Page images
PDF
EPUB

Вилне.

реки бу и т. д. 2) што ове разлике немају ни Грци ни Лапини, него по временима накнаћавају (запо и у нашим Славенским граматінкама спіоји сотворихъ од піворю, напишахъ од II и паю, купихъ од купую и п. д.); а Нијемцима и осталим новим народима пешко је и докаватан ову разлику између наши глагола. Нијемци имају, н. п. geben иһи, и Eo111теп доби; fuфеп пражи ми, fin en наки; али ми имамо доћи и долазити, наки иналази ми, даши и дава іпи, чупи и слушашн, рећи и говорити, узети и узимами, и ако готово код свију осiали глагола. Ми имамо дакле, још један пуш онолико глагола, колино ослали народи.

По лицу се раздјељују глаголи: а) на глаголе личне, који имају свари лица, н. п. говорим, говориш, говори и т. д. 2) на глаголе безличне, који се спрежу само с прећим лицем, н. п. боли, спу и ује ми се, грми, ведрисе, облачисе и пп. д. Но и ово раздјеленнје глагола не вриједи топово ништа : а) зато, што млоги глаголи, који се бројс у безлічне, могу имати и оспала лица, н. п. ја не грмим, не грмишни пти, него Бог (или свети Илија); види онај, који ведрни облачни п. д. Аб) макар имали и једно лице, опет нијесу безличнін, него лични.

По спрезању се дијеле глаголи на глаголе правилне и непра

Прави неправилни глагола ми немамо више, осим ова при: јесам, оћу имогу (јесами оf у неправилни су и код осталије народа, а могу само је зато код нас неправилни глагол, што се у садашњем времену свршује на у, а не на ам, или на ем, или на им, као остали наши глагоАн; ауосталом спреже се по другом спрезању, као печем, осим што се у садашњем времену говорит и море и може; моремо и можемо; морепе и може тіше); а оспали су сви правилни. Истина да се у постајань у времена налази ђешто особима разлика, н. п. при писнём, при

нснути, припиш пе (и притисну); погинём, погинути, погибе (и погину) ; окренем, окренути, окреме (и окрену) и т. д. Алiн су зато опет ови глаголи правилни, и могу се довести у ред. Ов, е можемо напоменути и оне глаголе, који немају свију времена, него само шпођог, и. п. велим има само ово вријеме садашње и полупрошавше веља, а даље се узме од глагола говорим; лако подај (му, јој), уари (удрите) и ајде (ајдете, ајдемо), немају више ништа него ово у наклоненију повелителнoм, ауосталом се говори дам, да пи; ударим, удари ти, ударно и т. д.

'Што је гоѣ склоненије код имена и код мјестоименија, по је сгре. зање код глагола; само се пo пoм (у овом см

Мислу) разликују имена и мје. стоименнја од глагола, што се имена и мјестоименија премјењују само по падежима и по броју, и највише могу имали око десеп премјена; а глаголи се премјењују по лицима, по броју; по временима, и по наклоне. нијама, и могу имали преко піридесет премјена (а Латински глаго"ли имају још више премјена, а Грчки још више и од Лапинскије).

Времена по памепи нема вице, него само три, м. ј. садашње (које је сад), прошавше (што је прошло) и будуће (шпio fе доћи у напредак); а глаголи наши имају при проспia времена осим будућега, пі. ј. садашње, идва прошавша (1-во полупрощавше, које имају само несавршителни глаголи, н. п. Ми купља смо шљиве, кад он дође ; ши пјеваше и п. д. а 2-го скоропрошавше, које имају сви глаголи, н. п. ми куписмо шљиве данас ваздан; он донесе, ја му реко и т. д.); ако још узмемо к овима и дјејствително причаслије прощавшег времена, које се у нашем језику не говори без помагателног глагола сам или је.. са м), онда ћемо имали три прошавша времена, п. ј. полу прошавше, скоро прошавше и давно прошавше (у говору се и ово давно прошавше вријеме може узеши двојако, п. ј. још давније, н. п. био сам му говорио, били су му дали и т. д. но ово не иде у спрезање глагола, зашпо глагол нема никакве нове премјене, него му се дода помаганелни глагол био, као и оспале ријечи шпіо се слажу у говору). Буду. Же вријеме саспави се с помоћу глагола бу (или оf уу, н. п. оћу му да ми, њему ћу да пи; ми ћемо купити н. д. Али кад сила говора мде управо, на глагол и ке дође за њим, онда се избацн оно пошљедње

Л.

и и, и мјеспо њега дође ће те се саспави с глаголом у једну ријеч, н. п. да ћу, купиће, плати емо, има келе, оплешћу (већ је казато како се с пред f претвори уш), јеш кемо и т. д. А код они глагола, који се у наклоненију неопределеном свршују на Ки (мјесто пи), може се fен послије глагола писали само за себе, н. п, доки fy, наки Кемо, леки Кеш, реки Ке, ожећи ћу и п. д. Али кад се о послу сумља, или се одлаже, и каже се ако или кад, онда се узме садашње вријеме и код несавршителни глагола дода му се спријед уз (или ус), н. п. ако узрадим, ако успишем; кад ускосимо и пд. Акод савршителни глагола, узме се само садашње вријеме (без уз), н. п. ако дођем, кад запишем, ако покосими п. д. Код глагола да пи, зна п и, има ми, смјети и бели, кад се сумља, онда се (особио у Србији и у Ерцеговини) на крају мјесто и настави будем (а ш се пред б претвори у д), н.

ако да дбудем, ако знадбуде м, ако имадбудем, ако смјед. будем, ако Кедбудем. К овима иде и могу, ако мог будем. І

у Славенским граматикама имају четири наклоненија (изја. ви лi елно, повелително, сослагателно и неопределено); али глаголи, ни наши ни Славенски немају више од три, п. 1-во изјавнпелно, у коме какво лице што ради, или показује да је што радило, или да ће радили, н. п. пише м, писао сам, писак у и т. д. 2-го повелителна, у коме се што заповиједа (наговара, моли, или нуди) другоме коме да ради, н, п. пиши, пиши пе; устани, донеси, дај, реци и п, д. 3-he неопределено, у коме глагол споји пуст без икаква извјеснога посла, лица и броја (као й, п, сушпествително име

именип падежу), нп. писати, радити, говорили, или, доћи, чу и и. д. А4 - то сослагателно узели су граматици из Грчке и из Лапинске граматике, зашто Лапинин каже једном ријечи, н, п. habuerim, attuleris, scissem; а Србльин, и сваки други Славенин, мора узети двије различне ријечи мјесто ме једне Латинске, м. ј. да сам имао, ако донесе ші, да сам био знао и т. д. А по свак може виђепи да није спремање глагола. Спрезање (или боље рећи склоненије) глагола зове

(као што је и мало прије казано) кад се глагол сам по себи премјеньyје (као имена и мјестоименија кад се склањају), н. п. прпим, трпиш, трпи, прпимо, прпите, трпе, прпља, прпљаше, припасмо, прпмасте, щрпљау, піріцисмо, прпис пе, прпи. и е, трпљео, прпе ии п. д. А да сам био знао, и аще бы есмь пипалъ, пio су ҷилави разговори.

Тако се у нашим Славенским граматикама налази и страда педни залог, а глаголи га немају ни наши ни Славенски. Напоменуло је мало, да бїюся, пишаюся, творюся, нијесу глаголи страда пели ин, као ни боюся и пруждаюся оплож і піелни; а ко је разумјео

по смо мало прије рекли о спрезању глагола, казаtе и сам, да пипанъ былѣ есмь не иде у спрезање глагола, као ни аще бы есмь былъ питанъ, и био сам каран (истина да се говори: био сам наран, бићеш бијен, били су дочекани; али у садашњем времену Нhо не ће рећи: бивам каран, биваш мољен, него карају ме, » •ле ме, бију га, траже те и т. д. А и у прошавшем и у будућем вреv-ну не говори се под свију глагола са страдателним причастијем, н. п. с. ні у тражен, биосам момен, него шражиће ме, молили су 1vt е, звали су га и т. д.).

Сви се наши глаголи (осим неправилни оfy имогу) свршују у сала:uњем времену (наклоненија изјавителнoгa) на ам, или на ем, или на

м; и пo пoм се свртинвању раздјељују на при спрезања. у спрејању начин (као и ослалије Славенски народа) глагола мора се знапіи како има глагол у садашњем времену и у наклоненнју неопределеном *); а кад се

се само оно,

[ocr errors]

*) Кад се ово правило уведе и у Славенску граматику (као што је и у

језику , онда не е по дојакошњим правилима („измѣняюще у или ю
на ахЪ”) мораши бигии: зовахъ, вджахъ, ищахъ, спра-

по двоје зна, онда је и остало све ласно знати, зашто је цијело спрезање раздвојено на те двије стране, па наклоненије повелително и дјејствително причасније садашњег времена иде по садашњем времену, а остале спрезање (гопова све) по наклоненију неопределеном, као што ќе с. виђети сад ж самога спрезања.

Будући да неправилни глаголи јесами оку помажу фешто осталим глаголима (и ,себи) у спрезању, зато Кемо ево најприје метнуши њиово сирезање:

1. Наклоненије изјавително,

вријеме садашњо

јединствени број јесам (сам), ,

оку (hy), *) јеси (си),

okew (kemu), јесп (је),

oke (ke),

иложествени број јесмо (см),

okemo (kemo), јесте (спе),

Ghеme thenie), јесу (су).

obe (he).
вријеме полу прошавше

јед. број. бија,

Кадија (Ка; клийја , **) пија, опија), бијаше (бјеше), Кадијаше (каше ; кпiнijaшe, mijаше , отијаше), бијаше (бјеше), Кадијаше (Кәше; клијаше, пијаше, дијаше),

млож. број. бијасмо (6јесмо), Кадијасмо (hicмo ; кппијасмо, пијасмо, оптијасмо), бијасте (6јеспе), Кадијасте (Каспе; Кшијаспе, пијаспие, опцијасше), бијay (бјеу),

Кадијay (6ay, Kшиjау, пијау, опију). вријеме скоро прошавще

јед. број.

кедо (ke; кедо, кое), бі,

Кеде (бе; кәде, клие),
беде (ке; кпеде, ке),

бі,

бі,

[ocr errors]

K

дахъ, женахъ, перахъ, алчахъ и л, 4. ниши ке се морапи
казати „иземлются плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хотіѣхъ
и т. д. ниппи ке од воскресаю моћи били воскреснухъ ; од
дерзаю, дерзнухъ ; 'од купую, купи хъ ; од срѣмаю,
срѣпохЪ; од падаю, падохЪ; од поминаю, помян ухъ
пі, д. Ваља

да су овакове погрјешке у Славенским граматикама наКерале г. Добровскога, да каже ў Славину (рецензирајући Славенску граматику г. Мразовића: mit einem orte, es mup in деп Slavenisoen Sprachlehren, die Russische nicht ausgenommen, ein ganz anderes Opjte eingeführt weeдen (једном ријечи, мора се у Славенске грама.

пике, иу саму Росијску, са свим други ред увесли).
*) Јесамиоку имају двојако у садашњем времену, п. ј: јесам и

сам, оћ у и ку; какогођ што је код мјестоименија разлика из-
међу мени и мк, щеби и ши; мене и ме, његан га, па-
ко је и овђе између јесам и сам, оќу и ку; и који је оно ра-
зумијо, разумјеће и ово.
Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ђе је го, пмје:
спо т. Ерцеговци додају кашло н ш пред в свуда", н. п. шка-
дија (ш ка), шK ејд е (ц ће) и т. д.

бисмо, біспе, бише,

біо (біла, ло) сам, 6но (6йла, ко) си, био (била , ло) је,

били (ле, ла) смо, били (ле, ла) сте , бійли (ле, ла) су,

млож.. број.
Кедосмо (Несмо; Кедосмо, кшесмо),
Кедосme (беспе; ктёдоспе , кеспе),
Кедоше (Кеше; кедоше, ішеше),
вријеме давно прошав ше

јед. број.
feo (Кела, ло; кмео, пёо, мно, олио) сам,
htо thела, ло; кмео, пео, піо, опио) си,
feo (Кела, ло; ктёо, шёо, мно, дио) је,

млож. број.
Кели (Желе, ла; Кмели, пели) смо,
Кели (Келе, ла; кпиёли, пели) сте,
Кели (hеле, ла; кпели, пиёли) су.
вријеме будуће
kehy (kmeky, meky),
httеш (

кећеш, жекеш),
keke (kmeke, meke);

млож. број.
Кекемо (кмекемо, mekемо),
Келеше (клеhеmе, пеһепте),
kekê (kmikë, meke).

бку, бићеш, , бihe,

бићемо, 6ikeme, Giihe,

[blocks in formation]

прво с пРЕЗАЊЕ,

(conjugatio I. verborum in - am) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свршују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо

на супропі немој.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

вријеме давно прошав ще іграо (играла, ло) сам, изиграо (рала, ло) сам, сипао (ала, ло) сам, и грао (играла, ло) си, изиграо (рала, ло) си, сипао (ала, ло) си, играо (играла, ло) је, изиграо (рала, ло) је, сипао (ала, ло) је,

млож, број. іграли (ле , ла) смо, изиграли (ле, ла) смо, сипали (ле, ла) смо, играли (ле, ла) спе, изиграли (ле, ла) спе, сипали (ле, ла) спе, играли (ле, ла) су,

изиграли (ле, ла) су, сипали (ае, ла) су. вријеме будуће

јед. број. играћу, изиграћу,

сипаћу, играћеш, изиграћеш,

cinateur, игрafe, , изиграе,

cinate,

мло ж. број. играћемо, изиграемо,

спаћемо, играелие, изиграћете,

сипакете, Hrpatie, изиграле,

chnake.

« PreviousContinue »