Page images
PDF
EPUB

дложествени бро мјерисмо, држасмо, врћесмо, мўписмо, љубисмо, мјеристе, држасе, вресе,

мўмисте, љубисте, мјерише, држаше, врКеше, мўпише, љубише,

вријеме давно прошав ше

јед. број. мјерно, сам, држао, сам, врћео,сам, мўпио, сам, љубио, сам рила, си, жала, си, кела,

мила , Jје, Jje,

Sje,

, ло, ло,

ло,

Jје, ,
илож. број.
смо,
смо,

смо, мірили,

врели,
мўшили,

љубили,
стie,
сте,
спе,
сте,

сте, ле, ла,

, су,

ле, ла,

CH,

била,

cil,

ло ,

ло,

смо,

зе, ла, су,

држали, смо

Ке, ла, су,

ле, ла, су,

дё, ла, су,

[ocr errors]

тријеке будуће.

јед. број. мјерићу, држаћу, Bpkeky, Mymaky, љубићу, мерикеш, држаћеш, вкекеш, мупићеш,

љубикеш, мјериће, држаће, Bpkeke, музике, љубиће,

млож. број.
мјерићемо, држаћемо, Bpkekemo, муикемо, љубићемо,
мјерићете, држаћете, Bp kekeme, мушикеле, љубнете,
мјерике, држаће, ,

Bpkeke,
Mýmuke,

љубике,
3. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број
мјери, држп, врти, муши, љуби,
нека мјери, нека држи , нека прия, нека муши, нека му він ,

млож. број. да мјеримо, да држімо, да вртимо, да мўпимо, да љубимо, эІјерите, држите, вране,

мутите,

љубите, нека мјере, нека држё, нека врше, нека мупе, нека љубе.

3. наклоненије неопределено.
мјерили, држан, Bpkemu, мушиши, љубили,

4. причастија.
а) дјејств и пелна

вријеме садашње
мјереки, , држеби, врпели, мўпеки, љу"бели.

вријеме прошав ше мјерівши, државши, врћевши , мўмивши, љубивши.

6) спірада мелна. ијерен, држан (држал), врһен, мәһен, љубљен.

5. суштеств и пелно на ње. мјерење, дркање, врћење, мубење,

љубљење. Код овог спрезања треба упамтипи (млого више него код првога, а млого мање него код другога):

2) У глагола, који се свршују на дим, зим, липм, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у спірадателном прича

[ocr errors]

жив.

стију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, ду $, з уж, луљ, нуњ, суші, пуб, н. п. судим, суђа, суђен, суђење; газим, гажа, га жен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брғњ гн, брањење; просим, проша, про шен, прошење; мушим, мука, мубен, мубење и п. д А у они који се свршују на бим, вим, мим, пим, уметне се љ(на оним истим мјестима, ђе се у ови претвори ду $, з уж, лу», нуж, суш, му 5), н. п. Љуб ім, љубља, љубљен, љубљење; лов нм, ловља, ловљен, ловљење; мамим, мама, мамљен, мамљење; полим, попља, попљен, пошљење и т. д.

2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, ви м, дим, лим, мим, ним, пим, тим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопределено (и оспало што је од његове чепә) по другом спрезању (на епи и); и по Ерцеговачком нарјечију претвори се ду $. А у љ, нуњ, та ук; а послије б, в, м, п, умепіне се пред е, н. п. дим, виђелі и, виђе, внђео: волим, вољем и, воље, вољео; mавним, тав нь епи, павње, по авњео; врп им, вркети, вре, врћео; сврби, свобљещи, свобље, сврбљео; живим, ље пІ іг, іківље, живљео; грм им, грмљети, грмље, грмљео; прпим, прпљепи, трпље, трпљео и пп. д. А у Ресавском нарје. чију овин сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, нипін се умеће љ, н. п. видим, видети; волим, волеми, волео; сврбеп іі, прпети, прпе, прпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашпо и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ђе је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видін м, види пін, види, видио; волим, волипи, воли, волио; прпим, підпиши, пірпио и т. д.

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особилно средњи на чн м) имају наклоненије неопределено (и остало што је од његове чеше) по првом спрезању, н. п. држим, држа ми, драма, држао, држање; бјежим, бјежапи; јечим, јеча ши; звё чим, звёча пи; мрчій м, мрчаши: дречим, дречати, крётім, кречами; мучим, мучами; уч йм, учап и; клечим; клеча пi и ; по рчим, прчан; в ри штим, вриш на пии; піш пійм, пішлами; спі ојим, спаја пи (Бекоји списатен наши пишу с појаш и, да им иде по правилу као спојим) ; бојим се, бојат и се и т. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а онпро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителнoм., н. п. кръјим, крој, кројте; спојим, спіој, спојте; бројим, број, бројпi е и т. д. Али који се не изговарају ошпро, него се глас протеже , они имају по правилу, н. п. па јим, таји, па ји пие; пајим; паји, пајипе; бујим, буји, бујнпе; rajї м, гаји, гајише.

5) Испина да по опшпему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдалелног причастија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писав, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, славење и т. д. Али се опеті (особимо у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спре. зања, особипо који се свршују на лим и ним, говори још и друкчије (тј. не промјењује се л на м, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунe нь e; браним, бранење и т. д. А говори се и мољење, баљенье, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бипи да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вртење, трпење, срдење и п. д. прем да је свуда обичније врћење, трпљење, срђење и п. д.

Овђе је за сад поред рјечника досліа граматике. Онарјечијама, о предлозима, но междумеппијама није пријебе говорити, зашто су oske у рјечнику,

[merged small][merged small][merged small][graphic][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed]

*) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed - literae, quae Serbis, sicut Bo

hemis, vel sola absque ulla vocali , syllabam facit, apponitur , ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e.g. ympbo, sasp

Kamu, lege u-mr-o, za- r- kati. **) Sonos $ et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis ; sed utramque literam

ub voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano relinuimusi

веее

pf.

[ocr errors]

Д.

[ocr errors]

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ. у свакој књизи има штампарски погрјешака ; али ја се надам да и у овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе fу назначили ђекоје мало веће, које сам ја нашао :

1) условима: нашла міtано. ђе. мјесто. наш пампано. ђе. мјесто: Бенmеати у реду

Бенёптапи | pf. Код повлачити impf. Бойжку код Божји дан Божићу напjесе - полажајник напијесе весе варење

прашак Бекма у реду Bekma ам

- премишљаписе

амсе Бидило

Відило .

— преобуватисe impf. под виме

придигу- — придикисе придигнуа bike уреду Boke

мисе Брачати

Врачати прилоњапи у реду прислоњаши Грцање

Врцанье ружа код ружичица Ружица код изрезак

- сраслица Козирица у реду Козарица 1 капепт - срез просц

Код колачи просци новццима - тарпош новцима иси

сирацар — піворило сирац платен

тони
у реду

тоци
JIM
- меркапти
Cpjemy Код труд

Сријему бадавација - муктација бадавација лов уни тута повуци рі.

намамљивати impf. Ўзбайца у реду узбрдица намјеравиње — намеравање намјера- 1 чађење Код чашање чаћење

черно- четрнае. четрнае. нила напијали била сторо стеро

сторо jaa

насад jaja годуни Читлуксай- години нашинки у реду нашинск

бија fr.

код осуђивати impf. бур а — шкембе бураг
опп учати

соколе

гласоударе. сокола ум отријебипи им

нија (стр. XXXVII) ијан чина — пијанчина пјанчина меје у склоненију моје

ка

ска

зашто

зашто Катепан

[ocr errors]

ис-
Пламен
am

вање

OM

ам

2) у гласу. Овђе сад није вриједно писали оне ријечи ђе је отпао знак гласоу. даренија (зашто има такови ријечи млого, а не чини велике шеше); него ку само оне да назначим, ђе знак гласоударенија споји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само бу назначини онако, као што преба да буде, а како је наштампано, може сваки виђепи у књизи: банаписе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече , кованлук (мјесто кованлук), кіно, літали, мажење , масан, милипи, млечни, ца, мразилінсе, надскакивање, оглавина, одаднити, одапнраписе, оливера и Оливера, онако, Осо, опрескалисе, поменгаши, пого

помоћи, разтријати, Топчидер, порнупи (н. п. вапіру), мурчати, угарнице, угарчик, цвілепи, чарапчина, шепана, штокоји (и штокоји) ;

пушка у II, склоненију мјесто пушка
Kutre
(у род. јед.)

књиге
змijo (у зваш. јед.)

змijo жутбј у I. склон. уд. јед.

pj жумоме

жутоме свију у род. млож,

свију жи на страни XLVI.

ужи дами

даљи тањи

mањй jani

јачи

- с.

[merged small][ocr errors]

Кад је остало ово мало бијеле артије, ево још нешто да додам :

1) На спірани xxx: и XXXI, што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечн кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н, п. говори се шњим, шљудма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, прем кубом, одунава, и Земуна, пре побом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Ланни, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео ; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбу.40 тако писати, може слободно: ни један му паметан човек не може рећи да нема право : заш по се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Досите овим, и у.г. професора Игња. шовића).

2) у Шумадији се често у говору изоставља су полу прошавшем пу скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, м. п. купл» амо, једамо, идамо, но шамо; дођомо, идомо, носимо, яў. пимо и т. д.

3) предем, везем, пресем, плетем, и остали овакови фекоји глаголи, могу имали полу прошавше вријеме и на ија, п. ј. предија (предијаше, предијасмо , предијаспе, предиjay), везија, пресија, пле мија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зеб ем може бити да би ко рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) у склањању сушти. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помнсли, да и оспале све ријечи имају свуда онакови испи глас , као и оне што су мепінупие за примјер. То је за шуђина највећа mежа у нашем језику, и Бог зна ofе ли се кад моћи друкчије научили , него од народа слушајући, и товорећи с њим. Н. п. ми је игрије имају у имен. једнак глас, а у оста. лим падежима грнје има грија, гријови и т. д. масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. ред., а масло се у млож. броју не изговара са свим піако оштро, као и у род. јед. ; mако се испіо поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож. ; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млок. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и т. д. Али шпо н. п. у Бијоградској наији ћешто говоре лб нац, конац, кукуРуз, село и т. д. (мјеспіо лінац, конац, кукуруз, село), но не иде у ово о чему је мој говор. ,

« PreviousContinue »