Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

прошарше.
дігн,вши,
дателна.
дигнут (дижен),

печен, оран(оралі), снован(-пт), казйван(-am), лimливен)

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

среmем срести; ођенем оқ енути, и оедем ођести и т. д. 6) на нупи (гнути или кнути) и ти, н. п. дигнем, дигнути и дики, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнути дижен; макнем, ма кнути и маки, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријетко), мачен; шако никнути и нић и; упре.. гнутии и упрefit и пi. д. Неколика глагола (на сне м) имају наклоні није неопределено по пређашњему само на нули, а вријеме скоро прс ні вше и давно прошавие двојако као и ови, н. п. писнем, піл сну пін, пи сну и писко (пишите), писнуо и пискао (писла, ло); ако свиснем, прснем.

5) ем (чем и же м) fи, н. п. печем, пеки, пецијаше (може биппи да би по рекао и печа іше, меча ше, као и стрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, п. і пецијаше, пецијаше, пуцијаіше и п. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стри ак ем, сприћи, сприжаше (не вјерујем да би ко рекао стри. зијаше, жезијаше), сприго, (с пригла), стрижи, сприяє ен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али ренную н не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопределеном) и вршем, врије ћи (врки), врша, връо, връао (врла), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања иiају наклоненије неопредјелено (и остнало што је од његове чете) по првом спрезању (на а п и); и ост су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоне. није неоліреајелено, опет се не може погријешили, н. п. глоқ ем, гло. $ и, глоћу би; глода и, глода, глода, глодао, глодав іни, Tлодан (глодалі), глодање; тако лажем, лага пи; мажем, мазами; дајем, дава пи; зобљем, зобами; капљем, капали; Клепљем, клепами; кољем, клапти; шаљем (шем), слати; иш пем, иска ми; мелем, мелами; вичем, вика ту; мичем, мица ін; пнем, писа II и III. д.

г) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) нду Уред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опеп двојаhi . а који у наклоненију неопредјеленом имају ова пi и, н. п. робујем, ровокал и ;ђевујем, $евова пи; лiргујем, пргова пи; гладујем, гладова п и, кнезујем, кнезова пи; момкујем, момкован; милујем, милова ми: учитељујем, учитељова мн; зимујем, зимовами ; снујем, снова пи; купујем, куповаю н; мудрујем, мудрова in и; псујем, псо ва ни из путујем, пупова пи; паиг ујем, па нова ли и т. д. б) і вапи (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (уче спини, учесни?), verba frequentatiya*), н. п. зама ујем, за маива ши; доса, ујем, досађива

[ocr errors][merged small][merged small]

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола не сагр

шишелније (verba imperfectiva) и учаща плі ел није (verba freque.. ла; двадесеш људи, двадесет и један човек, двадесет четири човека, двадесет и пеп људи; сто градова, пе пи є шопина села и п. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено.

*****

Споп инаи иљада склањају се као и остала суштi..нмена другога склоненија, и пок

оказују број имена сушп. без разлике рода, и у склањању сушп. остаје једнако у род. млож., н. п. спот и на оваца, с шоп нне оваца, с шоп кни оваца и т. д

2) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва трк рода) у имен, јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијеп е; два, три, четири, показују имена сушп. мушкога и средњег рода у род. јед. , а женскога у имен. млож. , н. п. два човека, прикамена, че ири брда, двије воде, при горе, четири жене и т. д. а пеп шесі, седам и т. д. показују имена сушп. (у сва три рода) у род. млож., н. п. пет људи, пеп жёна, седам сёла, осам весала и лі. д. А кад се дође у броју на сложена сједан, два, три, четири, онда сушп. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, двадесе пидва човека, двадесетін піри човека, двадесе и четири човека, двадесет и пе пљуди и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјеспот основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое) , проје (mipoe), четворо (четверо) **), петоро, неспоро, седморо, осморо, девептор», деселіоро, једанаеспіоро, дванаестпоро (може се чупи идвоенаес поро), при наеспоро, четрнаеспоро, петнаеспоро, шеснаеспіоро, седамнаеспоро, осамнаеспоро, деветнаеспоро, двадеспоро (дваеспоро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и чепіворо, двадесет и пепторо, двадесели и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветторо, придеспоро (приеспоро, тридесеторо), черъеспоро (четрдесеторо), iieдесеторо, шесепоро (шездесепторо), седамдесеторо, осамдесешоро, деведесеторо; спіо и једно, сто и двоје, спіо и проје и т. д. Самостојна имена бројителна скла

лањају се у јед, броју ево овако : и. Двоје, проје,

четворо, Р. Двога, прога,

чепіворга, д. двома двоме, πιρόιντα περόνε, четворма, чепівөрме, В. двоје, проје,

четворо, 3. доје, mpje,

четворо, т. двома, трома,

чепіворма, с. двома, двоме, прома про ме,

чешкорма, четворме,

оспала

Као двоје склања се обоје и об адвоје; као шроје све проје, а остала сва као че по воро.

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна , као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него ну мушкoмe и у женском роду, н. ін. проји јади; проја врата; тројечарапеи п. д.

3) Редна, која показују имена сушп. у ред постављена , н. п. пр. ви, други, преки, че врши и п. д.

Први, други, прећи и четврти, постала су особитим начином, а остала поспају од основније с додатком и, н. п. пепІ - и, шест - и (седми и ос ми избацују а), девеm-и; двадесет -и, двадесет пепі и, и пi. д. Али од стоп инеи од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) и овће се до десет у склањању претвори основно име, у мушком,

роду, усуши., н. п. пе пт, пе порнце; шест, шес порінце и т. д. **) и тако сва оспала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пещеро, дванаес поро идванестерои т. д. Мени се чини да е обичавје ово на оро.

в. п. с по двадесет и, прис та педесем седми, петстотина деведесем осми; иљада двадесет прећии м. д.

Сва редна бројителна имена (осим трећи) склањају се, у свалтри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а преќи по другоме.

4) умложна, којима се одговара на питање коликогуб? или колико с тру к? н. п. двогуб, или двострук; прогуб, піроспрук, четворогуб, пепторострук, двојак, пројат, и т. д. Ова бројителна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су постала од самостојни бројишелни имена с додаліком губ или спі рук (осим двогуб, двострук, двојак; прогу, проструск, піројав) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена првога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпут (мјеспiо једанпуп каже се и једном), двапут (двапула), прип ӯл (припӯша), че пири пӯm (четири пута) ; пеппупіа*), шест п ман пi. д. 6) којима се одговара на пипіање који пупі? н. п. први пут, други пут, прех

и пут и т. д. Као што се мјесто једаніп уш говори једном; піако се и мјесто први пум, други пуп, прећи пуп, четврти пут и т. д. говори прво м, другом, ліреком, че півртом, непом и п. д. и ово су права имена бројителна овога реда, а једанпуп, два пута; први пупі, други пупи п. д. шу су по двије ријечи.

Ова се бројнителна имена не склањају, као ни остала на рјечија.
Бекоји граматици узимају међу бројитель

елна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млошпіво ствари, н. п. млого, мало, неколкко, осталн, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упампити код неколико: какого, шпо два, три, четири, показују имена суші. мушкога и средњег рода у род. Млож., а женскога у имен. млож., тако испо инеколико кад значи мање од петі, н. п. неколика човека, неколика kепе па, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушти. у род. млож., н. п. неколико људи, деколико јаја, неколико оваца и т. д.

о мЈЕСтоимени у.

(de pronomine)

Мјестоименија су шесторогуба :

І која показују при лица: је, пи, он; б овима ћемо узети у склавању и

ІІ. Поврашно себе, која се ево овако склањају :

јединствени број.

Р. Мене,

(мушк.) (женск.) (средњ.) ија, mi. .

он (он) дна. оно. ме. .

meбe, me. њега, га. ње, је. њега, га. себе. Дмени (мене), мн. шеби (шебе), ши. њему, му. Іьбј, јој. њему, му. сәби(себе, В. мене, ме. мебе, ше. његањга, њ) њу, је. (њега, га). себе, се. 3.

ми. T. MHÔM. .

щобом. њймењім). њоме (њбм). њимеењйм). собом. с. мени. шебн.

њему. њој, њему. себн.

* у Бачкој и (Бешто) у Сријему говори се пуши мјесто пуша, н, в.

деш пуши, ще спију три и , д.

[ocr errors]

мложествени број. и, міі.

Ви.

дни. дне. она. Р. нас.

вас..
Д. нама, нам*). вама, вам. њима, им,
B. нас.

вас.
1њп, і,

за сваmри рода. 3.

ві. Т. нема.

Bava. њима, снама.

вама.

њима,

себе,
себи (себе),
себе, се,

собом,
себи,

Код орије мјестоименија треба улампити :

1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дап. и вин. јед., и у далі. млок. броја двојако; а мјестоименија трећега лица имају двојако у сватри рода и у обадва броја у род. даг. и у вин. Бекоји мисле да је то сте једно (као н. п. код прилагателни имена жуп ога ижут ог; жупоме, жутому, нжулі ом), него само да је око друго уговору скраћено од првога.**, Може бити да је ово друго поспало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене , тебе, њега, ње; меніг, меби, њем у, њој, мене, тебе, њега, њу и п. д.) споји : а) у почелику н. п. не може се рећи и смо далі, га сам виђео, пше су звали ; него шеби смо дали, њега сам виђео, мебе су звали и п. д. 6) кад је сила говора (2Хафдruf) на мјестоименију, н. п зовни њега, казао сам и меби, дао сам и меби и њој, даћу вама и њима и т. д. в) послије предлога (осим мјеспоименија првога и другог лица у він. падежу) , н. п. код мене, код ineбе, код њега, код ње; кмени, к вама, књима , к њој, а у вин. падеж у у првога и у другог лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за тебе или за mе; пред мене или преди ме, пред тебе или преда пе, пред себе или предa ce; ay прећем лицу само се прво узима, н. п. пред њега (преда, предањга), пр-д њу (преда њу), пред њи (преда њи) и т. д. А у осталим догађајима говори се друго (ме, іпе, га, је, се ; ми, ти, му, јој ; нам, вам, им, ii, i), н. п. боји ме (пе, га, је, й) се, казао ми (ши, “му, јој; нам, вам, нм), звао сам га и т. д. ***).

2) Мии ми: а) узима се кашпо мјесто моји твој, н. п. јеси ли ми виђео коња ; виђео сам пії брата ; био сам пи код куће и т. д. А 6) кашпо не значи готово ниша, него се говори (особио ши) као за неко чудо, н. п. лијепа ни је, јади је убили! чудно п и га превари! Чарна roро пуна пи си лада! Ньу ми пипа Громовник Илија (не опомињем се виіше за мн). в) Снип сам ш и се наспавао; јеси ли ми здраво пуповао ? и п. д. Ово иле у прво значење (мјесто мени и пi е би).

5) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода, осим нь ега и га, још њи њra; и ово се узима само с предлогом, и у значењу се не разликује од њега, н. п. за њ, за њга или за њега; предањ, предањ га или пред њега; мимоњ, мимоњга или мі

4) Мјестоименија првога и другог лица имају у дап, јед. осим ми

још двојако: мени или мене, пшеби или шебе. Народ понајвінние говори мене, шебе ****), а списапieыг и књиікевницII мени, меби (да се разликује од синителнога!).

5) Бекоји додају у род. дап, влін. и у сказ. једин. броја, иудагт, и сказ. млож. на крају ка, кар и карена, н. мен зіка, менмікар, меника рена; шебніка, е бикар, пе бик арена; менёка,

мо њега и. д

ими,

п.

Me

*) у Крајини Неготинсіој му Црнојi ријеци говоре и ни (мјесто нат), н.

п. да ни си пи жив господару! да ни је Бог дао и т. д. **) Запо ђекоји пишу 'га, 'му, нм и пi. д. ***) Ја мислим да иу Славенском језику овакова разлика има између

мнѣ и ми, те бѣипи, мене и мя, пебе и тя, се бе и ся (прем да наши дојакошњи Славенски грамапници никакве разлике не наломињу) Да ли би н. п.) све једно било : ilомплёй мя Боже, и по

Міл. и мене Боже ? +++x) Ово је управо од Славенскога мнѣ, лебѣ (е мјесто ѣ, као и на

више мјеста).

[ocr errors]

некар, мeнeкaрена; његака, његакар, његакарена и т. д. (у мушкoме и у средњем роду).

6) Код свију име на винителни је падеж у средњем роду као имен., а код ови мјестоименија није, него је вни, у средњем роду као и у мунікoме, н. п. шта је том Ђепету, те плаче ?

избила га мати; kaмо пи платно? однијела га вода и пi. д.

2) Тако је код свију имена једнак у јед. броју дал. и сказ., а у млож, броју дат. твор. и сказ. , а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имати ми, пн, му, јој, него само мени, те би, њему, њој; нити у млож. броју могу имали твор. и сказ. нам, им, него само нама, њима.

III. Која што присвојавају, н. п, мој, моја, моје; твој, твоја, твоје, свој, своја; своје; наш, наша, наше; ваш“, ваша, ва ше; њиов, юнова, њиово; његов, његова, његово; њен", њена, њено (њ езин, њезина, њезино); нечиј, нечија, нечије; свачиј, свачи ја, свачије; ничиј, ничија, ничије,

Мој, пвој, свој, склањају се ево овако:

јединствени број.

Женск,

му шк.

средњ. И. мој,

моја, моје, P. Mojera(-era), möjer(-er), mộra, mor, moje, mojera(-era),mojer(-êr),môra,môr, Д.мјему(-ёму)

, мојем(-ем), моме, мом, мојој, мојему(-ёму), мојем (-ём), моме, B.mojera(-êra), mojer(-êr),móra,môr(môj),nojy, Moje,

мом, 3. мој,

моја, моје, т. мојим (мојим), мојијем, мојом, мојим (мојим), л: jијем , Смојему(-ёму),мојем(-ём), моме,мом, мојој, мојему (-ёму), мојем (-ём), моме,

мом. . мложествени број.

И. мојн,

моје, моја, , мојi , Д. "зима (sopisia), мојим (mojim), мојшјем за сварашри рода, В, моје,

меје, моја, 3. Моји,

моје, моја, т. Мама (мојама), мојим (мојкм), мојијем за свапри рода, с. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем)

његов, њиов, њени њезин, склањају се као ж ум; наши ва ш, као вруки; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј.

iv. којима се што показује, н. п, мај, пia, mo; 'вај, два, о во ; исп іі, йста, исто; такови, пакова, паково (in акав, таква, пак во); овакови, овакова, оваково (ова кав, оваква, овак в б); онакови, онакова, онаково (онакав, она ква, накво).

Тај, овај, онај, склањају се ево овако:

[blocks in formation]

тим, пијем,
шомё, тому, пом,

[ocr errors]
« PreviousContinue »