Крчма, f. 1) діе hente, caupona, 2) на њему је остала крчма, er hat bo leste Blas ausgetrunten, und ти дабек frifhen Bein nambolen laffen. 3) продаје на круму, flein meife, en détail, Крчмар, т. бет 23trth, caupo. Крчмарев, ва, во, vide крчмаров. Крчмарица, f. bie Birthinn, uхor cauponis.

Крчмаричин, на, но, ber Birthin, Сорае.

Кочмаров, ва, во, без Birth, cauponis.

Крчмарски, ка, ко, ber Birthe, са cauponum. 2) adv. wie ein Wirth, more cauponis.

Крчмиши, им, v. impf. 1) qutfhen= ten, singulatim vendo vinum. 2) н. п. јабуке, Lepfel Fleinweife verfaufen, minutim vendo poma. Крумљење, п. 1) дав Hubfchenten, venditio vini. 2) дав Heinmeife Berfaufen,

venditio minuta.

Kpu, m. das durch ausgetretenes Wass fer Ingef memmte, adluvio (?). Снијела вода Шушањ па начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не знасе по чему).

Кошан, шна, но, mader, treflich, bonus, praeclarus.

Кршење, п. даѕ Brechen, fractio, ruptio. Кршити, им, v. impf. breen, frango. Кошкање, n. dim, . кршење. Кршками, ам, dim. . кршити. Кошљав, ва, во, im Bachёthum zu= ruckgeblieben, qui non juste excrevit. Коштена, на, но, н. п. кум, Zauf= "Pathe, baptismalis.

Крштење, п. die Zaufe, baptismus. Кршћавање, п. дав Zaufen, baptiza

tio.

Кірин, на, но, ber Tooter, filiae. ККА, кћери, f. bie Zohter, filía, cf Кер ипд шки.

Кубе, ета, п. (у Србији) vide труло. Кубура, f. Der tummerliche utáno, angustiae.

Кубураш, т. највише се говори у Млож. броју кубураши, т. ј. пишто ви, што се носе у кубурама, čie Sattelpistolen.

Kyoype*, f. pl. die Scheide im Sattel fur die pijtolen.

Кубурање, п. дав Fümmerliche Leben, vita angusta.

Кубурити, им, v. impf. tümmerlid leben (sein Geschäft treiben) anguste vivo, ago.

Кубурлија*, f. vide кубураш:

Он потеже пушку кубурлију — Кување, п. дав Кофен, coctio. Кувар, m. ber Soh, coquus. Куварев, ва, во, vide кубаров. Куварица, f. bie Römin, coqua: Куваричин, на, но, дег Коф

со

2) леб (у Србији), Svot anmaфе, р so, coquo panem (1. q. мијесити. Куватисе, амсе, v. r. impf. Еофен, hieden, coqui.

Кувеждин, ш. намастир у фруты гори. Кувеждинац (нца), калуы? из Кувеждина. Кувеждински, ка, ко, сп Кувеждин.

2

Куга, f. bie Wet, pestis. Србљи кажу да је куга жива као жена (то осе бито доказују они, који су лежаля од ње). Млоги кажу да су је виђели ђе иде завјешена бијелом марамом; а ђекоји приповиједају да су је и носили, т.ј. она мађе човека у пољу, или срете ђе на путу ђеном дође и у кућу), па му каже ја сам куга, већ ајде да ме но сиш тамо (куд она оће)." Онај је упрти на кркаче драговољно (за то већ њему и његовој кући не ће ништа учинити) и однесе без сваке муке (зашлю мије тел ка ни мало) куд му каже. Куге м ју преко мора своју земљу (ђе мо оне живе), па и Бог пошље (кад људи зло раде и млого гра ше) и каже им колико ће људи морити; но и њи млого пропадн

Ca

Куглашисе, амсе, v. r. impf. Regel schieben, ludo conis. Куд,

Kya,} wohin? wo vorbei, quo? qua? Кудагод, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. Кудагов, (Ерц.) vide кудгођ.

Куда му драго, mohin immer, quocunque, quo fibuerit.

Кудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. Кудгођ, (Ерц.) mohin immer, quocunque demum.

Кудеља, f (Рес. и Срем.) vide куђеља. Кудељица, f. dim. v. кудеља. Кудељиште, п. (Рес. и Срем.) vide куђељиште.

Кудељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide куђељни.

ealumnior.

Кудити, им, v. impf. übel reben yon einem, К.д му драго, vide куда му драго. Кудрав, ва, во, Eraus, crispus. Куђеља, f. (Ерц) ) vide конопље. die Portion Flachs, Hanf, oder Baums wolle, die auf einmal auf dem Rocken ift, pensum (?): дај ми једну куђе

љу вуне.

.2)

Куђељица, f. dim. 9. куђеља. Куђељиште, п. (Ерц.) vide конопљи.

Купна, f. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан.) bie яйфе, culina. cf. кућа. Куински, ка, ко, Яйфен, culinarius. Кја, f. vide кучка. Кујунија, m. vide златар, Кујунџијин, на, но, деб Bob = und Silberarbeiterê, aurificis, argentarii. Кујунџијница, f. bie Gol0] miedin, uxor argentarii.

}

Кујунџајиски, ка, ко, 1) golof mіеðКујунџијски, ка, ко, argentarii. 2) nach Art des Goldschmieds, more argentarii.

Кујунџилук*, m. bie Bolof miebetunt,

aurificis ars. Кук, т. да üftbein, os сохае. Кука, f. Der Maten, uncus. Кукавац, вца, m. ber Ductgu, cuculuse што ћу кукавац сини! Кукавица, f. čer Su#gud, cuculus : подMehe као кукавица јаје. Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умръо и она за њим тако млого тужила и кукала, док се није претворила у лицу (једни кажу Да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у шину, а једни опет кажу, да се Бог на њу расрдио, што је тако млого тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у тицу); запо готово свака Српкиња, којој је брат умръо, и Данас оплаче, кад чује кукавицу ђе кука. Кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, онда кажу да ће бипи зло (оне године) за ајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су ајдуци весели:

„Листај горо кукај кукавицо: "Нек се чини ора за ајдуке Кукавичић, m. ber junge Sucfgucd, cuculi pullus.

Кукавичица, f. dim. . кукавица. Кукавичји, чја, чје, деš judguds, cu

culi.

Кукавичји коњиц, m. eine Hrt Bogel, avis genus.

Кукавий, на, но, fraurig, moestus. Кукање, ‚n. das Guckgu- sagen sowohl vom

Guckguck, als auch von Wehklagenden : куку мене и до Бога! ululatus cuculi et moerentium.

Кукаст, та, то, hatenförmig, unci

natus.

Кукаши, ам, v. impf. gud, gur en, clamo cu, cu. Кукица, f. dim. 9. кука, cf. кучица. Кукњава, f. дав Sammergefфте (дав куку - мене lagen), ejulatio.

Kýkov, m. die Wieken, agrostemma githago Ling. Куконосаст, та, то, hatennafig, naso aduucо.

Куку мене (мени)! weh mir, hei mihi, me miserum.

Кукуљица, f. eine Hrt Rappe, cucullus. Кукурек, т. (Рес. и Срем.) vide кукуријек.

Кукурекање, п. (Рес. и Срем.) vide кукуријекање.

Кукуреками, речем, (Рес. и Срем.) viде кукуријекати.

Кукурекнути, нем, (Рес. и Срем.) viде кукуријекнути.

Кукуријек, m. (Ерц.) bie Rießmur, shelfeborus.

Кукуријекање, п. (Ерц.) baš Riferifi= schreven, galli cantus.

Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерц.) fiferifi Eräben, cano kikeriki. Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) ein. mal fiferiči repen, dico kakeriki (e. g. in aurem).

Кукуруз, дег Ruturus, türtifhes Korn, zea mais Linn.

Кукурузан, зна, но, н. п. љеб, брашно, Ruturugs, e zea mais. Кукурузиште, n. ber 2lder, mo hе Ян. furus gebaut war, ager in quo zea mais fuit sata.

Кукурузница, f. да

e zea.

9.

Кукурузовина (кукурузовина), f. дав Kukuruzstroh, stramen zeae mais. Кукурушчић, m. dim. . кукуруз. Кукуша (кукуша), f. 1) велика, conium maculaturn Liun. 2) мала, aethusa cynapium Lian.

Кукушање, п. dim. 9. кукање.
Кукутати ућем, dim. 9. кукати:
"Кукавица кукуће
"Радосаву виш куће;
, Радосав се обрће

„Тражи жени обуће Кула *, f. der Zhuem, turris. Кулатаст, та, то, н. п. коњ, таив farb, maufefarbig, colore murino. Кулача, f. м. ј. колиба, eine zeltartige Sütte, tentorii genus. Кулаш *, m. ein maubfables quus coloris murivi. Кулин бан, m. in ber Rebenšart: почео приповиједати којешта од Кулина бана, orditur ab ovo, er bolt weit

aus.

1

ferb, e

Кулич, m. Ruinen einer Heftung an der
Mündung der Morawa.
Кулунџија m. (у Сријему, у Бачк.
и у Бан.) vide кујунџија, mit allen
Ableitungen.
Куља, f. vide качамак.

Kуbâшe, n. daß Hervorwallen (z. B. des Rauchs), provolutio.

Куљати, ља, v. impf. hervorwallen, provolvi, н. п. дим из пећи, челе из кошнице.

Кум, т. 1) крштени, ber Zaufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај, који први пут стриже қосу ђешешу; шакови кумови бивају и Турци нашим људма, и наши људи Турцима (по Босни) :

„О] Турчине за невољу куме! „Не кумим те што ја кума не мам 2) вјенчани, ber Deitano bei der Zrans ung, testis conjugii. Образ ваља, кум ће доћи. Пред кума (ш. ј. штого, тако добро, да би се могло пред кума изнијети)! Зацовенно се као да је пред кумом поднуо. Ни ти мени кум, ни ја теби стари сват. Ако ниђе кума не нађем, ти ћеш ми бити кум.

Кума, f. 1) bie Pathin, Sevatterin, commater (?). 2) die Pathin, puella cui sun commater. 3) Euphemismus für kyra? cf. куга. Кумак, мка, m. һуp. 4. кум.

Куман, m. vide кумашин. Кумање, п. дав gegenfeitige Bearifjen 1 кум, salutatio kumi vocabulo. Кумашисе, амсе, v. r. impf. с кем, sich als Gevatter bearüssen, salutare se invicem cumi vocabulo. Кумача, f. ef. дружичало. Кумашин, m. augm. . кум. Кумбара *, f. vide лубарда. Кумбараџија*, m. ber Bombardier, robolarius.

Кумин, на, но, ber кума, commatris et pestis.

Кумиши, им, v. impf. кога, зи vatter bitten, advocare pro teste bap tismi aut conjugii. Кумићеш ти кугу да те умори.

mit

Кумитисе, имсе, v. г. fr. с ким, jemand Gevatter werden, cumatus necessitudinem ineo.

Кумић, Bevattern, dim, y. кум.
Кумица, f. dim. v. кума.

Кумљење, п. дав Bebattermerden, ini-
tio necessitudinis cumatus.
Кумов, ва, во, дев Sepatters, ad te
stem baptismi pertinens,
Кумовање, n. baš Sevatter Пебеп,
matus (?).

Кумовати, мујем, v. impf. коме. Gevatter stehen, sum testis baptismi aut conjugit.

Кумовска, ка, ко, 1) bem Seyatter tehend, quod decet testem baptism aut conjugii. 2) adv. wie etu кум, re testis baptismi.

Кумпанија, f. bie Sompagnie, certa militum turba, centuria. Кумпанијски, ка, ко, Compagnie, quod est centuriae.

Кумрија *, f. 1) eine Het Zurteltaube, turturis genus. 2) ein Srauennaте, поmen feminae. Meistens gibt man ihn деп Befangenen, Кумрија робиња: ,,Код колевке Кумрија робиња, Она њија два банова сина Кумсал*, m. vide пијесак. Кумство, n. bie Bevatterfhaft, munus testis baptismi aut conjugii. Кумче, чета, п. ber Pathe (дав Rinð), filius baptismalis. Умре кумче, покварисе кумство (дав Sigo ift geflor= ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). Куна, f. Der Marber, mustela martes Linu.

Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се увати у нишима као памук, діe lo de, fleceus. 2) палацка од рогоза кад се ишчупа као перје, діе Rähen vom Rietgras.

Кундак, m. ber Shaft (ber Glinte), lig

num tormenti bellici.

Кундачење, п. даš häften, munitio tormenti bellici.

Кундачити, им, v. impf. н. п. пушку,
(die Flinte) schäften, munio ligno.
Кундачић, m. dim. . кундак.
Куница, f. dim. 9. куна.
Кунор (планина), m.

„Оде беже у Кунор планину Купа, f. 1) vide чаша. 2) вода у Рват. ској.

Купа, f. гомила од четири ораа. Такове гомиле намјесте ђеца (свако по једну) у ред према себи, на бију редом ојнаком с једнога мјеста те и обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме; ако један обори све у један пуш, он и све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију од онуд с онога мјеста, ђе се кога ојнак уставио; ако и тада остане још која купа необорена, а они онда домепіну опет сваки још по једну, па на ново бију. Sin Rinderfpiel mit Rüffen, lusus nucum.

Купање, п. даš Задеп, lavatio.
Купати, ам, v. impf. Бадеп, lavo.
Тупатисе, амсе, v. r. impf. Баден, П
baden, lavor.

упац, пца, m. der Räufer, emtor:
А. По што је то?
Б. Ко је купац?

А. Ја сам,

упилац, пиоца, m. Ser Cefer (Hufles fer, Slauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum).

Купити, им, v. pf. Faufen, emo. "Купити, им, v. impf. auflefen, colligo. Kỳnumисе, имсе, v. г. impf. sich zusam= menziehen, coutrahor, (von der Armee, congregor).

Купица, f. 1) dim. 9. купа. 2) ber dröpfa topf, cucurbitula, cucurbita. Купљење, n. baš geien (Auflefen), lectio, collectio.

Куповање, n. bab Kaufen, emtio. Куповати, пујем, v. impf. Faufen, ето Куповна, на, но, н. п. гуњ, љеб, де fauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten).

Kynyc, m. der Kohl, brassica oleracea . capitata Liun. Доста је купуса изјео (er ist ein alter Mann).

vas

Купусара, f. н. п. каца, дав auer. kraut Geschirr (der Krautbottich), in quo olus acidum adservatur. Купусина, f. augm. 9. купус. Kynycuume, n. Acker, wo einst Kohl gebaut worden ist, ager olim olera

rius.

Купусни, на, но, н п. лист, каца, Arauts, Rohl, olerarius, olitorins. Кура, f. byp . курац.

Кураж, 1. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) Die Courage, der Muth, auimus, animus fortis. cf. слобода.

Куражан, жна, но, muthi, animosus.cf. слободан.

Куражење, u. das Anfeuern, Muth mas chen, animi additio. Куражиши, им, v. impf. anfeuern, animum addo, facio. Куражишисе, имсе, v. r. impf. fih Muth machen, seipsum incendere. Кураш, ma, mo, 1) mentulatus, penitus. 2) bene mentulatus.

Курац, рца, m. дав männliche Glieb, penis, mentula.

Курбан*, т. дав © lachtopfer, victima (bei den Türken). Курва, f. 1) bie Mure, impudica, mere

trix. 2) auch als Schimpfwort gegen Männer, mendax, perfidum ɛcortum. Курвање, п. 1) дав Suren, scortatio. 2) (курвање) Daß hurenartige Beneh= men auch von Männern, mores meretricii.

Курвар, m. ber Surer, scortator. Курварев, ва, во, vide курваров. Курварица, f. fomifhe und smitentiae Berbungung bег куварица, comice pra куварица.

Курваров, ва, во, бев Sucere, scorta

toris.

M

Курветина, f. augm. . курва. Курвић, m. der Surenfon, spurius, nothus.

Курвица (у Сријему курвица), f. dim. 5. курва.

Курдељ, т. код плуга онај клин,

што

је за њега запета гужва орачица. Куре, реша, n. dim. 9. курац: свако Туре своје куре вали. Куренце, цета, . dim. 9. куре. Куриков, ва, во, von куриковина, certa arbore куриковина dicta. Куриковина, f. Urt Soles, ligni genus. Курја! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Курјак *, m. vide вук 1. Курјачина, f. vide вучина. Курјачић, m. dim. . курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачки, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi.

*

Курјук m. 1) ber hwang, cauda; vide pen. 2) der 3opf, cauda capillorum. cf. кика, плетеница. 3) дег Во den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sclopeti).

Курјучење, п. ба 2nrauben бев lin tenbodens.

Курјучити, им, v. impf. . . пушку, или цијев пушчану, деп Воден бев Flintenlaufs anschrauben. Курјучић, m. dim. 9. курјук. Куроња, m. bene mentulatus. Куропецање, n. cin obfcón= Fomifфeв Spiel, oder bielmet nefbote bavon: куропец па и опет Куропецашисе; амсе, v. r. impf. vide куропецање. Курцање, п. дав Bebrauchen bев (obcö= nen) Borts курац, penis creber usus in loquendo.

Курцатисе, амсе, v. r. impf. дав Bort Kурan im Gespräche oft gebrauchen : немој се курцаши, penis vocabulo abuti.

Курцовати, цујем, v. impf. cin Slo. matismus für јебати : „Ајде баћа у кашане;

Доста пити, доста јести, „За крајцару курцовати. Курцокрет, m. ein Fomifches Bort fiür целер (q. d. excitans penem). Курчев, ва, во, mentulare

vis cauda truncata.

Кусуља, f. куса крава, де

Vacca cauda truncata.

Кусуљин, на, но, ber Stugtub cauda truncata. Кус̧ур *, m. ber Rücdfland, residuna

'debiti. cf. остатак.

Kŷm, m. der Winkel, die Ecke, angul Кушао, тла, m. ein großer форста (um Wasser zu schöpfen), baustrus

cochlear haustorium.

Кушија *, f. òte hatel, capsa. Кутијца, f. dim, v. кутија. Кутлача, f. vide кушао. Куплачица, f. dim. . кутлача. Кутлић, m. dim. 9. кушао. Кутњак (кушњак), m. Der Grodjus

dens molaris.

Кушњи, ња, ње, н. п. зуб, er zahn, dens molaris,