Page images
PDF
EPUB

се оком

га (повампирисе). Потом вукодлак Вукотићи, m. pl. cf. сјекулићи (санзлази ноћ у из гроба и дави људе мо у оној загонетки). по кућама и пије крв њнову. Поп- Вуксан, m. 2Xani в пame, pomen viri. пен се човек не може повампири- вука, m. 7 аппвпат , pomen viri. ми, већ ако да преко њега мрпiва вуле, ш. Ronn впате, поmеn viri. прелети каква типа , или друго вулета, m. Rannвпате, поmеn viri. какво живинче пређе: зато свагда вуна, f. Die Bolls, lаnа. чувају, моца да преко њега што Вунен, нa, нo, molen, laneus. не прење. "Вукодлаци се обично по- вуница, f. 1) dim. . вуна. 2) вунени јављују зими (од Божића тамо до конци, беr оuѕ miri, filux laueun Спасова дне). Қако почну људи мло- duplicatum. го украпи по селу, онда почну вунко, m. 27 апngname , nomen viri. говорипин да је вукодлак у гробљу вінта , f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (а Бекоји почну називати да су га das Pfund, pondo. ђе ноf у вујели с покровом на ра. В унташ, т. ј. лан, ЎТафв, беt мєну), и стану погађати ко се pfundweise verkauft (verpuckt) wird, повампирид.

Кашпо узму врана linum quod jam pepsum venditur. Ждријепца без биљеге, па га одве- Вунпашки, кa, кo, н. п. каннар, bie ду на гробље и преводе прек? гро. Pfundmage, libra quae pondo exhibet, бова, у којима се боје да није ву. Внцуп, m. der Hundsfott (öfterr. кодлак : зашто кажу да пакови Hundsjutt), nebulo. ждријебац не же, нити смије, прећи Вунцупкарија, f. Die фипрвfüktere), геѕ преко вукодлака. Ако

scelesta. увјере и догодисе да га ископавају, вуруна* (вурўна), f. vіdе пећ. онда се скупе сви сељаци с глого. Вурзница (вуруница), f. diш. 6. вувим кољем (зашто се он само гло

Руна. гова коца боји : зало говоре, кад вурунскі , кa, кo, н. п. лончић, Ofen*, га спомену укући, „на путу му foruacalis. брок и глогово прње” зашто Вурунџија*, м. 2) деr оfenmaфer, forсу и бропіњаци покривени глого- nacarius. 2) der Beder, pistor. вим прњем —), па раскопају гроб, вуки, вучем, y., impf. Bieben, fфера и ако у њему нађу човека да се

pen, traho. није распао ,

га избоду Вуцибалина, f. 1) Per mit Bem Ctode оним кољем, па га баце на вапіру

beru mspaziert, otiosns cum baculo. е изгори. Кажу да паковога ву- 2) der offenbar Sträfliche, baculo diХодлака нађу у гробу а он се уго. gnus, quem sequitur baculus expectans јио, надуо и поцрвењео од љуцке illum qui verberet. крви („црвен као вампир”). Вукод- Bўча, ш. (ст.) Запавпате, поmеп лак долазії кашпо и својој жени (а особимо ако му је лијепа и млада) „Шемлук чини Вуча ценерале mе спава с њоме ; н кажу да оно вучан, m. 7 аппвпате, поmеn viri. дијепте не мa коспију које се роди Вучен, ш. Лаппвname, nonen viri. свукодлаком. А у вријеме глади Вучење, р. бав ЄФleppen, 3ieben, tracчесто га привнђају око воденица, око амбара жилтније и око чардака Вучета, m. Ranuname, nomcn viri. и кониева кукурузније.

Bytuja *, f. ein aufrechtftebendes Faß, Вукоје , m. Mannsname, nomen viri.

Wanne, cadi genus. Вул. једина, f. Der 23oliship, admor. Вучијца , f. din. р. вучија. sus lupi ; (приповиједају) кад жена

вучина, f. 1) бie 28oif8baut, pellis lupi. трудна једе меса од овце, или од

2) augm. bon вук. 3) Rannéname, козе, коју је в ук jeo, онда по

nomien viri. њезином Ђепету, кад се роди, изін- Вучитрн, m. варош у Косову код воѣу некакве ране, које се зову ву- де Снттінне. коједина. Вукоједина се кади вчић, m. Xanntname, pomen viri, измечетом и им се лијечи.

вучица , f. die 213ülfin, lupa. Вукола, m. Rangname, nomen viгi. Вучји, чја, чје, 28olfs, Inpinus. Вукоман, m. annBnате, поmеn viri. вучко, m. Лаппвпате, поnеn viri. Вукосав , m. Tannвпате , пошеn viгi. Bшеница , f. (у Ерц.) vidе шевица. вукосава, f. Srauenname, uomen fe

minae. Вукоша, ш. Жаппвпате, поmеn yiri.

a

они

[ocr errors]

viri :

"tio (?).

Táv) ihn, eum. a) eb, id (im Accuf.).

jus rei.

Газдин, на , но, бет газда ge, pris, Г.

beri, patris familias. Газдинскі, ка , ко, 1) Sen газдe gens

rig, dominorum, Jautus. 2) adls. irie сіп газ 1а,

laute. 3) pleonastisch:

Tazena, f. eine kipfernie Minze, ri: „Чарне очи ви га не гледален

von 3 auf einen Para geben, nozi l'aBez, m. die Wallwurz, symphytum gemus. officinale Linn.

Газиблато, т. fomij e еntеnung • Гавра, m. Mannsname,

Domen viri

nes geringen Beamten, der sich wie (Sabriel).

madit (q. d. Watekoih). Гавран, т. бer Race, corvus.

Газници, имі, v. impf. 1) Paten, xari.Гавранов, ва , во, де в Хареn, corvі.

re. 2) treten, calcare. Гаврање, р. ein Hirtenspiel., ludi l'auu* yuxhumace, verschwinden (te pastoralis genys.

ein Geist,) evanesco. Гаврапінсе, амсе Ү. г. impf. (у Бач. Taj, no. Bеr paint, nemus.

Koj) eine Urt Hirtenspiel, ludi genus. Taja, n. (Рес. и Срем.) vide Гајо. Гаврило, m. abriel, Gabriel.

Гајдаш, n. vіdе гадьар. Гагрица, f. ein Burm Der ungegdebte Тајде, f. р. (Сријему и у Бачк.) vі. Häute frifit, tidene genus.

гадње. Гагричав , ва , во. н. п ножа, тиет. Гајење, п. бав Рfegen, сцratio, cu!stichig, von Würmern zerfressen, exe

tura. sus a tineis.

Гајин, m. Orann'name, nonen viri. Jaa, n. der Ekel, nausea,

Гајипи, им, v. impf. pfiege, curo. Гадан, дна, но, сее16aft, crеаnѕ fа- Гајо, ші. (Ерц.) һур. р. Гаврило. stidium.

Гајски , ка; но, н. п. дрозак, Ball. Гадили, им v. impf. ekelhaft machen, Drossel, silvestris. abtaceln, fastidiuin creo alicui alicu- Tajman*, m. die Schnur, funiculus.

Гајтаниши, им, v. impf. н. п. aьну, Гадитисе, имсе, т. г. impf, Spel ba= Schnüre annähen (ans Kleid), claruin

ben, fastidio: ја се гадим на по, adsuere vesti. и по нешто ми се гади.

Гајмањење, в. Вав 3 efфnüren, adѕutio Гадљање, . дав Фидеlfаtpfeifen, mu- clavi. sica utriculi.

Гана, f. дав 8efribe, corpicatio 2): Гадвар, m. Вес Фидеlfadpfeifer, utri

спіоји гака врана. cularias.

Гакање , п. Вав шефrey Ser #räge, claГадљарев, ва, во, бев Диреlfаtpfeis

mor cornicis. Гадларов, ва, во ,

utricularii.

Гакатин , гачем, v. impf.lträsen, (+03 Гадљарски, кa, кo, 2) оисеlfаtpfei• Ганнули, нем, v. pf.jper Xray)

ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudela, corpicor. fakpfeiferisch, more utricularii.

Талиба , f. (у Сријему, Бачк. и у Бан. Гадњапи, ам, у. impf. Ben Duelfar

Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Галија, f. Die Baleje (gropes Ceefфіг., Гадње, f pl. Ver Дидеlfat, utriculus navis. гадљи, f. p1.j musicus.

Галијца , f. dim. 9. галија. Гадљив, ва, вo, etel, fastidiosus.

Галица , f. Der Zitriol, vitriolum. Гађање, р. Вав 3ielen, cоllіnеаtiо. Галицатье , n. vіdе чкакљање. Гађапи, ам, v. impf. (у Шумадији) Галіцати, ам (и галичем), vidе чла.

gielen, collineo. Гађење, . ) бав 2neteln, taedium, Галоња, m. ein fфwarger Ов, bos 2) das Verekela, taedii creatio.

ater. Гажење , п. 1) дав 28ate, yаdatio. 2) Галоњин, на, но, бев fфwarzen St= das Betreten, calcatio.

fen, bovis atri. Газ, m. vіdе брод 1.

Галози, m. црна пантика, што се Газда, m. 2) vidе домаћин. 2) ein rсі: уплеће у косу (у Србији), тide

фer Rann, diyеs, cf. господар. упленіњак. Газдалуй, m. das Bermögen (eines ramaie, n. das "Watscheln, vacillaus газда ,) facultаtеѕ.

gradus. Газдарица, f, yidе домаћица. l'andamı, am, v. impf. watschelt, ire Газдаричин, нa, нo, Der Saugfrau vacillanti gradu.

gehörig, herae, matris familias. Гамизање , . дав Wriedjen, reptatio. Газдащіг, д. rid, газдалук.

Гамизапи, мижем, т. impf. Friedel,repo.

fers,

[ocr errors]
[ocr errors]

Нема

Ганули, нем,
vidе yгaнути.

Твожђа, п. pl. 2) бie Sale, laquei. 3) Гаовица , f. eine 2rt tleiner Sifфе, рі- гвожђа пушчана, п. ј. пiaбaнце.

sciculus : нія гаовице (кажу гвожђар, m. Der Gifenbanvier, merрибари кај не ма рибе).

cator ferrarius, Гар , 1. Die rufige Sarbе (ефти), со- гвожђарница, f. Ber Gifenlaдen, taberFor fuligincus.

na ferraria. Гаря , f. ru brаипев ефaf, oyis atга, Гвожђарскіі, кa, кo, a) eifenbanvlerifф, ful ginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhånds гарав, ва, вo, rufig, fulіginosus, ler, more ferrariorum. Гарда , f. заграда у Дунаву ће се гвожђе, о. Вав &ifen, ferrum.

мору не вашају (од пореча доље), Гвожђушина, f. augm. 2. гвожђе. ein Zaunwerk in der Donau zum Haus ['kosten, mMannsname, nomen viri sen ange, sepimentum capiendo husoni (ferreus). Linn.

Гвізден, на, но, eifern , ferreus. Тарелина , f. (augm. ?) vide гар. . Гвоздењак, m. 1) кошао од гвожђа, Тарење, р. Bas Xupigmaфen , denigra- eiserner Kessel, crater ferreus. 2) [BO3

ден буздован: узе кадија гвозГарин, на, но, бев fargen Gфаfев, дењак, піе удари нашега Мују над ovis atrae,

прдењак

cf. облицнути. Тарипи, им, v. impf. ru pig maфen, Где, (Рес,) vidе kе. fuligine denigrare.

Гдегде , (Pec.) vide rkerђе. Tapos, m. ein schwarzer Hund, canis l'arroa, (Pec) vide kéroß. aler.

Гдекоји , којега, (Pec.) vidе bекоји. Гаровљев, ва , во , дев rupfarbeen Где му драго (Pec.) vidе bе му драго, Hundes, cauis fuliginosi.

Где што; (Pec.) vidе kешіпо. Гаснпін, им, v. unpf. Ifфу en, restinguo. Гди, (Срем.) vidе bе. Гаслиписе, имce, v. г. impf. auildfфен, Гдігди , Срем.) vidе гѣегke.

ext guог: гасінсе свијећа, ватра. Тгигод, Срем.) vidе bеrов. Тап, ш, vide јаз.

Гдікоји, којега, (Срем.) vide #екоји. Гаmала, f. п. ј. књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vidе kему драго..

којекане приповијетке , или гапі- Гдніші то, Срем.) vidе kешто. be, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- The', (Epy.) vide' he (mit allen ableis nustior (alo Gegeusaz vun Siirchens tungen). bud: ).

Therhe, (Ep.) hie und da, passim. Támano, m. der Fabelhans, fabulator. Tean, m. innop, ein gemeiner ungeГапање, п, vidе врачање.

bildeter Mensch, homo de plebe, Татар. , dе врачар 1.

Геачење, п, бав Хафен зum геал, Тамара , f. vіdе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. Гапарев, ва, во , Vidе галаров.

Геачина , f. augm, p. геак. Татарина , f. vіdе врачарина.

Геачити, им, y. inpf. 8um геак та» Галшаров, ва, во, не врачаров. che!1, facio rusticum. Гатанин, ам, vidе врачати. Гала- Геäчитисе, имce, v. г. impf, ji sum

ла баба да није мраза, па освануо reak machen , simulo rusticum. снијег до гузпце ;

Теачкі, на, ко1) bäurif, plebejus. „Стара баба у браконьке гата : 2) adv. bäurisch, rustice. „Див” ми синци све су гола говна... Tev, m. der Pelikan, pelicanus: CMPAU Tâmxa, i. ias egenstück einer Beges

benveit oder Handlung, res respondens : Tenepân, m. vide perepao mit allen то је његова катка.

Ableitungen. Галиња, f, frѕ аblurg, narratio. Герrеmеr, m, намастир у Фрушкој Tambun, m. Der Holenriem, das Horens гори.Гергелиеманин, калуђер нэҒepband, fascia braccalis.

гелега. Герrепешки, кa, кo, poa rake, 1. pl, linnene lange Hosen, caligae Герrетег. lioteae.

Герзелез, т. брдо у Будиму. Србљи Габетине , f. pl. augm. 9. гаkе.

приповиједају да је некакав ТурTaknye, f. pl. dim. v. rake.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаһнік, т. vіdе гатњнкі.

(који се пјева ну пјесмама), ско. Гаһу рине , f. pl. vіdе галепине. чио на коњу с пога брда у ДунаTarixo, 1. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су ТурTáya, m. Mannsname, nomen viri (von ци освојили Будим. Гаврило).

Табак, пка, ко , floni, бiegfam, flor Гашење, р. ба# ##fфеn, restinctio. xilis.

каб гем.

}

suum.

vocare sues.

Гібаница, f. eine art #ифеn, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кашто је geons.

и главница лијепа вајдица, тапфГибање, р. бав Ветеgen, Biegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurüdgewonnen wird, interdum Гибати, ам, (и гибљем) v. impf. беше. et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

gen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва , 'во, н. п. шеница , Гибанице, амсе (и гибљемсе), v, r. impf, brandig, robigine corruptus. sich bewegen, moveor, agitor,

Главно, нога, р. бав #apital, sors. Гізда, f. fфün gеtіtіеtев илә gefфтӣd. Главња, f. велико дрво што се ложи

tes Frauenzimmer , femina comta. Ha Bampy, ein großer Ballen Brenns Гиздав, ва , вo, gefфтӣtt, comtas, holz, lignum; auch ein großes Sdheit: Гиздање, р. Вав ефтӣ #en, comtіо. „Кратке главње, готови угарци; гiздати, ам, v, impf. кишипти кога, „Тозна fеца, готове сироше. rohmüđen, como.

Глаењица , f. dim. p. главња. гинули, нем, y, impf. 1) итгommen, Главобоља, f. Das &opfweb, dolor ca

intereo, 2) за ким, или за чим, fфтафа pitis. ten, desiderio enecor,

Главоња , m. Ber Broptopf, capito. Гц, interj. Бав gotvort für ефwеine, Главура, f. vox alliciendis suibus.

Глав урина, f.

vidе главетина. Гицање, р. Bаѕ unrubige Bewegen Jet Главуча , f.

Beine beim Sißen, liegen ic. irrequies Inabunna, f. die Nabe, modiolus rotae. pedum.

Глад, f. Der punger, fames. Једе као Гицалінсе, амсе, т. г. impf. Die Beine да је из глади упекао.

umherwerfen beim Liegen, Sißen, mi- Tagak (comp. riahil), nika , KO, glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, р. бав Вisrufen, vocatio Гладан, дна, но, бипgrig, famelicus.

Гладилица , f. брус, што се ошпри Тицкали, ам, т. impf. gigrufen, ad- коса, или брипова бриjаka, Der ефіtіf.

tein, cos politoria. Гніцнути, нем, v. pf. disrufen, advo- Гладили, им, v. impf. ftreimeln, mulceo,

Гладионсе, нvice, v, r. impf, ft, giäts Главање, о. Вав Ragen (veratr.), rosio. ten und pußen, cono me. Глабали, ам, у. impf. пagen, rodo. Гладнепн, ним, (Pec.) vidе гладњеи. Глава , f. 1) дек #opf, caput; он гла- Гладниши, им, (Срем.) vidе гладњелік.

вом, еr u. tein аntееr, ipsis simus ille, Гладњепти, ним , v. impf. (Ерц.) риця

2) das Oberhaupt, caput. Главап , та, пo, grotöpfig, capito. Гладованье, п. Зав бишgeen, esаrіtіо. Главелина, f. augm. p. глава.

Гладовали, дујем, т. impf. bunger, Главиш, та, то, лијеп, н. п. човек,

esurio. нли жена, (у Србији, у Босни ну Глађење, n. Bas Blätten, laevigatio. Ерцеговини, von Perfones) fən, Гламоч, ш. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градоме Trabink, m. die Eichel, mentulae caput. Trác, m. 1) die Stimme, yox. 2) die NachГлавица, f. 2) dim. p. глава. 2) фаирt richt, nuncius. 3) der Ruf, faina.

des Kohls, Lauchs u. dgl. caput bras- Глас до неба, а м**а по пепелу. sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, т. 1) dim. pоп глас. 2) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на габама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, бисффеttе etidarbeit, Главичање, п. Зав 3 е, аирter (Фев opus perrafotum (acu). Kohls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) ба8 Зеrlаuten, fama, 2) Главнічаписе, часе, т. г. impf. н. п. ку- vidе fесмање.

пус, fi, baupten, capitari (de brassica). Гласапти, ам, v. impf. правиши гласак, Thabhyune, f. pl. die Hanfkörner, grana

уіdе fесмапи. cannabina.

гласаписе, , amce, v. r. impf. verlaus Главичпца , f. dim. pоп главица.

ten, inaudior. Главні, на, но,

н. п. новци, дав Гласинац, нца m. Scene fübliф- von Kapital , sors.

Zwornit:
Главница, . (у Србији) berrfфaftfie „Кад изиђе на гласинац равни

Kopfsteuer von verheurateten Personen, Tnacumu, um, v. impf. melden, sagen,
census capitum maritorum domino solo puncio.
vendus.

Гласилисе, имсе, т. г. impf. реrlаutіп, Главница, f. 2) бер гапin Beigen, inaudior.

care sues.

gern, esurio.

Tayeuha, : , } dic Taubheit, surditas

.

Гласнік, m. See die Staфeit bringt, глола, f. чељад, м. ј. жене и ђеца, Bote, nuncius :

die Familie i. e. Beib und Kinder, „Чупић ради да гласник не оде - familia : ke je mboja ruoma (numajy ! Гласовито, bаlаut, clara voce : војници (на крајини кад се боје Ту

„Па подвикну танко гласовито рака да и не поробе) један дру. Taacowowa, m, der die Nachricht trägt, гога. )? Courier, puncias.

Глоцкање, т. dim. . глодање. глаган, ам, vidе гледати.

Tло тукати, ам, dim. b. глодати, Глацнутисе, немсе, у. г. pf. ein glаt. Глоцкаплисе, амсе, т. r, impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, рф (icherzend) beißen, von Глачына, f. Die Blätte, laeritas.

Pferden, morsicare se. Tie, interj. fich! en.

глошчић, m. dim. p. глог. Гледање, п. Вав ефaнen, spectatio. Глув (comp. глувьи), ва, вo, tаць, Гледаши, ам (и гледим); v. impf. surdus. fфаи ert, ѕресtо.

Глува неђеља, f. Die 213офе por Ber Глегеће, Кега, п. vіdе зјеница. Palmwoche, hebdomas quae praeceГледнути, нем, т. pf. einen slid tђип, dit hеbdomada palmaru. cf. безня aspicio.

мена неђеља. Гледзчики, m. pl. cf. брадити (само Глувак , m. у оној загонетки).

, . Глежањ, Жња, m. vіdе чланак. Глуво, m. vіdе глувак. Глёто, р. (Рес, и Срем.) vidе глЙ- Глуво доба, р. біе зеіt gegen 2nit. jemo.

ternacht, da alles still ist, tempus me. Глиб, m. Ber.koty, coenum.cf. блато,као. diae noctis, cum silent omnia. Глибав , ва , вo, tеthіg, lutosus.

f.

1 Глигорије, m. regor, Gregorius. Глијemo, , (Ерц.) vida длијето. Глунупи, нем, т. impf. taut werpen, lainno , m. ein langer, träger Menich, surdesco. homo longus et piger.

Гљива, f. Ver Сфати, fungus. Tлиса, й. Веr puTurm, Regen* Гљивелина, f. augm. p. гљива. wurm, lumbricus.

Гљивица , f. dim. p. гљива. Гліша, m. (Рес. и Срем.) vide Глино. Гљив урина, f. vіdе гљиветина. Глошо, m. (Ерц.) hyp. 2. Глигорије. Гинза, f. највише се говори у млож, Inoba, f. die Geldstrafe , mulcta.

броју гм ізе, и значи мале ђин, Глобити, им, v. pf. um Beto trafen, hybe, die Glasperlen, margaritae via mulcto.

treae. Глобљавање, т. бас &rpreffen von Гмизање, п, vide гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмізаmй, мижем, Глобљавали, ам, у. impf. кога, Betb: Гмізилии, им,

} vide ramasama. ftrafen erpressen, mulcto.

Гнежђење, р. (Pec.) vidе гнијежђење. bet Beiforn, crataegus Гнездили, им, (Pec.) vidе гнијездипи. Lipp.

Гнездитисе, имce , (Pec.) vidе гнијез. Глогиње, f. pl. fie Scut bев 25elp* диписе.

Born8. Ласно је пуђим к***ем гло- Гнездо, п. (Рее.) vidе гнијездо. тиње Млашиши:

Гнијежђенье, а. (Ерц.) бав 9tijten, ni. Tauros, ba, bo, des Weißdorns, cra- dificatio. taegi.

Гнијездити, им, v, impf. (Ерц.) н. п. Глговац, Еца , m. m. ј. колац, или KOKOW, der Henne ein Nest machen,

umani, ein Stab oder Pfahl von Weiss nidum facio, impono nido.

dorn , backlus aut palus crataeginus. Гнијездитисе, имce, y. г. impf. (Ерц.) Tлоговина, f. 98eippornbold, liguum nisten, nidulor. crataegi.

Гнијездо, р. (Ерц.) дав жеft, nidus. T10gâine, n. das Nagen, rosio. Thoj, m. 1) der Etter, pus. 2) der Dün. Tлідами, глођем, т. impf, пagen, ger, Mist, fimus, stercus. rodo.

Гнојав, ва, вo, eiteria , ulcerosus. Гложење, п. бав Заnten, lіtіgаtіо. Гнојаница , f. Die Puel, pustula. Tложитисе, иNice , v. г. inpf. fi, Гнојење, а. а) дав &іtеrn, purulentaBanten, jurgo.

tio. 2). das Düngen, stercoratio. Taomják, m. der Weißdornwald, cratae- Гнојилін, им, т. impf. н. п. њиву, getam.

düngen, stercoro. гложје, р. (coll.) дав BeiforniФt, Гнојитисе, јuce v. г. impf. н. п, рана, crataegetum (?).

citern, in pus abeo.

Taor,

[ocr errors]
« PreviousContinue »