Јечмача, f. т.ј. крушка, eine Wrt Birn, pyri, genus. Јечмен, на, но, н. п. љеб, слама, Gerstens, hordeaceus. Јечменица, f. baš Berftenbrot, panis hordeaceus. Јечмењача, f. vide јечмача Jéma, f. Frauenname, nomen feminae. Јевто. Јова, f. bie Stle, alnus. Јова, т. (Рес. и Срем.) vide Јово. Јова, f. у Србији значи јова што у Сријему битанга, ш. ј. кљусе које се нађе у селу (или у пољу.) без газде, vide битанга 2. Јован, m. Gohann, Johannes. Јована, f. Зованна, Johanna, Јованка, f. vide Јована. Јованчић, m. dim. у. Јован. Јовањ дан, ња дне, m. ein Teft St. Go hannis des Täufers, den 7. Jäner, dies festus S. Joannis Baptistae. Јовањски, ка, ко, н. п. мраз, Goђan nis Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joannis. Јовањштак, т. човек, који слави Јовањ дан, einer, der den beil. Sohann als Hauspatron feyert, cliens sancti Joannis. Јовица, m. dim. 9. Јово. neum. Логунаст, та, то, eigenfinnig, bart. näfig, pervicax. cf. твердоглав. Јогуница, f. ber Starrfopf, pertinax. Логунлун*, m. ber Sigeninn, perti nacia. Joj! 1) vide jaoj. 2) iht, illi (feminae): кажи јој. Јок*, vide није. Јока, f. һур. у. Јована. Јоко, т. һур. Ф. Јован. Joксим, m. Mannsname, nomen viri. Јокшур", ударио јоктур у кесу, пі да! nihil est! vide нема. Јолдаш * m. vide друг. JoAmаBa*, f. Art Reisepfanne, vasis genus. Јомужа, Е. млијеко не варено, fri[ gemeltte Mil, lac recens. vide Јоцо. Јоцо, т. (Ерц.) һур. 4. Јован. Још (јошит, јоште), nc, etiam, adhuć, Јошаница, f. 1) намастир у Србији (близу Јагодине). 2) ријека. Јошик, m. ein Srlenwalb, Érlenbиф, alnetum. Hе ће ли и у нашем јошику дренова башина нараспи. Јошје, п. (coll.) ein Srlenbuch, alni. Joшbak, m. ein Ort, wo junge Erlen. stehen, alnetum. Лошт, Јоште, Jounep,f vide jour. Јуба, f. (у Славонији и у Рватској), bie Cuppe, jus. cf, чорба. Jyr, m. der Südwind, auster, notus. Југов, ва, во, н. п. снијег, деб й winds, austri. Југовина, f. дав Sirocco Better, Zhau wetter, tempestas solvens nivem et glaciem. Јужан, жна, но, (н. п. вријеме) vide југов. Јужење, п. дав Cinfallen дев Zhaumets ters, solutio nivium, glaciei. Јужиписе, жисе, v. r. impf, н. п. врие јеме, e$ thaut auf, solvitur nix et glacies. Јужна, на, но, Zhau2, venti australis. Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и по т. Јулијана, £. (по Сријему, по Бачк. и Jyнâд, f. (coll.) junge Ochsen oder Küht, tier, K. Јуначење, п. дав Zapferthun, virtutis ostentatio. Јуначина, f. augm. 9. јунак. Јуначитисе, имсе,vr. impf. fi$ ale К,1 ¿u, ad: к мени, к вама (анф Held stellen, virtutem ostento. Јуначки, ка, ко, 1) elenmäßg, heroicus. 2) adv. heroisch, heroice. Jунaшmво, n. das Heldenthum, der He. roismus, virtus. Јуне, нета, п. ein junger De обет Киб, Јуница, f. bie junge Sub, juvenca. Јурве, аllеrding, omnino, cf. јамачно. заиста. , Јурење, n. vide ћерање. pugno. Јуришити, им, v. pf. Айстеп, impe tum facio. учера, ejus diei. vide јуче. Каблина, f. 1) augm. 4. Бабао. 2) im Mühlbau eine Einjagrohre, tubus immissus canali. Каблић, m. dim. . кабао, дав Simer= vando. Кава*, 1) ber Saffee, collea. 2) čaš Raf Кабличица, f. dim. 9. каблица. jehaus, taberna coffearia: „Одшеташе у каву велику, „Па сједоше по кави великој Кавад, m. eine Art weiblichen bertleios, tubicae muliebris genus. Кавал *, m. eine Art turjer (Renati ger) Slinte, flintae genus. Кавана f. vide кава 2. Кавга * Kasranja f. der Zauk, rixa. cf. cɛaha. m. der Stanfer, rixalor: "У пићу су тешке пијанице, ,,А у кавзи љуте кавгаџије Кавез Кавена, на, но, каfее, coffeae inser-' m. der Käfig, cavea. serviens (. B. Löffel, Schaie). m. Der Kaffeesieder, caupo , Кавеџија * collearius. Кавеџијин, на, но, без Кайсе Педств, thermopolae. Кавеџијница, f. bie КатеПедесіп, thermopolae uxor. Кавжење, п. дав anten, rixatio. учерањдан, ден Zag borfer, pridic Кавжитисе, имсе, v. r. impf. 1 зака Een, rixari. K portitor. ") vide кадгођ. tanbe, Кадар *, дра, po, fähig, im Каде, vide кад. Кадива *, f. 1) ber Gammet, Sammt, кадипа. * Кадивица, f. dim. cf. кадива 2. Кадијнски, ка, ко, 1) ber Rabi, judi- Кадионица, f. bie Räumerpfanne, дав Кадиши, им, v. impf. räußern, fumigo. каднокада, vide каткад. Кадуна *. f. bie Dame, matrona. Казаз *, m. ber Pofamentirer, Bortens Казан*, бет Keffel zum Sranntmeinbren= nen, ahenum: наградио казан; пече ltr, abenarius. Казати, кажем, v. pf. fagen, dico. Казук*, m. vide колац. „Томе Раде врло каил био — пош. Каиш *, m. 1) ber Riemen, lorum. 2) cin ше, н. п. сланину, in Riemen, Se , Кајаса *, 1) der Surtriemen, lorum cinguli equarii. 2) der Säbelriemen, lorum acinacis: „Трипута је опасао пасом, "А четвртом од сабље кајасом Кајати, јем, v. impf. кога, кафеn, ul Kanaвakeе, A. das Kalfatern, refectio, Калаватити, им, v. impf. т.ј. лађу, Калај *, m. vide коситер. stanni. ber Mönch, monachulus: oke kaлe Kaлем *, m. 1) die Rohrfeder, calamus. Kàлина, f. 1) die Rheinweide, ligustrum Káлишп, им, v. impf. H. п. гвoжhe, Kanonep, m. die Kostwurz, balsamita Kàân *, falsch, unecht, falsus. cf. нe ваљао. Kaлпaк*, m. die Müße, galerus (wie die * , m. der Müßenmacher, ga lerarius. monachatio, consecratio monachi Kaлyhepina, f. die Nonne, monialis. Калуђеричин, на, но, дег Попne, monialis. Kaлуhеров, Bа, BO, des Kalugiers, mo⇒ uachi. Kалуhерскí, ка, ко, 1) mönchisch, mo Kaлyhepсmво (Kалуhерсmвo), n. das nasticus. 2) adv. mönchisch, monastice. Mönchthum, res monastica. Калуђерче, чета, п. дав Тönlein, monachiscus. Калуп Калуђерштина, f. augm. . калуђер. tabats Калчине * f. pl. од сукна као велике coeno inquinatus. Kábaшe, n. das Besudeln mit Koth, in- Kábашƒ, ам, v. impf. mit Koth besus 295 " Камаша " bie infe, Intereffe, fenus: Дао новце на камату. Камен, m. der Stein, lapis. Камен, на, но, fteinern, lapideus. Каменар, m. der Steinmet, lapicida. Каменит, та, то, fteinig, petrosus. Каменитисе, имсе, v. r. impf. bertei= nern, stupefio, saxeus fio. Каменица, f. један камен, ein einzel= ner Stein, lapis, saxum. Каменица, f. тако се зову млога села, као и. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, ђе Данас не ма ниједнога Србљина, него Власи). Каменчић, m. dim. baš Steinhen, la- Камењак, m. ein Drt, wo biel Selfen cultri. Жами, (понајвише у Ерц.) vide камен: , Камичак, чка, m. vide каменчић. burnum. Камкање, п. дав Borjammern, lamen tatio. Камкаши, ам, v. impf. vorjammern, la mentor. Камо? то біл? quorsum? камо се Канабе *, бета, n. vide канапе. Камат, т. ђе паде горњи канат цркве Кандал, m. (ст.) vide кандило: ,,Златан кандил од дванаеспі ока Кандило, n. bie Sángelampe (vor der Mutter Gottes), lucerna (lampas) pen silis. Канков, m. (у Сријему, у Бачк. и у и кановац). По неким селима у Канон, m. (ст.) Manon (Rirchenfitte). canon : ,,Бе Србиње јунак причешћује „Без канова и без исповеди Канта, f. Hrt Baffergefäffes mit Sandha= be, hydriae genus (e Germania adlatum). Кантар*, m. bie Bage, libra. Кантар кадија (мјера вјера), bie Bage бой Кантарина, f. 1) дав Вадеде, реси- Кантарџија *, m. ber Bagemeifter, zy- Кантарџијин, на, но, без Bagemі fters, zygostatae. Канура, 1, ein Stren (Bund) Baumwol lengaru, fasciculus filorum gossypino |