си,

си,

ала, °Јје,

Бла, о, је,

ала, о Јје,

си,

лила,

Sjes

, sina,o

Кле, а, су,

спе,

eme, Basu, cme, eja, Icy,

Јcy, ли, е,а,

Scy,

е, а,

прошавше.
број.
длігао сам,

,
пекао,

1 сам, драо -1сам, сновао сам, назіі-сам, лio, 1сам, (-гнуо) си, гла, о, Јје,

PJје, ала,o, Jје, je број. дігли смо, пекли,

смо,
орали,

смо, снова-1смо, кази-1 смо, лили, емо, (гнули), Успе, есте,

cme, е, а, е, а, Гcy, будуће. број. діли Ку (дигнуу), пећи ћу, браћу, сноваћу, казваћу, лhy, дин беш(диги уheu), пећи ћеш, opathеш, сн ваћеш, казваћеш, лікеш, дiћи ће (дігнуће), пећи ће, браһе, сноваће, , називаfе, лife, број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, браћемо, сноважемо, казіваћемо, лhемо, дићи ћете дигнућете), пели Кеше, браћеше, сн ваћете, казваћеше, лhепе, діku kе (дігнуће), пећи ће, браће, сноваће, казівале, ліkе. .

ІІовели м елно

ње и будуће. број. дигни,

, ори, снуі, казуј, ліїj (ii), нека дигне, нена пече, нека дрё, нека снује, нека казује,нека лije,

број. да дигнемо, да печемо, да бремо, да снујемо, да казујемода лијемо, дигните,

пеципie , орите, снӯјтие, Kasjme, númetime) нека дигну, нека пеку, нека дрӯ, нека сні, нека казују,нека лију, неопределено діли (дигнуши), пећи, орапи, сновати, називати, ліп,

Овога су спрејања глаголи піако различни, да би и човек могао узе. и све за неправилне према првом спрезању; али према глаголіна Грчким н Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике , онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегледамо:

) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопределеном на епи (као код првог спрезања ам-а ли, и код прећег им. и м и); али макови глагола има у нас врло мало; па и оно шпіо и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи ; ја не знам ни једнога, који би се у свему спpeзao oвako правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије спірадапіелно не каже жњет, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мље ти, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, узети, узе ш; запнем, запети, запе м; пењем, пе I и (и пе нь апи), лепа (и пењап); попнем (и попење м), попе ми (и попењали), попе п; кунем, клепи, клепі; донесем, донијепи (доне. пі и; може бити да би ко рекао и донес пи), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, доне ишен и донијен; смијем (сме м), смјели, см је и смједо, смјео (смиjo), смјела; піако умијем и сложени од овога: разумијем и пд.

2) Бекоји на рем итају у наклоненију неопределенот по Егіцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком ремн), н. п. запрем, запръо, запела, запрп; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и ш. д. премима шрпи, пір, пръо, првен (а може бипи да би ко рекао и пi pm).

3) ем-спи; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зе бем, зебао, зебла; гризем, црiне м, пасем и т. д. 6) као плетем, који се свршују на дем н п ем, н. п. предем, прео, прела; меп ем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исми), ишао, ишла; Пако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и п. д.

4) који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопределеном "нмају двојако (и понајвише су савршителни, осим венем, вења; понем, гинем, прунем, глунем, че знем, прнем и т. д.): а) на ну пін, н. п. ме пнем, метнути, ме мну, менуо, ме тану м; тако збірнути, викнуп II, упнути, ищнупи, мазнупі и, љуљну по ни, дуну тій, линути и т. д. ладнем, падну піи и пас. пи (према па с п і морало би бити пвде м, али се код нас већ не говори); погии ем, погину пін, погину и погибо (као да би било погибек погилети); окренем, окренути, окрену нокреме (као да би било окрепші ем, окрести); тако и други ђекоји говоре се двојако ш. је овако , и по пређашњему на сити, ц. п. среднем сретнуши, и

садашње.

пекули, бруки , снујући, казујућн, лијули, прошавше. дигнувши, пекавши, бравши, сновавши, казивавши, мівши, дателна. дигнут (днжен), печен, оран(орапі), снсвüн(-am), казйван(-am), літ(лівен)

елно на ње,

печење,

орање,

сновање, казивање, лiјење,

me lif

срећем среспи; оѣ енем ођену п и, и оѣ едем ођести и т. д. 6 на нути (гнули или кнути) и ти, н. п. дигнем, дигнути и дики, дигну и диго (диіке), дигнуо и дигао, дигнупін дижен; макнем, макнути има ћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријепко), мачен; шако никнути и ники; упрегну ти и упреки и т. д. Неколика глагола (на сне м) имају наклоне није неопределено по пређашњему само на нупи, а вријеме скоро прес на вие и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, тисну пін, пи сну и писно (пишпе), писнуо и пискао (пансла, ло); нако свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) би, н. п. печем, пеки, пецијаше (може бити да би һо рекао и печаше, печаше, као и с прижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, пі. ј. пецијаше, јаше, пуцијаше и пi. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, лечен; стри кем, спрић и, сприжаше (не вјерујем да би ко рекао с три. зијаше, жезијаше), с приго, (с пригла), стрижи, стрижен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налић (по нак.

аклоненију неопределеном) и вршем, вријећи (врки), врша, връо, връао (врла), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања нviajу наклоненије неопредјелено (и оспало што је од његове чете) по првом спрезању (на апі и); и от су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоне -није неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глоѣ ем, гло. 5 и, гло, у ћи; глодал и, глода, глода, глодао, глодавши, Плодан (глода пі), глодање; тако лажем, лага ши; мажем, мазамн; дајем, дава пи; зобљем, зобами; капљем, капа пи; Клепљем, клепами; кољем, клапи; шаљем (ш мем), слат и ; иш тем, исками; мекем, ме пами; вичем, вика пін; мичем, мицалі и; пишем, писа II и II. д.

7) који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) нау у ред овије, што је о њима сад говорено, а язмеђу себе су опет двојаhii . а који у наклоненију неопредјеленом имају ова піч, н. п. робујем, ровокати;ђевујем, $евова пи; пргујем, пргова пи; гладујем, гладова пи; кнезујем, кнезова пи; момкујем, момкова пи; милујем, миловами: учи пељујем, учитељовами; зимујем, з і мовами; снујем, снова пи; купујем, куповари; мудрујем, , мудрога пи; псује м, псо ва пи; путујем, пупова пи; папі ујем, па нова п и и т. д. б) ва п н (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учест ни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. за ма ујем, за маива ши; доса 5 ујем, досађива•

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола не сагр

шишелније (verba imperfectira) и учащалі ел није (verba frequei.

пи; казујем, казивали, послужујем, послуживани; подвикујем, подвики ваши; замамујем, за мамљивам

пи; дањујем, да њивати; намирујем, намириван; записујем, записиваши; упућујем, упућивали; одбацујем, одбацива пи; пору. чујем, поручива ми; довршујем, доврш и ваши и

п. д. в) имају неколика на уважи и на упи, н. п. пљујем, пљува пи; бљујем, бљува пи; кљујем, кљува пи; чујем, чупи; об ујем, об уши.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на jем, а у наклоненију неопредјеленом на ипи (по трећем сирезању); такови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причаспіпје страдаптелно млоги имају двојако, н. п. лијем, либ (мјесло лији“, лип и, лио, ливши, ливен или пт, лијење; бијем, биі, би ти, бијен (говори се кашпо и бјен), бије ње; пијем, пиј, пипи, пијен (и пит); кријем, криј, кри ти, кривен (и кри m); мијем, миј, мінпи, мивен; шијем, шиј, шиши, шивен ; ријем, биі, ри ти, ривен (ри л).

тРЕТЕ С ПРЕЗ. А ЊЕ,

(conjugatio III. verborum in - AM) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свое шују на им, н. п.

1. наклоненије изјави мелно
вријеме садашње

јед. број.
мјерім, држим, врmiм, мутим, љубим,
мјериш, ря, иш, Bpபரிய , муайш, љубіш,
мјери,
држіі,
вртіп,
мўпit,

љубін,

млож. број. мјеримо, држімо, врлаймо, мупимо, љубіімо, ијерише, држиіне, Bpmime, мутне, љубите, мјере, дре,

Bpme,

mjme, љубе, вријеме полу прошавше

јед. број. мјера, , држа,

Bpka,
мука,

љубља, мјераше, држание, Bpkáme, Mykáme, љубљаше, мјераше, држаше, врћаше, мулäше,

љубљаше,

мло ж. број. мјерасмо, држасмо, всhасмо, мукасмо, љубљасмо, мјераспе држаспие, Bphâcme, м;Каспе, љубљаспie, мјерау, држау, врлау, мау, љубљу,

вријеме скоро прошав ше

јед. број. мјери, држа, Bpke, мути,

љубит, мјери, , држа, Bpke, м Smiп,

љубі, мјери, држа, вре, муши,

љубіі,

Сваки

tіта); зашто је сваки учащателни глагол и пeсaвршителни, а

несавршителни може бити и учајцателни. *) А готово би се могло и ј изоставици, па писаши само и, н. д.

ди, ли, би, кри и щ. д.