си, си, ала, °Јје, Бла, о, је, ала, о Јје, си, лила, Sjes , sina,o Кле, а, су, спе, eme, Basu, cme, eja, Icy, Јcy, ли, е,а, Scy, е, а, прошавше. , 1 сам, драо -1сам, сновао сам, назіі-сам, лio, 1сам, (-гнуо) си, гла, о, Јје, PJје, ала,o, Jје, je број. дігли смо, пекли, смо, смо, снова-1смо, кази-1 смо, лили, емо, (гнули), Успе, есте, cme, е, а, е, а, Гcy, будуће. број. діли Ку (дигнуу), пећи ћу, браћу, сноваћу, казваћу, лhy, дин беш(диги уheu), пећи ћеш, opathеш, сн ваћеш, казваћеш, лікеш, дiћи ће (дігнуће), пећи ће, браһе, сноваће, , називаfе, лife, број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, браћемо, сноважемо, казіваћемо, лhемо, дићи ћете дигнућете), пели Кеше, браћеше, сн ваћете, казваћеше, лhепе, діku kе (дігнуће), пећи ће, браће, сноваће, казівале, ліkе. . ІІовели м елно ње и будуће. број. дигни, , ори, снуі, казуј, ліїj (ii), нека дигне, нена пече, нека дрё, нека снује, нека казује,нека лije, број. да дигнемо, да печемо, да бремо, да снујемо, да казујемода лијемо, дигните, пеципie , орите, снӯјтие, Kasjme, númetime) нека дигну, нека пеку, нека дрӯ, нека сні, нека казују,нека лију, неопределено діли (дигнуши), пећи, орапи, сновати, називати, ліп, Овога су спрејања глаголи піако различни, да би и човек могао узе. и све за неправилне према првом спрезању; али према глаголіна Грчким н Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике , онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегледамо: ) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопределеном на епи (као код првог спрезања ам-а ли, и код прећег им. и м и); али макови глагола има у нас врло мало; па и оно шпіо и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи ; ја не знам ни једнога, који би се у свему спpeзao oвako правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије спірадапіелно не каже жњет, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мље ти, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, узети, узе ш; запнем, запети, запе м; пењем, пе I и (и пе нь апи), лепа (и пењап); попнем (и попење м), попе ми (и попењали), попе п; кунем, клепи, клепі; донесем, донијепи (доне. пі и; може бити да би ко рекао и донес пи), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, доне ишен и донијен; смијем (сме м), смјели, см је и смједо, смјео (смиjo), смјела; піако умијем и сложени од овога: разумијем и пд. 2) Бекоји на рем итају у наклоненију неопределенот по Егіцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком ремн), н. п. запрем, запръо, запела, запрп; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и ш. д. премима шрпи, пір, пръо, првен (а може бипи да би ко рекао и пi pm). 3) ем-спи; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зе бем, зебао, зебла; гризем, црiне м, пасем и т. д. 6) као плетем, који се свршују на дем н п ем, н. п. предем, прео, прела; меп ем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исми), ишао, ишла; Пако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и п. д. 4) који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопределеном "нмају двојако (и понајвише су савршителни, осим венем, вења; понем, гинем, прунем, глунем, че знем, прнем и т. д.): а) на ну пін, н. п. ме пнем, метнути, ме мну, менуо, ме тану м; тако збірнути, викнуп II, упнути, ищнупи, мазнупі и, љуљну по ни, дуну тій, линути и т. д. ладнем, падну піи и пас. пи (према па с п і морало би бити пвде м, али се код нас већ не говори); погии ем, погину пін, погину и погибо (као да би било погибек погилети); окренем, окренути, окрену нокреме (као да би било окрепші ем, окрести); тако и други ђекоји говоре се двојако ш. је овако , и по пређашњему на сити, ц. п. среднем сретнуши, и садашње. пекули, бруки , снујући, казујућн, лијули, прошавше. дигнувши, пекавши, бравши, сновавши, казивавши, мівши, дателна. дигнут (днжен), печен, оран(орапі), снсвüн(-am), казйван(-am), літ(лівен) елно на ње, печење, орање, сновање, казивање, лiјење, me lif срећем среспи; оѣ енем ођену п и, и оѣ едем ођести и т. д. 6 на нути (гнули или кнути) и ти, н. п. дигнем, дигнути и дики, дигну и диго (диіке), дигнуо и дигао, дигнупін дижен; макнем, макнути има ћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријепко), мачен; шако никнути и ники; упрегну ти и упреки и т. д. Неколика глагола (на сне м) имају наклоне није неопределено по пређашњему само на нупи, а вријеме скоро прес на вие и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, тисну пін, пи сну и писно (пишпе), писнуо и пискао (пансла, ло); нако свиснем, прснем. 5) ем (чем и жем) би, н. п. печем, пеки, пецијаше (може бити да би һо рекао и печаше, печаше, као и с прижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, пі. ј. пецијаше, јаше, пуцијаше и пi. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, лечен; стри кем, спрић и, сприжаше (не вјерујем да би ко рекао с три. зијаше, жезијаше), с приго, (с пригла), стрижи, стрижен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налић (по нак. аклоненију неопределеном) и вршем, вријећи (врки), врша, връо, връао (врла), вршен. 6) Највише глагола овога спрезања нviajу наклоненије неопредјелено (и оспало што је од његове чете) по првом спрезању (на апі и); и от су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоне -није неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глоѣ ем, гло. 5 и, гло, у ћи; глодал и, глода, глода, глодао, глодавши, Плодан (глода пі), глодање; тако лажем, лага ши; мажем, мазамн; дајем, дава пи; зобљем, зобами; капљем, капа пи; Клепљем, клепами; кољем, клапи; шаљем (ш мем), слат и ; иш тем, исками; мекем, ме пами; вичем, вика пін; мичем, мицалі и; пишем, писа II и II. д. 7) који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) нау у ред овије, што је о њима сад говорено, а язмеђу себе су опет двојаhii . а који у наклоненију неопредјеленом имају ова піч, н. п. робујем, ровокати;ђевујем, $евова пи; пргујем, пргова пи; гладујем, гладова пи; кнезујем, кнезова пи; момкујем, момкова пи; милујем, миловами: учи пељујем, учитељовами; зимујем, з і мовами; снујем, снова пи; купујем, куповари; мудрујем, , мудрога пи; псује м, псо ва пи; путујем, пупова пи; папі ујем, па нова п и и т. д. б) ва п н (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учест ни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. за ма ујем, за маива ши; доса 5 ујем, досађива• *) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола не сагр шишелније (verba imperfectira) и учащалі ел није (verba frequei. пи; казујем, казивали, послужујем, послуживани; подвикујем, подвики ваши; замамујем, за мамљивам пи; дањујем, да њивати; намирујем, намириван; записујем, записиваши; упућујем, упућивали; одбацујем, одбацива пи; пору. чујем, поручива ми; довршујем, доврш и ваши и п. д. в) имају неколика на уважи и на упи, н. п. пљујем, пљува пи; бљујем, бљува пи; кљујем, кљува пи; чујем, чупи; об ујем, об уши. 8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на jем, а у наклоненију неопредјеленом на ипи (по трећем сирезању); такови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причаспіпје страдаптелно млоги имају двојако, н. п. лијем, либ (мјесло лији“, лип и, лио, ливши, ливен или пт, лијење; бијем, биі, би ти, бијен (говори се кашпо и бјен), бије ње; пијем, пиј, пипи, пијен (и пит); кријем, криј, кри ти, кривен (и кри m); мијем, миј, мінпи, мивен; шијем, шиј, шиши, шивен ; ријем, биі, ри ти, ривен (ри л). тРЕТЕ С ПРЕЗ. А ЊЕ, (conjugatio III. verborum in - AM) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свое шују на им, н. п. 1. наклоненије изјави мелно јед. број. љубін, млож. број. мјеримо, држімо, врлаймо, мупимо, љубіімо, ијерише, држиіне, Bpmime, мутне, љубите, мјере, дре, Bpme, mjme, љубе, вријеме полу прошавше јед. број. мјера, , држа, Bpka, љубља, мјераше, држание, Bpkáme, Mykáme, љубљаше, мјераше, држаше, врћаше, мулäше, љубљаше, мло ж. број. мјерасмо, држасмо, всhасмо, мукасмо, љубљасмо, мјераспе држаспие, Bphâcme, м;Каспе, љубљаспie, мјерау, држау, врлау, мау, љубљу, вријеме скоро прошав ше јед. број. мјери, држа, Bpke, мути, љубит, мјери, , држа, Bpke, м Smiп, љубі, мјери, држа, вре, муши, љубіі, Сваки tіта); зашто је сваки учащателни глагол и пeсaвршителни, а несавршителни може бити и учајцателни. *) А готово би се могло и ј изоставици, па писаши само и, н. д. ди, ли, би, кри и щ. д. |