Page images
PDF
EPUB

=

Ilmiina, f. die Fährstange, contus. шmiya, f. das Abe Täflein, tabula abecedaria, elementaris (q. d. дшчипа.) Imичêже, n. das Fortstossen des Schif fes mittelft der Fahrstange, navis pro

trusio.

Iйчии, им, v. impf. (das Schiff),

mit der Fährstange fortstoffen, protrudo. Ilmo, uma (и чегa), 1) was, quid?

:

quod. 2) je, quo: шmo je вnшe jaja, mo je rýшka чopбa. 3) wie das deutsche so für welcher, welche, wel: ches, mit eigenthümlichem Syntaf, die in der Grammatik nachzusehen. Штогод, шмагод, или чегагод (Рес. и Срем.) vide штогођ. Шмогођ, шпаго, или чегагођ, (Ерц.) was immer, irgend was, quodcumque demum,

IIImòкaд, manchmal, aliquaudo, cf.

кашкад.

Штокакав, ква, во, einige, aliquales

manche.

Imóкaье, n. das Klagen шmo hy! conquestio (quid faciam!) Imóнаши, очем, v. impf. Elagen, шmo ky? conqueri: quid agam.

Imokо, когa, jemand ein und andrer, unus et alter.

Штокоји, којега (и штокога), einige aliqui.

Што ми ми је за што (у Сријему, у Бачкој и у Банату: дашто миши дашmo)? rath' einmahl was ist das, divina quid sitШмотко, кога, vide штоко. Шлюбчиј, чија, чије, einiger (verfdies Denen), aliquorum.

Ilmuma, miшочега (и шмошma), dieß und das, hoc et illud, varia. Impк, m. vide рода. Гледи

као

штрк у јаје.

шmрojêже, n. das Verschneiden (des Schweins), castratio porci. шmрójиши, им, v. impf. verschneiden, castro (porcum).

Ilmyka, f. der Hecht, lucius.
Illmyae, f. pl. die Stelzen, grallae.
Illmypan, pua, m. der höchste Gipfel
бей Рудник Berges.

myu, m. der Stußen (Art Flinte, teli accuratioris genus. Ilmушâже, n. das Rülpfen, eructatio. Штўцамисе, цасе, v. r. impf. коме, rülpjen, eructo Kaд cе оve шmyца, онда кажу, да га неко помиње; а кад погоди ко га помиње, онда муцање престане. Шmучица, f. dim. v. штука. Ilmÿ'чjî, чja, чje, Hechten-, lucii et luciorum.

ilk рamu, am, v. pf. (Epu.)1) davon=

[blocks in formation]

IIIубapám, m. der eine Pelzmüße trägt, gestans galerum pelliceum. Illyбaрèmина, f. augm. v. шубaрa. шувaй, m. der Linkler, qui sinistra manu utitur pro dextra. Iувака, f. die linke Hand, Шуваклија, m. vide шувак. Iŷra, f. die Krähe, Räude, scabies. угав, ва, ко, krähig, raudig, scabiosus.

laeva.

lугâне, n. das Anstecken mit Raude, das Bekommen der Raude, scabiei infectio.

Пlyгam, aм, v. impf. mit Kräge ansteten, scabie inficio.

1

lyramиce, amce, v. r. impf. die › Kräbe bekommen, scabie adfici.

Шука, f. ungehörnte Piege, capra sine

cornibus.

Шукав, са, Бо, vide шушав.
Шукумбаба, f. vide чукумбаба.
Шӱкумбабин, на, но, vide чукумбабин.
Шукунлед (шукундед), m." (Pec. u
Срем.) vide чукундед.
Шукунделов (шукундедов), ва, во,
(Рес. и Срем.) vide чукундедов.
Шукунђед (шукунђед), m. (Ерц.), vide
чукунед.

Шукунђедов (шукунђедов), ва, во,
(Ерц.) vide чукунђеров).
Шулак, љка ш. i) (у Бачкој.) as un
ferste mit Spreu am meisten vermeng-
te Getreide beym Worfeln, das den
Echweinen gegeben wird, quisquiliae
tritici ventilati 2) ein Block, segmen-
tum caudicis.

Ilyaеen, m. pl. die goldene Ader, haemorrhoides.

Шуљкара, f. она рупа, ђе стоји шуДak, die Grube für den mуäak, fovea servandis quisquiliis tritici. Шума, f. Der Balb, silva. Шума ми мamи, rette dich, fuge. Illymaréлe interj. (scherzhaft) er rannte dem Walde zu.

Iумaдиja, f. der Theil Serbiens zwischen der Koлyбapa und der Mopara (begreift

[ocr errors][merged small][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

Diе наије : Бијоградска, Смедеревска,
Крагујевачка, Карановачка, Руднич-
ка uno Пожешка)', provincia Serbiae.
Шумадинац, нца, m. ein Gфитадіег.
Шумадинка, f. bie dumavierin.
Шумадински, ка, ко, 1) (фита if ).
2) adv. schumadisch.
Шумар, т. бес Balbbüter, Förfter, cu-

stos silvae.

Шумарев, ва, во, vide шумаров.
Шумарица, f. 3. 23. Der Sobl, Der обее
jo lange er fid nidt in Köpfe i ließet,
brassica hirta.

Шумаров, ва, во, бев Ballhüterb,

custodis silvae.

[ocr errors]

ris aflinis.

Шурнајин, на, но, ее шурнаја, по-
Шуровање, п. да зufammenfteđen ber
Kopfe, conspiratio familiaris.
Шуровами, рујем, v. impf. с ким, зн
sammenstecken, heimlich mit einander
fpreden, conspiro.
Шуру муру, interj. in ber Berwirrung
des Schreckens, in confusione :
„Шуру муру, аднађ за вуруну-
Шут, ma, mo, vide myшав.
Шумење, п. (Рес.) vide шућење.
Шутеши, шумим, (Рес.) vide шућем.
Шушиши, им, (Срем.) vide mykеm
Шупкање, п. vas Sameigenbeifen, in-
positio silentii.
Шутками, ам, v. impf. кога,
schweigen heißen, jubeo silere.
Шуткац! vide ћуткац.
Шӱћење, п. (Ерц. и Срем.) да френ
gen, silentium.
Шукети, шутим, v. impf. (Ерг.) Ime
(Epg) sawei
gen, sileo, taceo.
Шукур Богу! (по Босни, понајсите
Турци говоре) Sott &ob! grates siniDee.
Шуша, f. 1) 'vide шука. 2) Не бојисе
свака шуша Бога, него башине.
Шушав, ва, во, ohne Hörner, absque

einen

Il мица, f. dim. y. шума.
Шумнам, ма, то, н. п. грана, бе
laubt, frondosus:
„Мушка глава к'о шумната грана:
,, Удри граном о зелену траву,
„Лист опадне а грана остане
Шумски, ка, ко, alò, silvestris.
Шунка, f. Der dinlen (öfterr. Der фин.
Fen), petaso, perna.

Шуњање, п, 𐐀аз Müffiggehen, obam

bulatio otiosa.

Шуњање, п. Da6 Serumid niffeln, circum

odoratio.

Шуњаши, ам, v. impf. umberfdniffeln,
circumodoro : шта ши шуњаш шамо?
Шуњашисе, амсе, v. r. impf. müffig
umbergeben, otiosus circumeo.
Шупа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
Schoppen, Schuppen, tectum, tugu-
rium. cf. појама.

Шупак, пка, m. vide гузица.
Шупаљ, пља, ље, ðurdboђet, burdlös
chert, perforatus.

fo

Шуплика, f. Die bard löderte Sticat=
beit an den Hemdärmela, u. f. w.
ramina acu picta.
Шупљикасм, а, о, löcherig, locker

(z. B. Brot), rarus.

Шуплина, 1. ie Duralöderung, foramen.
Шупљишисе, љисе, v. r. impf. Dutфіф=

tig fenn, perluceo.

Шупљички, adv. н. п. порубити ма-
раму, Mrt zu fäumen, limbum

cir

cumdandi modus.

cornibus,

Шушањ, шња, м. дав abgefallene laus,
Jiabeln, folia quae deciderunt. Сније-
ла вода шушањ, па начинила крш,
sprichwörtlich für: sie sind weitläuftig
verwandt, cousins à la mode de Bre-
tagne.
Шушкање, п. 1) bas Kaufфen, strepi-
tus. 2) vide шушкетање.
Шушкати, ам, v. impf. 1) rauiden (wi
die Eidere im dürren Laube), strepo
2) vide шушкетами.
Шушкешање, п. bas gifpeln im Hеден.

blaesa locutio.

Шушкéташи, ам, v. impf. fifpeln, bla se loqui.

Шушљанца, f. (сл.) eine Hrt Wie,

galeri genus:

Шупчина, f. angm. v. шупак.
Шупчић, m. dim. v. шупак.
Mýpa, m. der Frau Bruder, Schwager,
Шурак, m. affinis, uxoris frater.
Шураков, ва, Бо, деб шурак, affinis.
Шурин, на, но, сeз шура", affinis.
Шурјак, m. vide шурак.
Шурјаков, ва, во, без шурјак, без
Schwagers, leviri.

Шурнаја, f. шурина жена,
gers Frau, uxor affinis.

Накривно криву шушљанну pf. rauschen, stre Шушнути, нем, v. po, iuhorreo. Шуштање, п. дав Kauidjen (ves@tromf),

strepitus fluminis.

ýшmamи, шmим, v. impf. rauschen,
decurro cum strepitu.

Шчекати, ам, v. pf. erwarten, exspecto.
Шчепами, ам, v. pf. pađen, arripio,

[ocr errors]

prehendo.

Шчињање, n. Das unfolüßigfepn.

ctatio.

[ocr errors]

bes Gama. Шчињатисе, амсе, V. г. impf. unfl

Big feyn, cunctor.

« PreviousContinue »