Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

свети шесто.

Шестокрилі, ла, лo, fефёgefligelt, Шибање, п. баз Ctreiben mit Ratben, sex alis instructus:

caesio (virgis). кри и Аранђеле! закрили ме кри- Шібати, ам, v. impf, mit Ruthen fitia лом півојим.

den, virgis caedo. . Шеспіоперац, рца, т. буздован од Wibe! interj. jo jagt man die jungen шесі пера:

Hunde fort, vox pellendi catulos (ju „Ал он скін 1а златна шестоперца erisachsenen sagt man ow). 1Шеспіопер, pa, po, (ст.) poli fe8 III vben ik, m. Sibeniko, Sebenicum. пера was man febe:

IIибљак, m. Вав Ruthengejiräu, vir. „Ти си посејала

gulum ; cf. шиб. „Шестопер калопер

Шивашка, f. Ішивала игла, бie mass Illесtіонернії, на, но, (сп.) 0:1 (еф в nadel, acus sutoria (ad suendum). пера :

Шнівahn, fa, fe , н. п. игла, хар*, „Буздогане нестоперни !

sutorius , ad suendum. Цеспідрина , f. 211;ah "kon fe) B, sex, Wibema, u. pl. die vielen Zöpfe der Tür, Песпоро, 21:15a51 pоn fedys, sex.

kinnen, caudulae capillorum apud feШёлање, р. бав Сразieren, Bansen, minas Turcicas. ambulatio.

Ilija, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), Шеціати, ам (и шећем), v. impf, mana collum. Та по инји, па по врату ; delli, ambulo.

није по шији, већ по врапу. шпансе, аусе (и шеfіемсе), т. г. Шијак, т. Ерцеговици зову ІШијацима

impf. spazieren, wandeln, obambulo. све Србље, који не говоре као они Шепіља пеппља, f. cf. цнцибан (само у (н. п. лијепо, бијело, млијеоној загонетки).

ко, кољено: него лепо, бело, Шt'піња, f. Der &paзiergang, ambula- млеко, колено и т. д.); а Сриtio: олишао у шетњу.

јемцн и Бачвани зову Щијацима Ерluka, f. süsses Kind, mellita :

цеговце, Далматинце и Pваmе. у „Шеfер шећо, да се не варамо Србији се кашпо састану у вече lekep, m. der Zucker, saccharum. Ерцеговци и Шијаци (као н. д. на Ilekepête", n. das Zuckern, adspersio номидби), па се читаву ноћ надsacchari, couditio sacchari.

говарају, п. ј. Ерцеговци припови1Шекерипи, им, v. impf. gutern, sac- једају о Шијацима шліогочовек charo condio.

луђе и смјешније може измислипи; а Wehepail*, indecl. gezuckert , saccharo тако опел Шијаци о Ерцеговцима. conditus :

Шијакиња, f. Die &фijatin, feminа е „На шеќерли каву и ракију

terra то? шијаци, Mèkephi, ha, no, zuckersüß', dulcissi- Шијачкії, кa, кo, ) fфijaFifф, ті» шија

поuѕ : шећерни и мәдени мој! ци. 2) adv. fфijafifф , mоrе ті» шијаци. шеќеров, ва, во, н. п. глава, der Шијење, п. Са8 7%ben, ѕutura. Hut Zucker, meta sacchari.

шик, m, vidе клободан, Illejuawa *, f. eine Art Flinte (österr, der IlIrina, f. das sischen der Gans, sibilis Stußen), teli genus.

anseris : споји га шика. lешарица, f. 1

шикање, р. Das 3ifфеn bеr Ban3, si1Шешірка, f. der Gallapfel, galla.

.
bilatio.

. Illeurūp, m. der Hut, pileus.

Шікаренье, в. дав Reiben beim fфе. Ісширина,

f.
augm. р. шешир.

ren Tragen, anhelatio bajulautis. ІІешириh, dim. р. шешир.

шикарити, иMI , v. impf. Reiфеnо fа Heunipunja, m. der Sutmacher, pilea- gen; anhelus bajulo. rius (opifes).

Шікати, шHчем, у.

impf. zischen wie ІІeuіријин, на, но, бев битафеев, die Gans, sibilo ut anser. pilearii.

Wiike! interj. spricht man ju jungen Iuno, m. das Gesträuch, virgultum. Schweinen, um sie fortzuiagen, for Juba, f. 1) die Spießruthen, poena vir- pellendi porceltos.

karim : метпнули га (ударили га) на шика, f. eine art fpifiger ефіле, wnoy. 1) eine Art langer Kanone (von navigii genus. kleinerm Kaliber), eine Feldschlange, Unknāme, 1. das Hervorrauschen, protormenti genus :

ruptio. „Док ли гледа Крњо на Земуна, Шикљапи, ам, v. impf. bеrроrforuaria, „А Маркепіа на Врачар на поље, enico , prosilio! шикља крв из ране; ! *нка нива на малу Вишњицу

вино из бурепа. Wicano, 10. die Ruthe des Troin mel. Ішікљица, f. dim. 2. шHкља. Idlágero, virga tympani.

Шковалисе, кујесе, т. г. impf. јај

}

fіdеn, decet, cf, приликовати, ли- Шипурина, . See etingel Ber grаube,

чити, доликовати, одликовати. der Trauben beraubt, scapus uvae. Шилер, m. (у Сријему) деr Офieler Шіпчалун, m. Вав Веbаttrip fize деп (Bein), vinum helvolum.

Ladestuck an der Flinte, locus virgae scloiшiлераст, та, по, н. п. вино, fфіе. peti inserendae. lernd, helvolus.

Шипчица, f. dim p. шипка. Шіло, о. Ріе 24ble, subula,

Шира, f. 1) деr Xoft, mustum. 2). инШиљак, љка, m. cine bölgeene able, pom, gedrängt, catervatim. subula lignea.

Ширење, п. Сав Зreitmaфen, dilаtаtiо. Шимбон, m,Pieci mac, miles in Ширина, f. Die Breite, latitudo. statione; statio.

Шрип *, vidе шерип. Шиљббчење , n. Bag Chilwафе • ftереп, Ширипин, им, y. impf, breiten, dilato. statio,

Шірон (сош. шири), кa, кo, breit, Шиъбочин,

, UM, v, impf. Schildwache latus. stehen, sto, sum in statione.

Широм, аdv. cf. шира. Шиљег, т.

ein junger Widder, aries Шіпи, шијем (part. pass. шивен), у. juvenis.

impf. nähen, suo. HIIiiderbuua , f. ein junges Schaf, ovis Illuap, m. Gewinn, luerum, Beute, juvenis.

praeda, cf. добип: Шиљеж , f. (coll.) junge ефafe (6eiler: „у беһара свакога шикара, lei Geschlechts), oves juvenes.

„Понајзніше буа и ушију. Шиљеже, аѕета, т. еіn junges etit Шиһарипи, имі, v. pf. erbeuten, lueror. Schaf, oves juvenis.

WII yfiápųuja *, m. der gerne Beute macht, ii hep, vide Шилер.

praedator : Шиљераспі , та, но,

vide

шилераст. „Гледале га још три шикарције Шriљчић, m. dim. p. Циљак.

Wisa, f. eine Art Flinte (der Stußen), шiмшир, т. der Buchsbaum, buxus telum accuratius, semper virens Linn.

HIInjap, m. der Scharfschüß e, jaculator. Шriмширов , ва , во , Ser Surbaum, bu- Шніцарски, на, но, 1) Charfiфiuseit», xinus.

jaculatorius. 2) adv. wie ein Scharf: Шимшировина, f. Surbaumbot;, lignum (chüße, more jaculatoris periti. buxi.

иш*, m. vіdе ракаю. Hithapa, f. (coll.) die Schindeln , sci. Wawak, m. das erwachsene Füllen (dem dulae.

man die Mähne st u ft), pulli equini ліндрика , f. Die einbet, scidula. Шннік, т. (у Ерц.) ein Gеttеіnетаб, ишакиња, f. eine junge ermadəfene mensurae genus.

Stutte, equa juvenis. шинупи , нем, v. pf. einen (Ruthen.) Шішатье , п, рав бtuten, 26јфеrеt,

Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo detonsio. virga, flagello.

Шишати, ам, у. impf, abfфеrе, tonЦІ пак, пha , m. 1) (@fterr. petfфере» deo, cf, cnipukur.

sche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae Іншапiовац, вца, т. напастир у сацірае. 2) оfеш шипак! cine şeige ! Фрушкој гори. Шішаловачкі , ha", wird nichts daraus , non auferes.

ко, von Шишаловац. ШишатовчаШипар, т. (око Дунава доље од По- нин, калуђер из Шишапiовца.

pera) der männliche Hausen, huso mas. Шишче, чепia, n. vіde ішінше. II пила , п. р. на развоју оне дви- Iінше, шеmа*, eine (Rorolio:)

је данічнце, што држе брдила за Flasche, ampullae genus. забрдьачу.

Шіше, шепа , n. ein junges Fülen , Шіпка, f. 1)біe Ruthe, virga. 2) ein Ctinga den man die Mähne gefchoren, pulli lein (Sler), virga planibi. 5) пушчана, equini genus. der Laderiod.

, virga glandi plumbeae adi- III mka, f. die Gadäpfel, gallac. gendae.

Шкакљање, п. vide "какљање. Шиподер (војвода), т. (сл.) ein poe: Шкаљалн, ам, vidе чкакљапії.

tifфеr tіgеnаmе in einem fatyrifфеn Шкакљeњe, vide ҷкак.љење. 8evidite, mit 24nfpielung auf шиб, q. d. Шкакљнв, ва , вo, vidе чкакљив. der Strauch durch brecher (auf. UlkàKAMU , IM, vide uKaKDAMI. der muthigen Flucht):

Шкамуп, m. Сав Bufsen cinea jungen „Оно ј' главом Шиподер војвода, Sunses, gapnitus: стоји га кам упі. Оно ли је суђен фусегија

Шаму паље, т. дав $aften, gаnnіtіо. II ипраг, ті, (у Сријему) vidе шиб, че- Цікам , нали, мулем, т. impf bitgeil, спа.

buffeil, gannio.

genus. .

[ocr errors]
[ocr errors]

cultelli genus.

Шкембе *, бетia, n. vіdе бура

кописа, изучи бекавицу, онда уШки љeњe, u. Bas Blinjeln, то соunivere, ме часловац, кад изучи и преconnixio.

чипа неволика пуша часловац, онIIKKBHUU, um, v. impf. blinzeln', con- да узме псалмир; а који изучи и діусо, .

пречипа неколика пута псаллиир, Шклопац, пца, m. per Stiф (бев Slobв, онај је већ изучио сву, књигу:

der Wanze), vestigia ictus cimicis, онда може бипін, 'ако оке, пон, pulicis.

калуђер, мађистор, пропа, архиШклоца , f., бритва дрвени кора, ein мандри, ако има доста новаца, Taschenmesser mit hölzernen Schalen,

и Владића.

Прошавшије година, за владања Шкода, f. (у Сријему, у Бачк. у Црнога Ђорђија, биле су поставБан.) der Schaden, daninum. cf. љене школе готово по свим вароТема.

цима и градовима, а и по екојим Шкодили, им, т. inpf. fфаден, по- селима. у Бијограду, осим мале ceo. cf. YAHMI.

двије школе (једна за варошку keШкођење, и, Das eфадеn, detrimenti цу, а друга за Турску, која су се adiatio.

била искрспила), била је велика Ilkona, f. die Schule, schola. y Cphu

школа, какове Србљи никад до ји, у Босни и у Ерцеговинн, ни у

онда нигье нијесу ималн, ниши је 100 села нема свуда једне школе, данас ће имају! Она је постала него (који мисле бити) попови и ка

1868ме године; у њој је први учалуђери уче по намаспирима код

mем бно покојни Иван ЈугоКалуђера или по селима код по

вик (или Јован Савиќ), послије пова. Код сваког намаспира има

њега г. Миљко Радоњић, Аапо неколико ђака, па који су мало зар Воинов и К, Глиша (не знам вањп, они чувају љети козе, овце,

како се звао) и Симо Милу ш 4japute, jагање, свиње; саде

нов Симоновић. Увелику су плијеву лук ; иду уз плуг; купе си. школу примали само момчад, која јено, шљиве и т. да већи иду с су већ знала чашиши и (помало) пакалуђерима по писанији; а зими,

сати,

па су онђе учили на Срппошто донесу дрва (обично је да Скмо језику ис шорију свију свако јутро и вече иду у дрва), и народа од постања свијела до напоје. калуђерске козье, а мањи данас ; земљеописаниједнјепочнете собе, скупе се уцагару

лог свијепа, и н н а л ис пик у пе им какав калуђер, или ђакон, свију држава; права (чини мі показује да уче чаши и мн; или сва- се Римска); нешто мало из физике; ки учиг код свогдуовника. Мло. начин како се пишу писма (свакојахи љети забораве, што зими нау:

ка); рачун; Њемачки језик инраче : и пaкo Бекоји уче по 4, по 5

Во учи пиелнэ

преподаванигодина, па још не знаду чапійти. ја. "За ме све науке била су прит Попови обично имају по једнога, учитеља, и раздијељене су биле на

по два ђака, који упакођер три године. чувају сніоку, раде све послове до. А у Сријему, у Бачкој и у Банамаfе и носе водицу по селима. Ако пу, има сад у сваком селу школа, ли ђе у наији има (или постигане) и учитељима свуда плаћа опшпЦІшкола, онда људи из околни села на ; али се науке слабо разликују воде ћецу мађистору и плате од оније у Србији: и овђе још уче му на мјесец me и он учи. У шко- Беца чанти из славенскога ли ђеца морају сједити и учити

часловца и из псалтира (10од јутра до мрака (само што 0. је не разумију сви ни директори, мінду, me pучају); а кад учеи чапте,

а камо ли учитељи и ђаци); и по морају (сви у глас) піако викати је и овђе још (готово) сва срп(чапећи сваки своје), да се у шко

ска књига. Истина да има поред ли ништа не може разабрати. Ка- псалтира још неколико побоже ко до намастирима и код попова,

Школски књига, н. п. Кашихисне, пако и по школама, ђеца почињу Рачуница, Библическа исучили из рукописа (зашто нема морија, Руководство к чебуквара), н. п. учитељ напише ђе. с пност и; али залуду кад ва папету ішпо kе данас учипи, па воме Српском језику нема још кн кад оно научи, а он му напише друго

Буква ра! и, ш. д. Кад њоји қай шако из ру- Школица, dina. 9, школа,

[ocr errors]

Школскії, кa, кo, 2) сфu., scholasti- ПІљула, f. Die сфnepfe, fісеdula. Hа. cus. 2) adv. fchulmäßig, scholastice, шла шљука прдакцца, nobile

par

fraІкољка, m. Die Rufфеl, concha. trum, dignum patella operculum. Шкољчица , f. dim, p. шкољка,

Шљунан, нка, m. (у Сријему и у Бачк.) Шкопац, пца, m. vіdе ушкопљеник. der grðbere (Straßen.) Sand, arena. Шкопити , им, vide шпројн.

Шмокљан, m. per Дитmkopf, stupiШкопљење , п. vіdе штројење.

dus, stipes. Wkprymabe, 1. das Knirichen, frendor, WMPK, m. die Sprüße (Spriße), Feuer. Шаргупати, гућем, т. impf. п. і зу- sprüße, sipho incendiarius. бима, Eniefфеп, frendo :

Шмркање, р. Вав Сфnupfen, attractiv „Главом маше, зубима шкргуће.

ad pares . Шкргутнути, нем, v. pf. enirfфен, шмркапти, шмрчем, у. impf. fфnga frendo :

pfen, attraho naribus. „Главом ману, зубима кргупіну Шмркнупи, нет, v. pf. fфиpfen, aШкрила, f. .бав &nаrrеn, crepitus. traho naribus.

2) das Sausén seidener Kleider, stridor: Woomâne, n. das Hohlklingen, DumpfСпаде конпа свилени кавада hallen, sonitus cavus. Шкріпавац, вца, m. eine 2rt ef6aren Шоболати, болем, т. impf. Bumpf Baumichmams, fungi comestibilis genus. hallen, wie eine unterminirte Mi&uer, Шкривање, п. Рав Жnarren, stridor. resono cayum. Шкріпати, ам (и шкрипљси), v. impf. Шокадија, f. (coll.) Sie 2).enge emofa Knarren, stridev.

zen, multitudo serborum latini ritus Шкріпити, им, vidе шкрипая. (per conviciuni). Шкрипљење, р. vіdе шкрипање. Шокац, кца, m. (рот ital. sciocco ?) See Шкрилов дан, ва дне, і, отри- Schotaz, serbus latini ritus.OA BODEMY

пову дне, кад се бараци стригу, (је, или cm oји), као шокцу поспі. i. e. nie , ad calendas graecas.

Како оцу,како и шокцу(ипраrtеrifФ). Шкуда , f. ein всибо, пишmus scutatus. Шокачки, кa, кo, 1) fфоғзift, serboHvis, m. (Ерц.) бијелн, беr ѕibifф, rum latini ritus. 2) adv. fcholzijd, more althaea officinalis Linn.

те шопіци. шљезовина, т. (Ерц) @ibif) Erant, al. Шокица, f. eine eфotsin, mulier seria thaea officinalis.

latini ritus, љеме, мена, п. (Ерц.) Xer Tran14 шокичица, f. dim, p. шокица.

baum auf den Dache , culmen tecti. Шоко, а. (vertrauli) i. ч. Шока Lљепачкін, кa, кo, (Ерц.) :) Blinker, Шокчад, f. (coll.) vide шокчићи. coecorum. 2) adv. wie ein caujenay, mlokue, nema, r. ein junger Stjorag, more coeci.

serbus juvenis latini ritus. Шљепица, f. (Ерц.) Sie Зline, coeca. Шокчење, п. дав 2Raфen gum Gфоай, Hnenoma, f. (Epy.) die Blindheit, coe- das Sdokaz - werden, mutatio in sera citas.

bum latini ritus. Шљепчовођа, т. (Ерц.) беr ѕlіnvеnѕ Шокчина, f. augm, y. Iолатд. führer, dux coeci. .

'Шокчин, им, т. іmрt. Jum eфotax III diBa, f. 1) der Pflaumenbaum, prunus. machen, facio esse serbum latini ritus. 2) die Pflaume, prunum.

шокчитже, исе,

Ү. г. inpf. ein WAubiîk, m. der PÄaumengarten, prune- Sdokaz werden, transeo in castra serturn.

borum latini ritus. Шљивић, m. ein Pleiner Pflamenbaum, шокчики, m. pl. pie jungen Gфозен, pranus parva.

juventus serbica latini ritus. Іьвица, f. dim. р. шљива.

Шопроњ, m. Sevenburg, Sopronium. Шљивов, ва , во, Зmetfфens , prunoram. Щор, т. н. II. у Шапцу пријеки шор Шыівовац, вца, m. der Stab von (піако се зове један сокак). Pflaumenholz,

baculus pruneus. Шерав, ва , вo, vilе оспичав. Шљивовача, f. ©tot, Жnitte! yon Pflana Шорање, и. Вав Sort ftopen, impulsio, menholz, fustis pruneus.

trusio. Шљивовик, m. plamenwajer, aqua Шорапи, ам, v, inpf. . ј. капу нo 4 prunorum,

гом, fort tоpеn, trudo. cf. Кушнапи. љівовица, f. Ser PRaumenbrannt. Шоркала , f. vide Кушкапа. wein, vinum ustum e prunis.

Woila, f. die Soldatenflinte, slinta miШљиг, т. Norte zno &aub, gufaттеп

litis gregarii. . faulend, folia humo mixta.

III nára, f. (la spada) der Degen, glaШcha, f. Die $litter, per Slіttеr, ее пада, f.j dius. Flinder, bractea aurichalci.

Шпањолац, лца, м. (мени се чини, д

прави Србљи кажу Шпањ ќе) Ser Пілецнia, г. (у Сријему, у Бачл. и у Spanier, Hispanus.

ban.)die Station (bei ben Poften),statio. Шпањолска, f. Gраniеn, Hispania. Шпачица, f. dim. р. шпака. Шпањолски, кa, кo, 2) трапіўф, his- Шпедење, р. (Pec.) vidе штеђење.

pauus. 2) adv. spanisch , hispanice. Шmе депи , дим (Pec.) vide Шmebeтн. ІШпањур, ш. vide Шпањолац. Шmедипи, им, (Срем.) vidе шеђеши. Шпијун, ш. бer Spion, explorator, vide Шmеђење, р. (Ерц. и Срем.) сав ера увода.

ren, parsimonia. Шијунипія, им, v. impl. fpioniren, Шmekегни, дим, v. impf. Граrеn, ga exploro, cf. уводити.

Rathe halten, parco. Шпијунски, на, ко, 1) Сpionen », ex- Шmeнaд, f. (coll.) бie jungen Cance,

ploratorius. 1) adv. wie ein Spion, catuli. more exploratorum.

Шпәнара, f. н. п. шорба, ефimpf. 1Шпијуњење, п. Вав Сpioniren, explo- wort für eine miop6a, convicium de pera. ratio.

Шпенац, нца, m. Der jurtge филд, саInumañ, m. das Spital, Hospital,

tulus. . nosocomeion, ptochodochium. Шпене, непia, p. ein junger un peer Шушаљац, мца, m. Der epitalkemob. Hundin, catulus. wer, qui est in nosocomeo. .

Шlnіенитін, им, impf. werfen (v01 Штипаљски , кa , hа, ) Сpital , no- der Hündinn), pario. socomii. 2) adv. wie im Spital, ut in. Ilmehumuce, luce, v. r. impf. werfen, nosocomio.

pario. Шruiца, f. 1) bie &peide, radius. cf. Шпенци, наца, m. p. 1) junge фипре,

спица. 2) сјеменка од бундеве, лу- catuli. 2) die Springfeder beim Solosie, бенице, диње, и од ІІІкве, der momentum, ferrum vi sua recellens. Kern, (vom Kürbiß, der Melone u. Ilmesélte, n. das Werfen der Hündin, dgl.), nucleus , semen,

partus. ІШria, vіdе ішпіо.

пела, f. Der Case, damnum. Штава, f. дas Regen per paut іns 13af: Шпелiовавање, п. дав ефaбenbringen

ser, um sie nachher zu gärben, immis- oder Leiden, damnum (damni perpessio sio pellium subigendarum in aquam : aut illatio.) мелінуо коже уштaву.

Шлеповавати, ам, т. impf. 1) сфая тавин, им, v. imрt. п. ј. кожу, den verursachen, damnum infero. 2) (itauen?) die Haut einweichen, aquae Schaden haben, damnum facio. immergo pellem, cf. чиниши.

Шлеловами, пујем, v. pf. 2) ефas HIImarae, n. der Ampfer, rumes Linn. den machen, damnum infero: iunremoШШпављење, п. газ Sinwеіфеп, ma- вали га Турци 100 гроша (ш. ј. гло. ceratio.

Õhan ra). 2) Schaden haben, damnun Ilmaka, f. 1) der Bischofsitab, pedum facio: штеповао сам на том у episcopi. 2) die Krüde, fulcrum.

трговини). Шmaлa, f. (у Сријему, у Байк. ну піпaњe, n. Вав $neipen, velliсаtiо. Бан.) See Bial, stabulum. cf. ар, ко- Шпніпапи, ам (и штиљем) v. impf. њушница.

Kneipen, vellico. пLпіалог, т. бer Stal, stabulum. Шипкање, т. dim, p. шпипање. Шmампа, . Der Brut, impressio. ilmiпкати, ам, dim. р. шипапи. Шампанье, п. Сав Дructen, impressio. 11типутање, п. vіdе штипкање. Шпампали, ам, v. impf, Bruten, im- ПІшип тапи, ућем,

primo. WImamnâp, m. der Suchdrucker, typo- Ilimp, m. Amaranthus blitum Lion. graphus.

1Шпира, f. Slup, per Лозница curФntiept. 1 manaapuja, f. die Buchdruckeren, ty. lllmipak, pka , m. } die Stärke amylam. pographia.

шірка, т. Imân, m. der Stab, baculus.

11пиркање, т. бaв Gtarten (der Ba? Штапац, пца, т. Sеt Ouertat, (bei fde), roboratio linteorum ope anyli.

den Weberinnen), bacillus transver- Wmpkami , am, v. impf. stárfen, amy. sus, cf. Шпанци.

lo roboro, , Шпапина , f, augm. 6. шпаг.

Шnim, m. (у пјесмама и шашу, Imanuf, m. dim. 2. шпан.

n.) der Schild, scutum : Шпалци, паца, m. p. 1) pl. 6. шта- Од опља ти градили носила,

пац. 2) некакве четири звијезде, ко- од шпила гробу поклопнице. је спіоје једна према другој као „0 рамену шпило објесно, штапіци у пређи.

24 по коњу копље положно

vide

KaІПТІ.

« PreviousContinue »