pars aprifilius? Чедо, п. (см.) vide дијете: ,Мушко сам чедо родила ,, У њега се мушко чедо нађе, ,, Није чедо као што су чеда Чезе, f. pl. (у Сријему), vide двоко

ca collis aut montis.

29

лице.

Чезнуши, нем, v. impf, за ким или за чим, 1) Berlangen, lange 3äьне все kommen nach etwas, das man andre ges ntegen fieht, appeto rem, qua alios frui video. 2) Sehnjudt belommen, deside. rio corripi. Чеиз *, м. ђевојачки дарови. Чекало, u. (in Der Miüble) Der Mührnagel, Kübrtod, crepitaculum. Говори као че кало. Кад дијете не може одма (на вријеме) да проговори, онда және за кувају колачић чекалом, па му даду те изједе (да почне онако брзо говорими, као што чекало одскаче одкамена и звечи). Чекање, п. даз хBarten, exspectatio. Чеками, ам, v. impf. watten, exspecto. Чекиња, f. Dіе Borfte, seta. Чекић*, m.] Чекич, м. der Hammer, malleus. Чекме, f. pl. eine urt токс sie in der Herzegowina trägt. Чекмеџе", џема, n. Die Grublave, forulas.

wie man

,

Чекрк *, m, bee Safpel, rhombus.
Чекрклија*, f. п. ј. преслица, ver Epinn,
rocken (bei einem Spinnrad), coli ge-

nus.

Чекшпало, в. vide чекало.
Чела, f. Die Hiene, apis. Kome jе чела
за клобуком

Челац, лца, m. (cm.) (ber Siencid),
apis mas, in der Anekdote der Lügen=
mette, feibit cin erlogenes NBort).
Кад једно јутро пребројим челе,
а то нема најбољега челца; онда ја
брже боље оседлам пијевца па уз-
јашем на њега и пођем тражими
челца кад пређем преко мора,
ато човек увапно мога челца у ра-

лицу па оре за симну проју и т. д. (у приповијетки). Челенка, f. Samu fever son Gilber, als Soldaten - Auszeichnung für erschla, gene Feindesköpfe, penna argentea.

Челбчики, m, pl. cf, брадићи (само у оној загонетки).

Чељад, f. (coll.) 1) Die Grauensperfcnen

im Hause, feminae familias. 2) die Leus te im Saufe, familia. Чељаде, дема, n. ein Frauenzimmer aus dem Hause, femina familias. Челуска, f. bie draube bie Den Flin. tenftein feftfalt, горња и доња. Чељуст, f. Der Kinibaden, maxilla. Чембер* m. ein Kopfschleyer der Türs Finnen, velum feminarum Turcicarum. Чемер", ю. грко као чемер. Чемеран, рна, но, bitter wie чeмep, amarus ut чемер. Чемерика, f. urt Pflanze (Die Siegmurg helleborum).

?

Чемерно, нога, п. Ebene in Der Serges

gomina:

„Одатле се свали подигоше, „И дођоше на равно Чемерно Ченгел* m. Гвоздена кука, Der Sas fen, uncus.

Чено, u. vide чесно.

Чen, m. Der Stöpiel, embolus.
Чепање, 𐐨аз Umheritapfen, obambulatio,
occulcatio.

Чéпати, ам (и чепљем), v. impf. ums
berflapfen, circumambulo.
Чепал, пца, m. eine urt Frauenhaube,

vittae genus.

Чеперак, рка, m. Die Fleine Gpanne,
spithama minor Ни од педао ни од
чеперак, а два дућана покрило (m. j.
Чепркање, n. Sas Aragen (Der Senne),
козји реи).
Чепркапи, ам, v. impf. fragen (mie vie
Henne im Sande), disjicio arenam
fimum.

Чепрљање, n. vide чепркање.
Чепрати, ам, vide чепрками.
Черга,f, cinßigeunergelt, teutorium zingari.
Чергаш, m. m.j. циганин, дег unte
sem Belte moont, Zingarus vagus.
Черевиз, u. urt Weterfilie, petroseligi

gonus.

Ff

Чéрег*, m. vide четврт.
Черек*, м.

.

Черу упање, n. Das Kupfen, vulsio.
Черулати, ам, v. impf, cupfen, vello.
Чесма *, f. Der Springbrunn. cf. mочак.
Чесмица, f. dim. v. чесма.
Чесница, f. даб Beihnad)tobrot. Чес-
ницу треба да умијеси домаћин
на Божић у јутру од шенична браш-
на као логачу. Обично је да мену у
чесницу поједну пару, или какав
други новац (сребрн или златан);
па кад сједну ручащи, онда изло-
ме чесницу, и свакоме даду по је-
дан комадић: у чијем камодићу бу-
де онај новац, онај кажу да ће би-
ти најсретнији оне године.
Чесно, п. м. ј. бијелога лука, ein Stüd
Knoblauch, pars Allium Linn.
Чесов, ва, во, (у Ерц.) von was, von
welcher Materie, ex qua materia?
Чеом, f. bie Chre, honoг.
Чест (comp. чешки), ма, мо, it,

Четрдесем (четрдесем), vierzig, qua

draginta.

Четрдесети (четрдесети), па, мо, ber biergigite, quadragesimus. Четрдесница, f. 1) bie obtenmalzeit,

densus.

Чесма, f. ein Didict, densi frutices.
Чесмина, f. bie Didte, densitas.
Чесмиш, ша, mo, geelet, ehrenreid),
honoratus.

die 40 Tage nach dem Begräbniß von der
Familie des Verstorbenen gegeben wird,
convivium funebre die quadrage
simo a sepultura. cf. дана. 2) cie
Commemoration für einen Verstorbenen
durch 40 Tage, commemoratio pro de-
functo per 40 dies.

Честитање, n. das Glückwünschen,

gratulatio.

Честитами, ам, v. impf. Glüd mün- Чémрьеcm (чемръест), vide четрдеschen, gratulor.

сем.

ecmo, häufig, crebro.

Честобродица, f. ријека у Поречким
планинама (weil er furtenreld) ift).
Чесмоскок, m. (in einer unel𐐨ote) Der
oft fpringt, qui saepe salit.
Чема, f. bie Eruppe, copiae, colors.
Четверица, f vide четворица.
Четверо, vide четворо.
Четвероношке, vide emвороношке.
Четверострук, ка, ко, vide четво-
рострук.

Четворица, f. ungahl von vier, quatuor.
Четворка, f. ein Jaß von sier Dimern,
dolium capax quatuor amphorarum.
Четворо, unjabi von vier, quatuor.
Четворон шие, auf vier Jugen, qua-
tuor pedibus.
Четворострук,
ка, ко, vierfach,
quadruplex.
Четврт, f. доз Biertheil, Biertel, qua-

draus, pars quarta.
Чември, па, по, ber sierte, quartus.
Четвртин, m. foviel als четвртак
in folgenver une vute: Прела баба но-
ћу у очи четвртка па изишла на
поље и у мраку нагазила и узјала
на јуне; кад јуне скочи и понесе
бабу на себи, онда она стане го-
ворили: „Господине Чемврми-
ме! пусти мене, щебе ће бака све.

мити” (она је мислила, да је носк четвртак: што преде у очи њега). Четвртина, f. vide четврт. Чемеџија*, m. Der Gonvottiere (Truppene führer); und jeder seiner ausgezeichneten Leute, dux cohortis; et vel miles ipse. Четири, viet, quatuor. Чешка, f. bie Sürfte; aud Der Defen yon Borften, scopae. Чемник, m. einer von vеr чета, turmarins. Человање, д. 𐐨аб umberführen von

Truppen, cohortis ductatio, das Umherziehen als Abenteurer. Чешовами, шујем, v. impf. Das Hub. ziehen in der Truppe oder mit Trups pen auf Abenteuer. Чемокаик*, m. Die bemaffnete Sdajta, navicula armata.

Чемрьесмеро (чешрьесмеро), vide
чемръесторо.

Четръести, ma, mo, vide четрдесето.
Четръесторо (чемрзесшоро), 2.na
bon 4o, quadraginta.
Четрнаест, viergehn, quatuordecim.
Четрнаестеро, vide черноесторо
Четрнаеспи", ma, mo, vet viergebate,
decimus quartus.
Четрнаестopo, unzahl von viergehn,
quatuordecim..

Чечица, f. dim. . чешка.
Чешагија, f. vide кашагија.
Чешаљ, шља, m. ber Kamm, pecten.
Чешање (чесање?), п. 𐐨аз Äгaнeн,
Stagen, fricatio.

Чемами (чесати?), шем, v. impf.
fragen, frico.

Чешља, f. Urt flange, fruticis genus.
Чешљање, р. Das Kämunen, pexio, pe.

ctinatio.

Чешлар, m. бег Sammmaфer, pectinarius (opifex.).

Чешларег, ва, Бо, без Кammmaders,
Чешљаров, ва, во,j pectinarii.
Чешљарски, ка, ко, 1) Sammmader..

pectinarii. 2) adv. mie ein Sanmma
cher, more pectinarii.
Чешљаши, ам, v. impf. Eämmen, pecta
Чешљи, m. dim. у. чешал.

903

Чипкарев, ва, во, Des pigenträmere,
Чипкаров, ва, во, reticularii.
Tup, m. das Geschwür (österr. das Ais),
abscessus.
apostema,

Чирак *,m . 1) vide свијетњак. 2) дег
Bebiente, famulus. cf. слуга, момак.
Чирић, m. dim. v. чиp.
Чисаоница, f.) unjabl von Drey Fa
Чисоница, f. Den im Barn, tria fila.
Чист, ша, то, rein, purus, castus.
Чистац! interj. auf und Davon, fugam
cepit.

cf. пасмо.

der Чистилица, f. н. п. шоповска, Wischer, Wischkolben, peniculus perticatus.

Чистина, f. bas frene Felo, XBiefe, cam-
pus liber (ab aedibus).
Чистими, им, v. impf. 1) reinigen, pur-
go. 2) lehren, purgo scopis. 3) топ,
wischen, purgo peniculo perticato.
Чисмо, 1) rein; pure: говори чисто
Српски. 2) gang und gar, orbentlid,
plane : чисто ме уплаши; чисто ме
превари.

Чистопiа, f. 1) bie Reinheit, puritas.
Чистоћа, f. 2) Reinlitett, munditia.
Читав, ва, во, 1) gang, integer. 2) un-
verlegt, integer.
Чимање, п. (у Сријему, у Бачк. и Бан.
особимо по варошима) vide wahe-

ње.

Читати, ам, vide чашиши.
Чими, та, то (особимо у Босни), н.
п. чими он, gang, integer, verus, ex

asse.

Читлугџија*, m. ја не знам управо, или
је читлугџија читлуксаибија, или
је онај, који је под читлуком.
Читлук*, m. Die ufterherrimaft, feu-
dum secundarium. Читлук се Зове
оно село, ђе има осим спаије још
један господар, који узима деве-
то. Даије су послије смрти Аџи-
Мустајпашине биле почитлучиле
сву Србију на силу, и пoмeмaле суба-
ше по селима, а може бити да су ђе.
која села још од старине
била про-
дала своју земљу и почишлучиласе
сама. Али-паша је Видана 1802
1803 године читлучио Јадране на
силу, м. ј. апсио и и нагонно да му
продаду своју земљу и да буду ње-
гов чушлук :
,,И Србију сву раздијелише
На читлуке и на данлуке
Читлуксайбија *, m. Der Defiber cines
читалук, dominus fendi secundarii.Чи-
луксаибија је десет пута гори од
спаије: зашто спаија дође у годуни
један пут или двапут у село Те
кокупи свој десетак и главницу,

29

па иде натраг; а читлуксанбија начини у селу кућу,и намјести свога субашу, или сам неизбива из села ; па нагони људе ще му раде. сf.спанja.

Читлучар, m. cf читʌугџија.
Чи лучење, п. Das ulftérbeleinen, sub-

feudatio.

=

Читлучити, им, v. impf. in ufterle
hen geben, subfeudo (vi, per nefas).
Читула, f. ber Bettel ber Berftorbenen, дег
gleiden jebeshaus führt,unt am задуш-
ниge Fest dem Geistlichen mittheilt,
damit er derselben namentlich gedenke,
catalogus defunctorum familiae.
Чича, m. vide стриц.
Чичак, чка, m. Die Slette, lappa.
Прионуо као чичак за јаје.
Чичин, на, но, деб чича, patrui.
Чичкање, п. дa6 bidt liufpflangen, cor-

densatio.

Чичкаши, ам, v. impf. Didt neben eino
ander stellen, statuo densum
Чишћење, п. 1) Daô Keinigen, purga-
tio, 2) das Kehren, versio, 3) das
Auswischen, expurgatio.
Укакљање, n. Das nigeln, titillatio.
Чкакљати, ам, v. impf. Fikeln, titillo.
Чкакљење, n. vide чкакљање.
Чкакљив, ва, во, figlic, titillabilis;
чкакљива ока (н. п. жена, или е
Bojka), reizbar, von viel Tempera-
ment.

Чкакљиши, им, vide чкаклаши.
Чкаљ, m. bie meiße Diftel, onopordon a.
canthium Lin.

Чкаља, f. ab Krebslod, Die Srebahile,

caverna cancri.