Шемами, ам (и шећем), v. impf. wanDelu, ambulo.

Шемамисе, амсе (и шећемсе), v. г. impf. fpazieren, wandeln, obambulo. Шешіља пешља, f. cf. цицибан (само у оној загонешки).

Шетња, f. Der Gpaziergang, ambulatio: отишао у шетњу. I ha, f. fusses Kind, mellita: „Шећер шећо, да се не варамо Lekep, m. der Zucker, saccharum. Шећерење, п. 𐐨аб 3udern, adspersio sacchari, conditio sacchari.

Шећериши, им, v. impf. žuđern, saccharo condio.

Шекерли*, indecl. gesudert, saccharo conditus:

„На шећерли каву и ракију Шећерні, на, но, зuderfüg, dulcissimus: шећерни и медени мој! Шекеров, ва, во, н. п. глава, бес Hut Zucker, meta sacchari. Illemáнa*, f. eine Art Flinte (österr. der Stugen), teli genus. Шешарица, f. Шешарка, f.j Illeшip, m. der Hut, pileus. Шеширина, f. augm. 5. шешир. Шеширић, dim. 9. шешир. Illeшnipunja, m. der Hutmacher, pilearius (opifex). Шеширџијин, на, но, деб Sutmaders, pilearii.

} der Gallapfel, galla.

W6, m. das Gesträuch, virgultum. Шиба, f. 1) bie Spiegruthen, poena virgaram: метнули га (ударили га) на шибу. 1) eine urt langer Kanone (von kleinerm Kaliber), eine Feldschlange, tormenti genus:

„Док ми гледа Крњо на Земуна, , А Маргета на Врачар на поље, Танка шиба на малу Вишњицу шало, ie Kuthe des Frommel id lajero, virga tympani.

Шибање, п. 𐐨аз Streiden mit Kuthen caesio (virgis). Шибами, ам, v. impf. mit Ruthen fireichen, virgis caedo.

Шибе! interj. ju jagt man Die jungen Hunde fort, vox pellendi catulos (zu eripadfenen faat mau ош). Шибеник, m. Gibenito, Sebenicum. Шибљак, т. 𐐨as Ruthenge träud), virgul um; cf. шиб. Шивашка, f. шиваћа игла, Die gtäns navel, acus sutoria (ad suendum). Шиваћи, а, е, н. п. игла, Ñìäý, sutorius, ad suendum.

Iвema, n. pl. die vielen Zöpfe der Tür. finnen, caudulae capillorum apud feminas Turcicas.

Ija, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), collum. Ta по шији, ша по врату : није по шији, већ по враıny. Шијак, m. Ерцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено: него лепо, бело, млеко, колено и m. д.); а Сријемци и Бачвани зову Щијацима Ёрцеговце, Далматинце и Рваме. у Србији се кашто састану у Бече Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, ш. ј. Ерцеговци припо иједају о Шијацима шшого човек луђе и смјешније може измислиши; а тако опет Шијаци о Ерцеговцима. Шијакиња, f. bie dijatin, femina e terra шијаци. Шијачки, ка, ко, ) {фijа iíф, то шијаци. 2) adv. {dijafiid, more 5> шијаца. Шијење, п. čas Nähen, sutura. Шик, m. vide клободан. IIika, f. das Fischen der Gans, sibilus aaseris: стоји га шика

Шикање, р. Das 3ifфen Der Gans, si

bilatio.

Шикарење, u. Das Reiden beim i wes ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шикариши, им, v. impf. Feideno fras gen, anhelus bajulo. Шиками, шичем, v.

impf. zischen wie die Gans, sibilo ut anser. Шике! interj. fprimt mar ju jungen Schweinen, um sie fortzujagen, vor pellendi porcellos.

Шикља, f. eine urt fpikiger dine. navigii genus.

Iикьâже, u. das Hervorrauschen, pro

id iden, decet. cf. приликовати, ли

чиши, доликовати, одликовати.

Шилер, ш. (у Сријему) бес Gфieler (WBetn), vinum helvolum. Шилераст, та, мо, н. п. вино, idie= etno, helvolus.

IIIлo, n. die Ahle, subula. Шиљак, љка, m. eine bölgerne uble, subula lignea. Шилбок, m.vie statione; statio.

di low a dе, miles in Шиљбочење, n. Das etilomacje • Пеђен,

statio.

Шиљбочими, им, v. impf. Schildwache itehen, sto, sum in statione. Шиљег, м. ein junger Bibbet, aries juvenis. Шиљегвица, f. ein junges Gdaf, ovis

juvenis.

Шиљеж, f. (coll.) junge dafe (beiders lei Geschlechts), oves juvenes. Шиљеже, жетпa, n. ein junges Stüd

Schaf, oves juvenis. Шиљер, vide шилер. Шиљераст, та, по, vide шилераст. Шиљчић, ш. dim. v. шиљак. Шимшир, m. Der Bud baum, buxus

semper virens Liun.

Шимширов, ва, во, дег Бuzbaum, bu

xinus.

Шимшировина, f. burbaumbols, lignum

buxi.

Inдрa, f. (coll.) die Schindeln, sci

dulae.

Шиндрика, f. Die Edinbel, scidula. Шиник, м. (у Ерц.) ein Getreibemаß,

mensurae genus.

Шинуши, нем, v. pf. einen (Ruthen:) Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo virga, flagello, Шипак, пка, m. 1) (öfterr. Setfфepet. sche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae caninae. 2) oheш шипак! cine Feige! wird nichts daraus, non auferes.

Шипар, м. (око Дунава доље од По

peчa) der männliche Hausen, huso mas. Шипила, n. pl. на разбоју оне двије дашчице, што држе брдила за забрдњачу.

Inka, f. 1)die Ruthe, virga. 2) ein Stånglein (Slen), virga plumbi. 5) пушчана, der Ladestock, virga glandi plumbeae adigendae. Шиподер (војвода), m. (cm.) ein poes tilder Gigeuname in einem fatnrifden Gevidite, mit unipielung auf шиб, g.d. Der Straudbur ф Бге фег (auf. der muthigen Flucht): „Оно ј' главом Шиподер војвода, ,,Оно ли је суђен ђурегија Шипраг, м, (у Сријему) vide шиб, че

ста.

Шишами, ам, v. impf, abideren, tondeo, cf. сприћи. Шишатовац, вца, m. намастир у фрушкој гори. Шишатовачки, ка, ко, чоп Шишатовац. Шишатовчанин, калуђер из Шишаповца. Шишаче, чеша, n. vide шише. Шише, шема eine (Rosolio-) Flasche, ampullae genus. Шише, шета n. ein junges Füllen, den man die Mähne geschoren, pulli equini genus.

,

Inкa, f. die Galläpfel, gallac.
Шкакљање, n. vide чкакљање.
Шкакљаши, ам, vide чкакљапи.
Шкакљење, vide чкакљење.
Шкакљив, ва, во, vide чкакљне.
Шкакљити, им, vide чкакљиши.
Шкамут, м. 𐐨ав Bäfzen eines jungen
Sundes, gaunitus: стоји га шкамуп .
Шкамутање, n. Das Häfgen, gannitio.
Шкамушами, мућем. impf baigent.
baffent, gannio.

*

n. "

шumema.

Шкодини, им, v. impf, фа𐐀en, noceo. cf. удими. Шкођење, п. Дab фaven, detrimenti

adiatio.

Школа, f. Die Goule, schola. у Србији, у Босни и у Ерцеговинн, ни у 100 села нема свуда једне школе, него (који мисле бити) попови и калуђери уче по намастирима код калуђера или по селима код понова. Код сваког намастира има по неколико ђака, па који су мало мањи, они чувају љети козе, овце, јариће, јагањце, свиње; саде и плијеву лук ; иду уз плуг ; купе си. зено, шљиве и m. д а већи иду с калуђерима по писанији; а зими, пошто донесу дрва (обично је да свако јутро и вече иду у дрва), и напоје, калуђерске коње, а мањи почисте собе, скупе се у пагару ше им какав калуђер, или ђакон, показује да уче чашими; или сваки учи код свогдуовника. Млоги љети забораве, што зими науче: и шако ђекоји уче по 4, по 5 година, па још не знаду чапити. ПОПОБИ обично имају по једнога, НАК по два ђака, који такођер чувају стоку, раде све послове до маће и носе водицу по селима. Ако ли ђе у наији има (или постане) школа, онда људи из околни села воде ђецу мађисмору и плаше му на мјесец те и он учи. У школи ђеца морају сједити и учити од јутра до мрака (само што омиду ме ручају); а кад учен чаме, морају (сви у глас) шако виками (чампећи сваки своје), да се у школи ништа не може разабрати. Како по намастирима и код попова, мако и по школама, ђеца почињу учими из рукописа (зашто нема буквара), н. п. учитељ напише ђетему што ће данас учиши, кад оно научи, а он му напише друго и, ш. д. Кад који ђак шако из ру

па

1

кописа, изучи бекавицу, онда узме час ловац, кад изучи и пречита неволика пута часʌовац, онда узме псалмир; а који изучи и пречима неколика пуша псалмир, онај је већ изучно сву књигу : онда може биши, ако оhe, поп, калуђер, мађистор, прома, архимандрит, ако има доста новаца, и владика.

Прошавшије година, за владања Црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим варошима и градовима, а и по ђекојим селима. у Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђецу, а друга за Турску, која су се била искрсшила), била је велика школа, какове Србљи никад до онда нигђе нијесу имали, нити је данас ђе имају! Она је постала 1808ме године; у њој је први учител био покојни Иван Југовић (или Јован Савић), послије њега Г. Миљко Радоњић, АазарВоиновић, Глиша (не знам како се звао) и Симо Милушинов Симоновић. У велику су школу примали само момчад, која су већ знала чамими и (помало) пасами, па су онђе учили на Српскмо језику историју свију народа од постања свијета до данас; земљеописаније цијелог свијеша, и шшашисмику свију држава; права (чини ми се Римска); нешто мало из физике; начин како се пишу писма (свакојака); рачун; Њемачки језик и н р аво учишелна преподаванија. За ме све науке била су при учитеља, и раздијељене су биле на три године.

A y Сријему, у Бачкој и у Банаmy, има сад у сваком селу школа, и учитељима свуда плаћа "општина; али се науке слабо разликују од оније у Србији: и овђе још уче ђеца чашими из Славенскога часловца и из псалмира (које не разумију сви ни директори, а камо ли учитељи и ђаци); и шо је и овђе још (гопово) сва Српска књига. Истина да има поред тобоже псалтира још неколико школски књига, н. п. К амн хисис, Рачуница, Библическа исморија, Руководсmво к смно с м и; али залуду кад на правоме Српском језику нема још ни Буквара! школица, f. dim. 2, школа.

че

WкOлск, ка, кo, 1) Schul, scholasticus. 2) adv. fchulmäßig, scholastice. IIкôлка, m. die Muschel, concha. Школчица, f. dim. . шкољка. Шкопац, пца, m. vide ушкопљеник. Шкопими, им, vide штројши. Шкопљење, п. vide штројење.

n.

кргýmаже, u. das Knirschen, frendor. Шкргумами, гућем, v. impf. м. ј. зу6имa, knirschen, frendo : „Главом маше, зубима шкргуће. Шкргумнути, нем, v. pf. Eniriden,

frendo :

„Главом ману, зубима шкргумну шкρипа, f.) das Knarren, crepitus. 2) das Sausen seidener Kleider, stridor: Стаде шкрипа свилени кавада Illкрипавад, виa, m. eine Art eßbaren Baumschwams, fungi comestibilis genus. Iкρинаже, n. das Knarren, stridor. Шкрипати, ам (и шкрипљем), v. impf.

knarren, strideo.

Шкрипити, им, vide шкрипами. Шкрипљење, n. vide шкрипање. Шкрилов дан, ва дне, m. О крипову дне, кад се бараци стригу, i. e. nie, ad calendas graecas. Ikудa, f. ein Scudo, nummus scutatus. Шљёз, т. (Ерц.) бијели, дее Gibifd,

althaea officinalis Linn. шлéзовина, f. (Ерп) Eibischkrant, al. thaea officinalis.

Шљеме, мена, д. (Ерц.) дес Erams baum auf den Dache, culmen tecti. Шљепачки, ка, ко, (Ерц.) 1) 2linver, coecorum. 2) adv. wie ein Cлnjena,

more coeci.

Illлeпидa, f. (Ep.) die Blinde, coеca. Illыenoma, f. (Epy.) die Blindheit, coe

citas.

Шпа

IIIma

923

прави Србљи кажу Шпањур) бес

Spanier, Hispanus. InажOлскâ, f. Spanien, Hispania. Шпањолски, ка, ко, 1) fpanif, hispauus. 2) adv. fpanisch, hispanice. Шпањур, ш. vide Шпањолац. Ilanji, . der Spion, explorator, vide

увода.

Шпијуниши, им, v. impf. fpioniren, exploro, cf. уводити. Illшnjнскй, ка, ко, 1) Spionen, exploratorius. 1) adv. wie ein Spien, more exploratorum. Ilпиjýеже, n. das Spioniren, explo

ratio.

Шпитаљ, m. das Spital, Hospital, nosocomeion, ptochodochium. Imáлa, ja, m. der Spitalbewohner, qui est in nosocomeo. Шпимаљски, ка, ка, 1) Spitals, nosocomii. 2) adv. wie im Spital, ut in. nosocomio.

Iniya, f. 1) die Speiche, radius. cf. спица. 2) сјеменка од бундеве, лумикве, der бенице, диње, и од Kern, (vom Kürbiß, der Melone u. dal.), nucleus, semen. Ima, vide umo.

masa, f. das Legen der Haut ins Wass ser, um sie nachher zu gärben, immissio pellium subigendarum in aquam: мелнуо коже у шмаву. Штавити, им, v. impt. mı. j. кожу, (stauen?) die Haut einweichen, aquae immergo pellem, cf. чиниши. Imâne, n. der Ampfer, rumex Linn. Штављење, n. baš Ginmeichen, ma

ceratio.

IIImaка, f. 1) der Bischofsstab, pedum

episcopi. 2) die Krücke, fulcrum. Штала, f. (у Сријему, у Баик. и у Baн.) der Stall, stabulum. cf. aр, коњушница.

tulus.

Шмене, нема, n. ein junger Hun over Hundin, catulus.

шlméниmи, им, v. impf. werfen (von der Hündinn), pario. Ilmèнишисе, имсе, v. r. impf. werfen, pario.

nêн, нада, м. pl. 1) junge Hunde, catuli. 2) die Springfeder beim Schlosse, momentum, ferrum vi sua recellens. Ilmeшée, n. das Werfen der Hündin', partus.

IIImema, f. der Schade, damnum. meловáважье, п. das Schadenbringen oder Leiden, damnum (damni perpessio aut illatio.) IlImеmовáвamи, ам, v. impf. 1) Shas den verursachen, damnum infero, 2) Schaden haben, damnum facio. Шмеловати, шујем, v. pf. 1)

ф

den machen, damnum infero: umemoвали га Турци гоо гроша (ш. ј. глобили гa). 2) Schaden haben, damnum facio: шметовао сам на том (у трговини).

Штипање, n. Das Kneipen, vellicatio, Iniпаши, ам (и шшипьем) v. ìmpf. Eneipen, vellico.

Шминкање, n. dim, шипање. Шипками, ам, dim. . шпинати. Imaпуmâье, n. vide шшипкаже. ykem, vide ALIITIKE Ulmипушaши, каши.

Ilmaлor, m. der Stall, stabulum. Imâмпa, f. der Druck, impressio. Imâмnaise, n. das Drucken, impressio. шmâмпanш, am, v. impf. drucken, im

Illmip, m. Amaranthus blitum Lian. Ilmipa, f. Fluß, der Аознnça durchfließt, lilmipak, pка, m. die Stärke amylum. Шмирка, .

иркâше, n. das Stärken (der Wäz fde), roboratio linteorum ope amyh. miркаши, ам, v. impf. stärken, amylo roboro,

Ilmum, m. (у пјесмама и шшимо, n.) der Schild, scutum:

22

Од копља и градили носила,

А од шпила гробу поклопнице

""

,,О рамену шпи објесно, ,,А по коњу копље положно