Lexicon serbico-germanico-latinum

Кућани, m pl. bie Saubenoffen, qui in eadem domo habitant, família (?). Кућаник, m. der gute Saushälter, bonus pater familias.

Кућаница, f. bie häuslime Frau, bone mater familias.

Кућени, на, но, дет Maufe, ber gan= sen Familie gehörig, universae familiaé.

Кућење, п. дав Saushalten, curatio rei

familiaris.

Кућерина, f. (augm. . кућа) unförmlis
ches, verfallenes Haus, caduca domus :
„Кућа му се кућерином звала,
„Беца му се на огњиште срала
Кућешина, f. augm. . кућа.
Кућити, им, v. impf, m. j, кућу, банд»
halten, rem familiarem curare, augere.
Кућица, f. 1) bas Däusden, casa. 2) cin
Häuschen gesehter Fasolen, casula pha-
seolorum.

Кућичење, п. Здав Bereiten ber кућице
3
für die Fasolen, tumulorum phaseolis
inserendis praeparatio.

Лукичиши, им, v impf. bіе кућице
bereiten für bie Safolen, paro tumulos
phaseolis inserendis.

Тукаште, n. Ort, mo eint ein Sau aestanden, locus ubi domus fuit. сукна, на, но, vide кушњи. ућурина, f. vide кућетина.

уц (von куцати, Flopfen), што куц то муц (mie gearbeitet, Го gegeffen). Bon einem kleinen Erwerbe, der kaum seinen Mann nährt.

уца, f. Бур. . кучка.

уцање, п. дав Kiopfen, pulsatio. yuame, n. das Läufigseyn der Hündin, catulitio.

уцати, ам, v impf. flopfen, pulso. уцатисе, амсe, v. r. impf. läufig feyn, catulio.

уцкало, m. ber Slopfer, pulsator (vom Kinde):

: стани ти куцкало.
уцкање,
dim. b. куцање.
цками, ам, dim. . куцати.
уцнути, нем, v. pf, einmal flopfen,
pulso semel.

чад, f. (coll.) vide штенад.
чаја (планина), f. uom. propr, eines
Berges in Serbien.

чета,

ef. шпене.

n. das Hündchen, catulus.

четина, f. augm. 9. кучка.

„Кад се жени кучкодере Арсо Кучница, 1. дer mauje junče, bie einet läufigen Hündin folgen, turba canum Куш! (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) persequentium catulientem.Eusch 1 (österr. für halt's Maul), tace,

canis.

Kуmak*, m. das Querholz (z. B. bei dem

Кушама*, f. (у Сарајеву и у осталим time), lignum transversum. варошима по Босни) oie Buntigalla, bei Empfang des Vesirs, pompa coilegiorum.

Kyшame, n. das Versuchen, periculum,
experientia, tentatio.

Кушлат, m. Burg mifen Зворник инд
Кушапи, ам, v. impf. verfuden, tcuto.
Сарајево:

„Ој ђевојко у Кушлашу граду!
Бог зна јеси у голему јаду. -
„Преносећи рану на самару
„Кириџија! ти си у горему,
„Преко Босне на Ерцеговину.
Кушља, ш. (Рес. и Срем.) vide кушло.
Кушља, f. и п. жена која је кушљава.
Кушљав, ва, во, vermoreen, jetrüitef
perturbatus.

Кушљање, п. баз Bermirren, pertura

batio.

Кушљати, ам, v. inpf. (ben Slache)
Кушљо, m. (Ерц.) ber baš Saar vers
verwirren, perturbo.
worren bat, capıllis turbatis. Кушљо је
био коњ у војводе Вељка Пе
провића.

Ла

Л.

Лаб, m. Tluß in Serbien:
a, cf. ко што ла.

"Увашио и Лаб и Ситницу Aaby', m. der Schwan, olor, cycnus. Лабудић, m. dim. junger wan, puls lus clorinus.

Лабудица. . дав Beibchen vom hwan,

olor famina.

Лабудов, ва, во, бев #wanê, су

cni.

Aaв, m. der Löwe, leo.

Лápem, m. das Gebelle, latratus: cmo.
ји лавеж паса.

чине, f. pl. òäß 2Berg, stupa, Говна Лавић, m. ein junger Löwe, catulus lee

и кучные

359

Лавица, f. діе göminn, leaena,
Лавов, ва, во, beš göwen, leonis.
leoninus.
Лавски: ка, ко, 1) löwen,
2) adv. wie ein Löwe, leonis more.
Лагаан,
но, vide лаган.
лагана,
Лагала, п. pl. baš gügenmerfzeug, bie
gügenmittel, instrumenta mendacii:
Остала су ми лагала у селу, него
дај ми кола и волове да и донесем,
па ћу ти онда лагати колико ши
Драго (приповиједају да је некакав
лажа одговорио цару, кад му је
цар рекао: кад се тако људи шу-
же да млого лажеш, деде да ви
Можеш ли
дим

гаши.)

Мени што сла

Лаган, на, но, leiht, levis.
Лагано, leife, leniter.

Лагање, п. дав lügen, mentiri, men-
dacia.

Лагати лажем, v. impf. lügen, men-
tior. 2) на кога, einen verleumben,
mentior in quem.

Лагачак, чка, ко, dim. v. лаган,
Лагити, им, dim. 9. лагати.
Лагум*, m. bie Mine, cuniculus : пот-

копати, или подметнути лагум,
cuniculum ago.

Лагун, ма, но, (у Ерц.) vide лаган.
Лагушан, шна, но, dim. 9. лагун.
Лад, m. der (fühle) hatten, umbra.
Ладак, тка, m. dim. 9. лад.
Ладан, дна, но, 1) Füßl, refrigeratus.
2) falt, frigidus.

Ладити, им, v. impf. tühlen, refri-
дого.

Ладнети, ним, (Рес.) vide ладњеми.
Ладниши, им, (Срем.) vide ладњеши.
Ладноћа, f. bie Rälte, frigus.
Ладњача, f. vide луковача,
Ладњети, ним, v. impf. (Ерц.) falt
werden, frigesco.

Ладо, само се у пјесмама припи-
јева, н. п.

„Гледа мому од малена

Ладо! Ладо!

„Од малена до

Лађење, п. дав Rühlen, refrigeratio.
Лађица (лађица), f. bas hijlein, a-
vicula..

Лађурина, f. augm. 9. лађа.
Лаж, f. bie üge, mendacium; ућера-
ти кога у лаж, einen lügen firafen,
arguo mendacii.

Лажа, f. ber gügner, mendax.
Лажичица, f. vide ложичица.
Лажљив, ва, во, lügenhaft, mendax.
Лажљивац, вца, m. der Sügner, mendax,
Лажљивица, f. bie &ügnerinn, mendas
femina.

Лаза, m. (Рес. и Срем.) vide Лазо.
Лазар, m. gazar, Lazarus.
Лазарев дан, m. lazarêtaa(berCam:
Лазарева субоma,f.jftagvorm Palmfonn

tag), dies festus S. Lazaro. cf, лаза-
Рице.

Лазарин, m. Itt Glintenroßr, fistula jaculatoria (qum Lazzarini Venetij. Лазарица, f. тако зову слијепци она велику пјесму од Кнеза Лазара и од Косовског боја. Лазарица се по

чиње:

„Цар Мурате у Косово пада,
, Како паде ситну књигу пише
„Те је шаље ка Крушевцу граду
А све су остале Косовске пресле
комади од Лазарице.

Лазарице, f. pl. До скора је био обв
чај у Србији (а може бити да је ће
што и сад), да иду Лазарице (неко
ЛИКО ђевојака) у очи Лазареве су
боте од куће до куће, те игра
и пјевају пјесме од Лазара (оно
што га је Ристос васкрсао). Д
Сријему и данас скупесе ђевоч
у очи Лазареве суботе и стану
коло а пруже руке од себе, па д
гну мало дијете мушко шеде
преко руку, а оне пјевају :
„Лази, лази Лазаре!

„Те долази до мене,
,,Приватајсе за мене:
За свилене рукаве,

голема

Ладо! Ладо!.

„Ђурађ коси по побрђу

Ладо ле миле!

„Ђурђу жеђца додијала

Ој Ладо! ој!

За свилене мараме,

За клечане кецеље.

Лазити, им, v. impf. (ст.) деђеп, е gradior:

, Лази, лази Лазаре,

„Те долази до мене

Ладовина, f. bie Aûble, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf. einmal leden

brae, silvae).

Aaha, f. das Schiff, navis.

Лађан, на, но, dim. у. ладан.
Aahap, m. der Schiffer, nauta.

Aahapeв, Bа, BO, Ides Schiffers, nau-
Лађаров, ва, во, tae.
Лађарски, ка, ко, 1) ber

hiffer,

nautarum. 2) паh differ Het, more

nautarum.

lambo.

Лазо, т. (Ерц.) һур. в. Лазар.
Лајање, п. даѕ Been, latratus.
Лајати, јем, v. impf. bellen, latro
Лак (comp. лакши), ка, ко,
1) Ic
(zu tragen) levis. 2) leicht (zu thun
facilis.

Лака, m, (Рес. и Срем.) vide Лак
Лакат, кта, m. 1) ber ibogen,

bitus. 2) bie ue, ulna: триста лаката (н. п. пропао у земљу).. Лакеша, m. hyp.. Лазар. Лако, m. (Ерц.) һур. 9. ЛазарЛаком, ма, мо, babfüdtig, avarus: ,,Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомишисе, имсе, v. r. impf. на umo, habsüchtig seyn, avaritia ducor. Лакомица, f. ждлијеб, што њим тече вода у бадањ (у Јадру), діе Rinne, canalis. Лакомљење, п. бав Бабütigfenn, die Habsucht, avaritia.

Макомство, u. bie Sabuht, avaritia. Лакрдија *, f. bie Sopperen, nugae. Макрдијаш, m. der Spaßvogel, jocosus. Мале*, п. Zulpe, tulipa.

Мале*, f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири:

„Турци браћо лале и везири! „Лале шкау бити Бугарина „Буде њега лале и војводе axe, m. Mannsname, nomen viri. Маменка, f. Grauenname, nomen feminae.

Лан, m. Ser Cein, linum.

Манац, нца, m. die Kette, catena.
Ландање, п. дав

latio otiosa.

lender, obambu.

Нандаши, ам, v. impf. umßerflens dern, obambulo. Кане, нета, п. дав Reha16, pullus capreae, innulus.

дане, (Рес. и Срем) vide лани. нен, на, но, Flachs-, lineus. ни (лан 1), (Ерц.) vorigeš Gahr, anno elapso; како онда и лани.

ан шmе, n. Acker auf dem einst Flachs gebaut war, ager olim lino consitus. онути, нем, у. pf. einmal bейеп, adlatro.

а́нути, не, V. pf. leichter werden, lenius est: сад ми је лануло мало. анчић, m. dım, y. ланац. ањски, ка, ко, vorjährig, anni superioris. Прошао као лањски снијег. апавица, f. Жедеn und dinee buф. einander, pluviae nivibns mixtae. апиши, им, v. pf. [фnарреn, capto. аптање, п. дав фӀатратреп дев Hundes, der etwas Flüssiges ist, mauducatio canina.

аптати, пћем, v. impf. фӀатрат= pen, mandnco more canis.

арма, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) деr Lärm, tumultus. cf. буна. Ирмање, п. дав gärmen, tumultuatio. ірмати, ам, v.impf, lârmen, tumultuor. ica, f. 1) byp.. ласица. Ласо'ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казаши ласици, кад је човек види,

па ће онда све мише поклати и рашћерати). 2) ласаста коза, wie= felfarbige Ziege, capra mustelini coloris infra pectus. 3) (scherzhaft) der Säbel,

acinaces.

Ласан, сна, но, leicht (zu thun), facilis. Ласаст, та, то, н. п. коза, wiefel= farbig, mustelini coloris.

Ласица, f. да (діе) Вicjel, mustela. Ласичић, m. baš junge Biefel, catulus mustelinus.

Ласичица, f. dim. 9. ласица.
Ласичји, чја, чје, Biefel=, mustelinus.
Ласкање, п. дав hmeiheln, adulatio.
Ласкаши, ам, v. impf. schmeicheln,

adulor.

Ласт, f. bie eihtigteit, facilitas: пр-
ва ласт потоња мука.
Ласта, f.
Ластавица, f.

die Schwalbe, hirundo.

Ластавичић, m. bie junge Ehwalbe, pullus hirundinis.

Ластавичица, f. dim. 9. ластавица. Ластавичји, чја, чје, #walben, hi

rundininus.

Ластар, т. дав junge Reblaub, pampinus. Ластин, на, но, Schwalben, hirun

dinis.

Ластисање, u. vide ласкање. Ластисати, тишем, vide ласками. Латинија, f. (coll.) bie gateiner, Latini: "Нек се чуди мудра Лашинија Латинин, m. 1) ber Edteiner, Latinus. 2) der Staliäner, Italus.

Латинка, f. 1) bie gateinerinn, Latina. 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenname, nomen feminae.

Латински, ка, ко, 1) lateini, latinus. 2) adv. lateinisch, latine. Латинчад, (coll.) vie jungen Lateiner, juventus Latina.

Латинче, чета, n. Daš Zateinerhen, Latinellus (?)

Латиши, им, v. pf. 'fdhnell ergreifen, arripio.

Латитисе, имсе, v. г. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. Латица, f. клинчић у кошуље под пазуом, бес Hrmzwiđel, cuneus tu

nicae. Латов, m. ber Weberreiter (luffeher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus.

Латовљев, ва, во, без Цеberreiters portitoris.

Латовљевица, f. bie Weberreiterêfrau, nxor portitoris. Латовска, ка, ко, 1) Иeberreiter, portitorum. 2) adv. wie ein Ucberreiter, more portitoris. Лакман, дer gieutenant, subcenturio.

Лакманов, ва, subcenturionis.

во,

бев £ieutenants, Легање, п. (Рес. и Срем.) vide лије

Лакмановица, f. bie lieutenantsfrau, uxor subcenturionis. Лакмански, ка, ко, 1) \ieutenants, subcenturionis. 2) adv. mie ein Sieute nant, more subcenturionis. Лауд, m. (сп. а кад што приповиједају о њему, онда кажу Лаудан) der General Loudon (lies Laudon): „Међу њима Лауд џенерале Лаудан, щ. сf. Лауд. Лауданов, ва, во, н. п. щана Врaчapy), des General Laudon. Лачан, чна, но, vide гладан (највише се каже псетету). Ле, додајесе у пјесмама код ђекоји ријечи на крају, н. п.

„Паун шета војноле на венчање, ,,С собом води војноле пауницу „Пораниле девојке,

Јело ле Јело добра девојко „Пораниле на воду,

(на

Јело ле Јело добра девојко „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле!

„Куд ви одите? што ви тражище? Ле леља ле!

,. Наша дода Бога моли

ај додо, ој додоле! „Ђурађ коси по побрђу

ладоле миле

,,Невен вене ле, за горицом ле, Леља ле

Леб, т. (Рес. и Срем.) vide љеб. Срем.) vide љебар. (Рес. и Срем.) vide љебаров. (Рес. и Срем.) vide

Лебар, т. (Рес. и Лебарев, ва, во, Лебаров, ва, во, Лебац, пца, m. љебац. Лебдити, им, v. impf. ¿årtlich pflegen, foveo, cum amore curo: лебди око њега, као маши око ђетета. Лебни, на, но, (Рес. и Грем.) vide љебни.

Лёвак, ска, m. (Рес. и Срем.) vidę лијевак.

Левак, т. (Рес. и Срем.) vide љевак. Девака, f. (Рес. и Срем ) vide љевака. Левач, вча, т. (Рес. и Срем.) cin Zheit der Јагодинска наија. Левента, m. (сп.)

„Под њим сједи Левента На крилу му Латинка Леви, ва, во, (Рес. и Срем ) vide лијеви, Левке, (Рес. и Срем.) vide левке. Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево. Левча, 1. (Рес. и Срем.) vide лијевча. Левчанин,т. (Рес. и Срем.)дес Cemtfher. Левчанка, Г. (Рес. и Срем.) bie you Lewatsch

Левчић, m. dim, у. лёвак.

Ледищи, им, v. impf. zu ife тафен glacio.

Ледишисе, имсе, у. г. impf. ju werden, gefrieren, glacior. Ледојка, f. (Бедане нð, mit infpir lung auf лед für) ђевојка. Aha, n. pl. der Rücken, dorsum. Леђан, m. (сп.)

"У Леђану граду Латинскоме Леђански, ка, ко, (сп.) von Леђан; „Па он оде низ поље Леђанско Леђашца, п. dim . леђа. Леђен , m. das Waschbecken, pelvis. Лежак, т. 1) ber Saulenger, seguilisus. 2) vide чучавац.

Лежање, п. дaš gięgen, cubatio; No Darniederliegen, Krankseyn, aegr

tatio.

карица.

Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.)

Лекаров. Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) де љекарски. Лекови, m. pl. vide мице, Леле мене (мени)! wе mir, rae hi! леле мени и до Бога! кукулен Лелек, т, дав Bebeђeul, ll

(Леле мене!) Лелек*, m. der Storm, vide m Лелекање, п. дав Behttagen, ulu Лелекати, лечем, v. impf. ви леле мене! wehrlagen, ululo.

Леља, 1 само се у пјесмама припи- Лепирица, f. дав Аељо, јева, cf. краљице;

„Невен вене ле, за горицом ле,

Леља ле

нивица.

Ленишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide лијенитисе.

Ленка, f. (Рес. и Срем.) vide лијенка. Леност, f. (Рес. и Срем.) vide лијеност. Ленштина, f. (Рес. и Срем.) vide лијенштина.

Лењ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) vide лен (mit allen bleitungen). Лењир, т. дав gineat (öfferr. Linier), regula.

Лењирисање, п. baš ginieren, ductus regulae.

Лењирисати, ришем, v. impf. linie ren, regulam duco.

Леп, ш. (Рес. и Срем.) vide лијеп. Леп, па, по, (Рес. и Срем.) vide лијеп. Лепа вина, f. намастир, у Рват. ској.

Лепа каша, f. aster chinensis Linn. Лепак, пка, m. die Mistel, viscum album Linn.

Лenése*, зema, n. der Fächer, flabellum.

Лепетање, п. дав lattern (beš gefan= genen Fisches, Vogels) agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. Лепетатисе, пећемсе, v. г. impf. flattern, agitor. Лепй човек, т. дав Baffamtraut, impatiens balsamina Linn. Лепина, f.leine Urt Brots, fmal unb Лепиња, f. lang, panis genus: baber дав Räthfel (што ми ти је за што): Док се отац роди, син по кући оди? т.ј. лепиња.

Лепир, m, ber hmetterling, papilio. Мелирић, m. dim. 9. лепир.

terlinge, papilio femina. Лепиши, им, (Рес. и Срем.) vide лије

пити.

Лес, m. (Рес. и Срем.) vide лијес.
Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса.
Лесетина, f. augm. . леса.
Лесица, f. dim. . леса.
Леска, f. (Рес. и Срем.) vide лијеска.
Лесков, ва, во, (Рес. и Срем.) vide

Љесков.

Лескова маст, f. (Рес. и Срем.) vide

љескова маст.

Лесковац, вца, m. (Рес. и Срем.) vide

љесковац.

Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide ље

сковача.

Лесковина, f. (Рес. и Срем.) vide ље.

сковина.

Лестедај (лез те дај), m. bie Sdlüfa felblume, primula veris (vocabulum serbicum est significationis obscoense: decumbe et da).

Летање, п. (Рес. и Срем.) vide лије

тање.

Летати, лећем, (Рес. и Срем.) vide лијептами.

Aemea, f. die Planke, planca, tabula. Летење, п. (Рес.) vide лећење. Летети, п.м, (Рес.) vide лећети, Лети, (Рес. и Срем.) vide љети. Летина, f. (Рес. и Срем.) vide љетина, Лémиnac, nca, m. der Windbeutel, ho¬ mo ventosus.

Легшити, им, (Срем.) vide лекети. Летка, f. на чекрку гвоздена шипка,

што се на њу нашакне цијев кад се суче.

Летни (једни говоре и летњи), на, но, (Рес. и Срем.) vide љетни.

« Previous Continue »

Books