Page images
PDF
EPUB

по двоје зна, онда је и остало све ласно знати, зашто је цијело спрезање раздвојено на пе двије стране, па наклоненије повелително и дјејствително причастије садашњег времена иде по садашњем времену, а остале спрезање (готово све) по наклоненију неопределеном, као што ќе с виђети сад з самога спрезања.

Будући да неправилни глаголи јесамиоку помажу фешто осталим глаголима (и себи) у спрезању, залпо Кемо ево најприје метнуши њиово сирезање :

1. Наклоненије изјавително,

вријеме садашње

јединствени број јесам (сам),

oky (ky), *) јеси (си),

деш (кеш), јесли (је),

oke (ke),

мложествени број. јесмо (смо),

okemo (hemo), јесте (спе),

dheme (henie), јесу (су).

oke (ke).
вријеме полу прошав ше

јед. број. бија,

ћадија (Ка; кийја , **) пија, дија), бијаше (6јеше), Кадијаше (Каше ; којаше, пijаше, дијаше), бијаше (бјеше), Кадијаше (Каше; клинјаше, пијаше, ішијаше),

мло ж. број. бијасмо (6јесмо), Кадијасмо (Касмо ; кпијасмо, пијасмо, опијасмо), бијасте (бјесте), Кадијаспе (Масте; кпијасте, пијаспе, опцијасше), бијy (бје),

Кадијay (hay, Kшиjау, пијау, опијay). вријеме скоро прошав ще

јед. број. Кедо (ke; кедо, кте), кеде (fe; кеде, кпе), Кеде (бе; кпеде, кпе),

бі ,

6,

бі,

дахъ, женахъ, перахъ, алчахъ и л, 4. ниши ке се морапи казати „иземлются плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хопіѣхъ и п. д. ниши ке од воскресаю моћи били воскреснухъ; од дерзаю, дерзнухъ ; 'од кул ую, купихъ ; од срѣп паю, срѣпохъ ; од падаю, падохЪ; од поминаю, помян ухъ и п. д. Ваља да су овакове погрјешке у Славенским граматикама наКерале г. Добровскога, да каже ў Славину (рецензирајући Славенску граматику г. мразовика: Rit einem sorte, eв mup in деп Slavenisden Sprachlehren, die Russische niøt ausgenommen, ein ganz anderes Соftеn еіngefübrt metben (једном ријечи, мора се у Славенске грама

мике, иу саму Росијску, са свим други ред увесли). 1) Јесамиоку имају двојако у садашњем времену, п. ј јеса.

сам, оf у н ку; какого, што је код мјестоименија разлика између мени и мк, щеби и щи, мене и ме, њега и га, пало је и овђе између јесам и сам, оћу и fy; и који је оно ра

зумијо, разумјеће и ово. t) Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ђе је го, пмје: сло К. Ерцеговци додају кашпо н ш пред в свуда, н. п.

шкадија (шка), ші ејд е (ц ће) и т. д.

а ми

бисмо, біспе, бише,

млож. број.
Кедосмо (Кесмо; кмедосмо, кtmecмo),
Кедосme (Кеспе ; недоспе , кеспе),
кедоше (Кеше; кедоше, кеше),

бно (біла, ло) сам, бно (била, ло) си, био (біла, ло) је,

били (ле , ла) смо, били (ле, ла) сте, біли (ле, ла) су,

вријеме давно прошав ше

јед. број.
Кео (Кела, ло; кмео, пёо, пно, олио) сам,
Кео (Кела, ло; кmeo, meo, mio, опио) си
Кео (Кела, ло; клёо, шёо, мно, опио) је,

млож. број.
Кели (Келе, ла; кмели, пли) смо,
Кели (hеле, ла; кпиёли, пели) сте,
Кели (Келе, ла; кпиёли, пиёли) су.
вријеме будуће
keky (Kmeky, meky),
Кекеш (кмећеш, пёкеш),
fieke (kmeke, meke);

млож. број.
Кекемо (кмекемо, мекемо),
httете (кмекеле, пелепе),
heke (kmike, meke).

бићу, бићеш, баке,

6kемо, 6jikeme, Gjike,

[blocks in formation]

прво с пРЕЗАЊЕ,

(conjugatio I. verborum in - am) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свршују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо

на супроп немоје

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

вријеме давно прошав ще і грао (играла, ло) сам, изиграо (рала, ло) сам, сипао (ала, ло) сам, и грао (играла, ло) си, изиграо (рала, ло) си,

сипао (ала, ло) си, играо (играла, ло) је, изиграо (рала, ло) је, сипао (ала, ло) је,

млож, број. играли (ле, ла) смо, изиграли (ле, ла) смо, сипали (ле, ла) смо, играли (ле, ла) спе, изиграли (ле, ла) сте, сипали (ле, ла) спе, іграли (ле, ла) су,

изиграли (ле, ла) су, сипали (ле, ла) су.

[blocks in formation]

вријеме будуће

јед. број. изиграку,

сипаку, изиграћеш,

cuinateur, изиграће,

chinahe, млож. број. изиграћемо,

сіпаемо, изигрateme,

спакете, изиграле,

chaake.

[merged small][ocr errors]

2. наклоненије повелително

вријеме садашње и будуће

јед. број.

играј,
нека игра,

да играмо, играјте, некај играју,

играми,

изиграј,

сипај (сами),
нека изигра,

нека сипі (сипље).
млож. број.
да изиграмо,

да сипамо (ситьемо),
изиграјте,

cinajme (сипљите), нека изиграју, нека сипају (сіпљӯ). 5. наклоненије неопределено. изиграли,

скрами. 4. причаспија.

а) дјејствителна
вријеме садашње

сипајући (сипљўли; *),
вријеме прошавше
изигравши,

сидавщи**).

іграјући,

игравши,

*) Испина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gеrаndia,

н. п. оде играјуби, пјева копајући, копа пјевајући, једе спојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причаспија (као прилагателна имена), нп. играјући, играјука, игра jske; зашло је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. лекула вода, сшајаћа кошуља, спаваће аљине, пле

мика игла и т. д. **) Тако се и ова причастија прощавшег времена употребљавају у гово.

ру као gеrundia , и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) укук у рече" му; поигравши мало

друго

(conjugatio II. По коме се спрежу сви глаголи, који се

1. наклоненије

вријеме

јед. запрём, прем, пресём (mpёсем), Плетём, ,

менем, преш, запрец, тресеш (піресеш)

плетеш,

метнеш, пре, запре, піресе (mpete), плешё,

метне, премо, запремо, пресемо (пресемо), плеmемо (-mємо), метнемо, преmе, запреле, преселие (пресете), плетете (-шеше), метнение. пру, запрӯ, пресу:

длёлу,

мешну,

MAOR

игран (грап),

6) страдателна Азигран (зигpam),

сипан (сипаш); 5. Суш шествищелно на ње

сепање.

играње,

Овога су спремања глаголи најправилнији, зашто сви имају у садашњем времену ам, ау наклоненију неопредјеленом апи; него само өво треба упамтипи код њега:

5) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, ва м, мам, пам, могу имали двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чепе), . ј. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. п. гибами гибљем; дозивам и дозивљем; узимат и узим. љем; сипами сипљем и т. д. К овима иду фeкojи и савршителни и несавршителни , који се свршују на пами на кам, н. п. шепам к шек ем, доше памидошек ем; пљесками пеш мем (у Босни по варошима и пљешћем), попље сками попљеш теми т. д.

3) Дами дадем, знам и знадем, имам нимадем, ямају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прошавше, н. ін. (не) дадија, знадија, имадија; дадо, знадо, има до; а по овом спрезању не говори се у полу прощавшем времену, осим од имам може се чупи у млож. броју има смо, имаше; а у скоро прошавшем времену говори се и по овом спрезању: да (дасмо, да с ме, да ше) ; зна (знасмо, знаеше, знаш е) ; има (ймасмо, има с ме, има ше).

3) Код овог спрезања може се упамшиши и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ниши могу имали) времена полу прошав шега, ни дјејствителног при частија садашњег времена, ни суштествишелиога на ње (као што је и прије оманупцо).

сједе; рекавши по узе га за руку; порадивши даће Бог и т. д. Ја се опомињем, да се од поли говори и без ши: пошав, н. п. од винограда пошав (п. ј. Кад се пође) узбрдо има једна осноруша; одлуке лутем пошав у планину и т. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од је сам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивши војвода и т. д.

СПРЕ ЗАЊЕ,
verborum in - eM)
у садашњем времену свршују на ем, н, п.
изјави пелно.

Ел садашње

број. дигнем, печём, брем, снујем (-јем), казујем (-јем), лијем (Gem), дигнеш, печеш, ореш, снујеш (-jёш), казујеш (-ёш), лијеш(-ёш), дигне, пече, бре, cuyje (-je),

лазује -je), Anje (-je), број. дигнёмо, печето(-чемо), сремо, снујемо(-јемо), казујемо(-jemo),лијемо(-jemo), дигнете, печеше(-чеше), орёте, снујете(-jene), казујепте(-ёше), лijeme-eme дигну, реку, ору я снују, Казују,

лију,

« PreviousContinue »