Page images
PDF
EPUB

cf. цеп.

tas.

caveo.

чобанин, m. der Hirte, pastor cf. Чошица, f. dim. р. чоа. пастир.

Ynar, m. die Tasche, Rocktasche, funda, Чобанинов, ва ,во , бев фіrten, pastoris. Чобаница (чобаница), f. Vie birtin, Среда, f. (по намасштирима и по цркpastrix (?)

вама) дie Xeihe, оrdo: сад је његоЧобанов , ва , во, де чобан, раѕtоriѕ. ва чреда. Чобански, ка , но, 1) фіrtens, pasto- Чрез, (по Сријему и по Бачкој) Bur),

ricius, 2) adv. nach Hirtenart, more per (bloß im moralischen Verstande): pastorum.

чрез њега сам пропао. cf. с. чобанчад , f. (coll.) бie jungen birten, Чубар, бра, m. pet Saturey, Satureia pastoris pueri.

"hortensis Lin. . Чобанче, чета, р. Bеr junge jirt, ра- Чувакућа, f. die Saumur, semper ri. stor juvenis.

yum tectorum Lion. Чобања, f. Pag 23aferfap, yasculum a- Чувалдуз*, m, pie padnasel, acus serquaticara, cf. цбан.

viens consuendis fasciculis, vide camaчовек, m. 1) Der 2Xenfф, homo, 2) бег руша. Ко његову иглу изједе, пре.

}}ann, yir , maritus : мој човек; чо- ба чувалдуз да изасере. век не може бипін човек, докле га чување, п. дав üten, custodia, жена не неспін.

Чувар, m. Der Süter, custos. Повество, в. са 2Renfфеntyum, humani- Чуваран, рна, но, н. п. човек, жена,

wirthidaftlid, haushalterisch frugaЧовечанство, п. тіdе човество.

lis. Човечина, f. augm. 9. човек.

Чукарев, ва, вo, vidе чуваров. Чосечnti, m. din, p. човек.

Чуваркућа, f. (по сријему и по БачЧовечкі, чја, чје , Renfфеnə, humanus. hoj) vidе чувакула. Човечуљак, әка , m. vіdе човечкћ. Чуваров, ва , вo, ots püters, custo» 4050, m. der Mensch (vertraulich), homo.

dis. loek, m. vide yoBeK (mit allen Ableie Tybamı, an, v. impf. hüten, custodio. tungen).

Чува тисе, амсе, т. г. impf, ji, büte, Чоја, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) vide roa.

Чувен, нa, нo, meit betant, famosus. окешина, f. .) ријека у Поцерини. Чувење, в. дав фіrеnjаgеt, fаmа : по

2) намастир близу пе ријеке. 3) село чувењу. близу мог. на мастира. Чокенінац Чуг, m. таdе попик. (нца), човек из Чокешине. Чоћешин- Чудан, дна, но, чудан човск, 1) тип. кіі, на, кo, pon Чокешина.

derlich, morosus. 2) außerordentlid), ad. Чоков, m. (у Сријему) vide oкoмaк. mirabilis. 3) adv. (чудно) типтеrlіф . 11ом, т.

п. ідувана, cin Pä#феп wunderbar, außerordentlid, mirum, in Tabad, fasciculus :

modum. „Чом дувана, лула окована. Чуде ство, п. vіdе чудо. Чопър, т. п. ј. свиња, cine perbe Чудила, р. р. Випбееріnge, mira, Soweine, grex porcorum..

miracula : каква су по чудила? Чорапа, f. vіdе чарапа (mit aden 16: Чудилінсе, имce, v. г. iinpf. коме leitungen).

или чему, йф типтеrn, miroг. Чорба* говоре и чорба), f. Die Guppe, Чудна, г. Хrauenname , воmеn feminaa.

jus, jusculum. Од јевипина 1меса чор- чудновал, пia, mo, ouncerli, felt» ба за лоп.

Tam, singularis. Чорбација“, m. Der Brother, dominus, чудо, п. (рі. чуда и чудеса), а, дав Вип. cf. газда.

der, miraculum. Чорбацијин, на, но, бев Brotherra, Чудотворан, рна, но, н. п. икона, domini.

munderthätig, thaumaturgus, Jbecková Чорбаџiiјница, f. Die Brotfeau, domina. . је масні чудотворна. Чорбенина, на , f. vіdе чорбина.

Чудопівбрац, рца, ш. Оer 213unserthia чорбина, f. augm. р. чорба,

ter , thaumaturg's. чорбица, f. dim, p. чорба.

Чуђење , п. Сав Buncern, miratio. Чорболок, m. Der SuppenfФlürfer, рага- чукумбаба, f. Die urälterutter, atavia.

situs. Док је чорбе, доста чорболока. Чулумбабии, на, но, беr чукумбаба, Чорбу рина , f. vіdе чорбина.

ataviae. Чоіп, m. per (eunse) pugel, collis (н, п. Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vidе чу. виноград у чому, или на чопту). cf. кунђед.

Чукундеда, f. (у Бачкој) «in Жraut, Чошан, на, но, ride чоан.

бријег.

berbau geuus.

[ocr errors]

yas

Saccus.

Чукундедов, ва, во, (Рес. и Сремя. )

vidе чукунђедов. Чукунђед (чук унђед), m. (Ерц.) прађе.

AOB omais, der Urs Urg'oßvater, Чукунђедов (чукунђедов), ва , Во ,

(Epy.) des Ur: drgroßvaters, Чул*, а, покроватц.

à6a*, 1) in der Nedensart: paha me Чулав, ва, во, н. п. oвaн, овца, mit (аба му) по, п. ј. на част и kleinen Dhren, parvis auriculis.

ло, 1, fфеntе vіrѕ. 2) да ми цабу. Чума, f, vidе куга.

Код Турака је обичај да ђекоји Бад Yģu, m. der Kahn, das Kanot, cf. opa- дође укавану заповједн һавецији ница.

ше да каву свима који се нађу у Чунак, нка , т. 1) a8 903eбerfфiflein, каванн, па он сам плати; и по се radius textorius 2) die Röhre ben Wass каже дао (или платио) цаву.

serleitungen, tubus aquae ducendae. Кад који плати щабу, онда БакеЧуница, f. vіdе чун.

ција виче цаба! кад даје људма Чункопизда, f. cinsi ampli. "

филџане с кавом; а ономе који је Чупа, f, дав fbel (@aute), fasciculus платно да најпослије, и рече му capillorum.

вала (а не џаба); gratis. "Чупа , f. ein 23eib mit ungetämmten бааз Чабансапiк, айшем, v. pf. menden, ren, mulier impexis capillis.

dono, vidе поклонити. Yynab, ba, bo, mit ungefämmten Haa: Yarapa, f. die Schule (in den Slotern). re, crinibus impexis.

das Schulzimmer, schola (von hak, der Чупање, т. баѕ Raufen, vulsio.

©tyдent ? одеr оn цакати ?). Чу папій, ам, v.impf. rupfet, vello. Van *, т. пршена врећа, Все Cad, чупаписе, amce, v. г. impf. raufen, risor.

Yakâbe, n. das lärmen der Kinder, stre. Чуперак, рка, т. дав Зüfфеl, fasci

pitus. culus.

Yakami, am, v. impf. lärmen, strepo. Чупкање , n. dim. 9.чупатье.

акуља, f. augm. 2. јак. чукан, ам, dim, p. чупати.

Чам*, m. vіdе спакло. чурук*, adj. indeci. brujig, fragilis, cf. Чамадан *, m, eine 23efte, tanicae geпокварен.

nus, praecipue Albanorum. Чуши, чујем, v. pf. bören, audio. Yambac* , m. der-Pferdefenner, peritus Чўпонсе , чујемсе , v. г. pf. реrlаuten, equorum. "auditor.

Yamuja*, f. die Moschee, die Siroe der ymypa, f. die Tschutura, die hölzerne Türken, templum Turcicun.

Flasche auf Reisen , vasculum vinarium. Yanapuka*, f. Art runder Praumer, Чупурепина, f. augn. p. Чутура.

pruni genus. чупурица, f. dim. р. чупура.

Начаf, m. dim, p. zah. Чуптуроиспилац, лца , m. "беr fфut. V6ан , m, Die 23anne, Rufe, cupa. ra • Muetriner, cf. HymypoIT Bopay.

Yebaha*, f, die Munition, der Kriege Чуптуропівбрану, рца, m. (eine' homi

vorrath, copia bellica. The Berotehung tatt чудотворац, Небран , m. (у Сријему и у Бачл.) ride der Títuturthäter statt Wunderthäter): просјак.

он је велики чупуротворану! Чебрање, р. vіdе процење 1. Чуча , f. cf. бјега (само у оној заго- чебрати, ам , vide просити т. непіки).

Yesân*, m. vide ogrokop, Red' and Ҷучавац, вца, т. т. і. гра, који се Antwort. He npumuie, die Grünfisole, Erdñsole, Yebanum, HN, P. impf. yerantwortua, (die nicht an der Stüße hinaufrankt),

vidе одговарапии. phaseolus repens ?

Чевапљење, в. дав Деrаntworten, vid: Чучање, т. давоfen,

то

conquiniscere одговарање. (conquectio ?).

Yesep, m: Damascenerstahl, ferram die Чучати, чим, у. impf. potein conquі. nisco.

Veвeрдан, m. 1 бie Damasceneriliate, Чучнути, нем, v. pf. nieperhofen , сор- Чеверлија , f. i tеlun damascenum : quinisco,

„Дао би му дугa цeвeрдана „Он прислони своју цеверлију — Venám*, m. der Scharfricter, venta,

carnifex (fr. le geolier).

[ocr errors]

mascenu.

[ocr errors]

Yenamob, Ba, Bo, des Scharfrichters , schlafend erwarten, exspecto dorinitans carniticis.

ju sella. Yeae6ixuja", m. der Ochsenbändler, ne- Yopa, f. (Schimpfirort) eine magere gotiator boarius.

Schwein, sus macra, Телебцијин, на, но, бев ДФfenbän = Vубе , бепта, т. еіn Tange& Speeflei lers, negotiatoris boarii.

ohne Wermel, togae geuus. Yesen", m. eine Herde Ochsen, armentum. Vунела, f. Сфimpfweet auf einen Suns, Челепчиja, m. vіdе целебија.

convicium in capem. cf. калаштура. Vенерал, ш. See General, imperator,

summuѕ belli dux, cf. ценерао. Ұенералица , f. Die Generalin, uxor sam

III. mi ducis. Vенералов, ва , во, бев ®enerals, summi ducis.

III; Vенераловица, f. і. 4. ценералица.

абац, пца, m. варош и град у Ненералскія , ка ко, 1) (8enerale, Србији (на десном бријегу Саве).

summorum ducum. 2) ady. Generals Шабачки, кa, кo, von Шабац. mäßig, more ducum.

IIIab , uiba, m. die Naht, sutura. Тенерао,

, paлa, m. vіdе ценерал. Шавољ, т. (у Сријему, у Бачк, ну чењак њка, m. vіdе бој.

Бан.) от јfterr. ёфаffеt, дав чел*, m. vіdе чпаг.

Wasserschaff, vas aquarium. Инбра*, f. Der Gas (von Branntwein, Шавран, m. Der Cafran, crocus satiWads), die Irebern, faeces.

vus Linn. Улiгерица *, г. 1) црна, дie geбer, је- Шаврафика, f. Ser Cafflor, carthаmus

cur. 2) 6ujena, die Lunge, pulmo. tinctorius Linn. Viгерњача , f. Pie geбermurt, farcimen Шајан, шајка, m. cine 21st Su (wie hepaticum. .

Šasimir), panni genus. Унда*, f. vіdе копље.

Illájka, f. eine Art Sdiffe auf der Dos. Yum*, m. der Wurfjiab, baculus mis- nau, die Schajte, navis genus. silis.

III ajkam, m. der Schaitenschiffer, nauta Чилітање , n. pas Cpiel mit Bem Burf: qui est in шајка. ftab, lusus baculi missilis.

Шајкашкіі, на, ко; per Efфаirijten, Чиліталисе, амce, v.

r. impf. den nautarum. Wurfitab werfen, ludo baculo missili. Шајчан, на, но, н. п. зубун, во шаФилип се узме по средини па се jak - Luch, e certo panni genere, баци тако, да иде управо као спри- шака , f. 1) дie offee Sans, palma. 2) јела. Турци се обично цилитају с die Handvoll, manus, manipulus : Aaj коња, т. і. узме сваки по један и- ми једну шаку брашна. липі па узјашу на коње, па онда Шакање, т. дав "Paten mit реn раnten бацају један за другим и бијусе. А (zum Scherze), pugna palmaris. ђеца се цилипају пјешице , и гле- Шакалінсе, амсе, т. г. impf. пф mit дају које fiе даље бации.

der flachen Hand

packen, rixari үйлишим ичке, п. ј. баципи, pfeilar: palmis. tig, more sagittae.

Illan*, m. der Schawl, panni indici Чилипнутисе, немсе, т. г. pf. einmal

genus. den Ahm werfen, mitto baculum. Шала, f., Ser eфeri, jocus. Из шале Yimpuja *, f. der Geißhalb, avarus, vide проја роди. трдица.

Шалабазање, д. (по Сријему) vide Yin*, m. der Riese, gigas (fr. le géant).

врљање. Чингафа*, г. полеђина од лисичје ко- Шалабазати, ам, vidе врљати.

же (код Турција), беr futеп ат Шалваре *, f. р. "бie breiten pojen Sie :

Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae. ses Namens , caligarum genus. YHÓB, BA, BO, des Riesen, gigantis. Шlалваренне, f. pl. augm. р. шалваре. У нa, f. eligenes Spielseug (Sфеrѕ Шалварице, г. pl. dim. р. шалваре. ben) für Kinder, crepundia.

Illanîuinpa, f. der Salniter, Salpeter , Póra, f. ein Bein von einem gerfressenen nitrum, sal nitrum.

Ochsen, Pferde, os, nudum carnibus}, Ilanmce, umce, v. r. impf. scherzen, equi aut bovis dilaniati.

jocor. узгов, m, vide цога.

ціаляпира (налитра),f. vіdе шалинпира. . У 6њање, п. (veratlid)) бав eigen unə Шалікіпpe, f pl: (у Сријему, у Банк. Halb - schlafend : warten.

и у Бан.), діе заlоujiей, (@terr. eфа. Чоњапи, ам, v, impf, jigenииг bal6 lu: Gátter), cancelli hispanici.

scenus.

veli genus.

[ocr errors]

nuae.

Жите.

Шаљење, п. Das eфergen, jocatio. н. п. Шарац Краљевића Марка, бес Шаљив , ва , вo, fфеrѕ luftig, fpaphaft, Scheck, equus varius. 2) bunte Trauben, joci amans.

da einige reif sind, andere nodo balb Шаљивац, вца, m. per Sreuno Нез без griiit, variae аvае: већ има царца. jes, aman's joci.

шаргизда, f. у овој загонетки: Тица Habibnja, f. die Freundin des Schers шаргизда све село нагизда, а себе 36, amans joci.

не може ? (м. ј. игла). lamiвчина, m. augm. . шаљивац. Шарен , на, но, і) бunt, varius. 2) Вор» WIM, m. Syrien, Syria:

pelzüngig, der nicht ins Auge blicken у Шаму ће каде проплакапій

kann, duplex. IIIamasaža *, f. Damast, pannus dama- Wapeurpaa, m. an der Donau in Sits

mien. Шамија*, f. eine Art Ropftu, Ser Seauen, Шаренилисе, имce, y. I. impf. bunt

aussehen , varius sum. Шампјца, f. dim. р. шамија.

Шареница, f. ein (bunter) Терріф, straШамлијанка, f. п. і. сабља, Даmав. gulum.

cener: Klinge, ensis Dainascenus: Шар ин, m. vіdе шарац 1. „Трие Гајо мача зеленога,

Шарка, f. 1) шарена гуja, eine бante „А' љубовна сабљу шамлијанку Schlange, serpens varius. 2) wapena панаман, шна, но,

vide

чурук. KOKOU, bunte Henne, gallina varia: шанал, нца, m. Die Gфаnje, muni. „Закољи ми шарку коку, која не носи Twentrin, vallum.

5) шарена пушка, биnte Slinte, leШантав, ва , во,

(по Сријему, по lum varium : Гэк. и по Бан.) vidе pом.

„Шарке пушке по средини носе — Шанупи, нем , v. pf, lifpelt, inѕuѕurrо : 4) шарке (р.), бie Xbürangea anə шани му на уво.

das Thürband, cardo et vinculum ja Illan*, m. vide omanica. Шапа, f. Die Pfote, pes (capis , felis , Шаркија, f. велика шамбура од двије

vulpis etc.) Wanám, m. das Gelispel, susurrus. IIIa. Wapôb, m. ein schediger Hund, canis папі у патрат.

yarius. Шапац, пца. m. ein Spiel (in Girmien) Шарови, па, по, (сп.) vidе шарен:

zwischen erwachsenen Persorten beiderlei „Ни 'су гаће као што су гале, Geschlechts , in Städten, ludi genus. „Већ су гаftе врло шаровипте Шапница, f. dim. . шапа.

Шаровљев, ва, во, бев шаров, canis Illan B, m. vide nac.

varii. Шаппање , п. 48 gifpeln, inѕuѕur- Шароња, m. Bеr fфеdige Д)8, Боѕ rа. ratio,

rius. Шапали, пfем, т. impf. Li&peIn, su- Шароњин, на, но, бев шароња, boris

varii. Шапчанин, m, ein Gфaбager.

Шарпељ, m. Die a fеlf фäгре, pie Ilapa, f. das Bunte, varietas (picturae). man trägt, damit die Flinte nicht uns Wapa, f. die bunte (8. B. Flinte, Schaf),

mittelbar die Kleidung berúbre und varia.

beschädige, fasciae genus. Hapa (11^ a unna), f. Berg in Serbien, Wapyra, f. die schedige Kuh, bos varia. (mous Scardus ?) :

Шаруљин, на, но, бес шаруља, Богiз „Код оваца у Шари планини —

variae. Wapannob, m. eine Art Verschanzung, Wapres, Ba, Bo, des Scheden, equi munimenti genus.

varii. Щарамповик, m. dim, p. шарампов. Шарчина, f. augm. . шарац. Шаран, m. Der Sarpf, carpio.

Шарчић, m. dim. р. шарац. Шаранчик, т. dim. р. шаран. Шап (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Шарање, п. 1) бав 3ntmaфen, varie- vidе да ако.

gatio. 2) das' bunte Treiben (liederlichs Wamop, m. vide manop. keit), vita iuconstans.

Wâmpa, f. der Stand, die Markthätte Шарањй, ња, ње, $arpfen, carpo- des Kaufmanns , tentoriuia mercas

toris.
Шарапин, ам, v. impf. 1) bunt тафеп, Шафран, m. vіdе шавран.

yariego. 2) ев биnt treiben, lieberliф Шафрањика, f. vіdе шаврањика.
Герп, vivo dissolute (quoad matrimo- Шачица, f. dim. р. шака.
pium).

Шачурина, f. augm. р. шака, lapak, pца, ш. 2) шарен коњ, као Шаш, m. Das Ritaraв, carex,

surro,

num.

915

[ocr errors]
[ocr errors]

Hau
Шен

Цен

шес узі | Шаншарика , f. Beretengel б¢в Яuturu • Пеничица, f. Art Reaut, herbae genus. scapus zeae mais Linn.

еңичишме, п. 2xеr, wo einmai Bei. Шашаровина, f. vіdе кукурузовина, zen geftanden, ager olim tritico consitus. Шашкин*, m. See Taugeniti, nebulo. Шёнлук *, m. vіdе весеље 1. Шваба, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Шепирење, п. ба& Gtolsiren wie ein Шрабица, f. Pie Cabin (Deute), Pfau, superbitio at pavonis , explicasueva, germana.

tio vestium, Швабнчица, f. dim, p. Швабица. Wenupamce, v. r. impf. fich brüsten LIBáto, m. (Epy.) der Schwabe (etwas wie ein Pfau, superbio ut pavo.

petätli für : Deutјфеr), sueyus (per шёпица, f. vіdе fепица. contemptum pro germano).

Шепртља, f. дав paliiren, reпedium Швапски, на, ко, ) fф mübift, ѕuе. ad tempus : по је шеприпља; ударно

vicus. 2) adv. schwäbisch , suevice. у шепотіљу. Швапчад , f (coll.) junge Gфwaben, Шепршљенье, п. баѕ paliiren, rеmе. suevi juvenes. Играла се рацка деца

dia temporaria. са Швапча Дма.

Шепрпљнти, им, y, impf. paliiren, Шкапче, чета, в. давефwählein, sue- malis ad tempus mederi. vulus.

IIeným, m. die Schlinge, laqueus : cBeШвачићи, m. pl. vіdе швапнад.

жи на шепути. Швигар , m. Das etüf per pcitfcyе, бав Щепупић, m. dim. , шепуп, schnalzt (knadt), scuticae appendix quae Illep

m. vіdе варош. crepat. .

Шербе , бета*, ш. vіdе медовина. Шврака , f. vіdе сврака (mit аlen 26. Шеремепловић, m. (сп.) Пјевасе како ).

је Московска царица, госппа ЈелиUlepka, m. (Pec. u Cpem.) der Weich. ҫавка писала књигу: WlBpko , m. (Epy.)

„Петру зету Шереметовићу mollis.

шериптi , m. Die Sorte, limbus. . Шеббі, п. 1) жупти, сhеiranthus Cheri Шерпа, f. hyp. р. шерпиња.

Linn. 2) upbeun, cheiranthus annuus Wepnake, n. das Lauern, Herumgegen Linn.'.

um etwas, ambitio rei. Iléba, f. die Cerche, alauda.

Шерпапи , ам, v. impf. око щma, auf Шіевар, m. 1) aruudo arenaria Linn. 2) die etwas lauern, um etwas herumgeben, Staude, der Strauch, frutex.

ambio rem. Пlеварин, т. дав @ejträuh, fruticetum. Шерпнња , f. ein irBenet Dreifup, tri. Шеварић, m. dim. р. шевар 2. щевин, на, но, gerфеnѕ, alaudae. шерпињица, f. dim, 6. шерпиња, Шеврдатье, п. 1) бав пnitäte Bewegen, Шесеп, vidе шездесет.

bald her, bald hin, motus inconstans. Wécemepo, vide juecemopo. 2) die Unbeständigkeit, inconstantia. Шесепи, піа, по ,

vidе шездесетін. Шеврдати, ам, v. impf. 11) un ftät fери, Шесепoрo, vidе шездесеторо. Шеврднути, нем, v. pf.j sum incon- Шеснаеспn, fsфsebn , sedecim.

stans. 2) fig. unbeständig seyn, su:m in- llechaecmepo, vide uiechaecmopo. constans.

Шеснаеспи", па, по, беr fефsebnte, Шекрљуга, f. eine art fleinen Bogel8, decimus sextus.

Шеснаесторо, 2ngabt hon feфebn (ft. Шевелија*, f. vіdе бресква.

une seizaive) sedecim, Шегрпі*, m. Ber gebrjunge, tiro, Шесп, febв, sex. Illèep , m. vide nep.

Wecmāk, m. der Secser, senarius (8. B. Шездесет, fефіg, sexaginta. cf. шесеті. Pferd, Münze). Шездесепepo, vidе шездесеторо.

Шеспакиња, f. н. п. кобила, (@tutte) Шездесеті, піа, мо, беr fефigite, von sechs Jahren, (equa) sex annorum, sexagesimus.

Шестар, m. Ber girrel, circinus. Шездесеторо, eine 2nşahl уоu fефsig, Шестарење, в. дав Зіеteln, circinаtiо. sexaginta,

Шестарици, им, v. impf. sitFeln, cir~ Шемлук , m. vіdе шенлук.

cipare. Шемшеша * п. p. cine Art ©фnurе Шесперија, f. vіdе шесторица.

vorn am Kleide (wie die Freykorp8 hat. Ulècmepo, vide orecmopo. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шеспії, а, о, беr fефite, sextus, Ішена, f. hyp. р. шеница.

Шеспина, f. ) дав бефtel, sextans, шеница, f. der 28eigen, triticum. pars sexta, 2) Anzahl von sechs, sex. Шеничан, чна, но ,

H. a. ne6, Weis Wecrauga, f. dic Sechs, (im Kartenspiele dens, triticeus.

senarius,

pus fictilis.

aviculae genus: .

[ocr errors]
« PreviousContinue »