Б. Мој, Бога ми.

Моја, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo.
Mojacaн, m. Art Aussages, leprae genus.
Мојење, п. дав Behaupten даß etmas
mein iff, arrogatio.
Мојити, им, v. impf. fagen

aß einer (etwas) mein ist, meum dico esse; da her das Zweidentige: ja ra и своjим и мојим, (а он се одриче). Мојо, m. (Ерц.) һур. . Мојсило. Мојсило, т. Хорев, Moses. Мојсил, т. Тоfes (in ben Bolterä lungen от Цар Мојсил), Moyses. Мокар, , кра, ро, пaß, udus, madidus. Mokрaka, f. (in anständiger Rede) der Urin, urina.

Мокрење, п. 1) дав Переп, madefa

ctig.

Мокрина, f. біе Näße, mador, udor. Мокрити, им, v. impf. 1) невен, таdefacio. 2) harnen, mejo.

Мокритисе, имсе, v. r. impf, harnen, lotium reddo.

Моленије, п. (ст.) baš Beten, n, preces ad Deum: прими Гооподе Боже моје мало моленије за велико име твоје (кад се моле Богу). Малер, m. der Waler, pictor. Moлepoв, Bа, вo, des Malers, picto

гі

Молеровица, f. bie Malerin, Malerša frau, uxor pictoris.

Молерски, ка, ко, 1) Malers, pictorum. 2) adv. wie ein Maler, more pictoris.

Молибог, m. (fomif, in ber ne bote von der Türkia, die den serbischen Топ обезіhnet flatt богомољац). Молитва, f. 1) baš Bebet, preces. Код Срба кад се које разболи, слабо траже лекара, него попа или калуђера да му чати молитву малу или велику: мала се молитва чати од главе, од грознице и од други којекакви мали болести; а велика кад човек није при себи, него бунца и плашисе. Мала је молитва до скора била у Србији за марјаш, а велика за грош, а сад Баља да су и оне поскупиле. 2) ићи на молитву, borfegnen laffen (von den Wöchnerinnen nach 40 Tagen), purificor.

Молитвена чаша, f. Кад сватови дођу ђевојачкој кући и сједу за сто, онда (по обичају) опац ђевојачки донесе нову чашу, те из ње пију у здравље. Потом ту чашу спреме уз ђевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и ђевојку, и то се зове Молитвена чаша. Послије вјенчања млада остави молитвену чашу, и чува је (спомена ради) до смрти :

-

, Те узима чашу молитвену, Молиши, им, v. impf, кога bitten,

rogo.

Молишисе, имсе, v. г. impf, коме, bit. ten, rogo; Богу, beten, precor. Србљи се обично моле Богу трипут на дан: у јутру кад устану, у вече кад оће да вечерају, и послије вечере кад оће да спавају. У јупіру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру сви се моле заједно: мушкарци (пошто се умију: зашто се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед, а жене и ђеца за њима; и ниједно не смије престати ни сјести, док старјешина не сврши. Они се не моле Богу једнако, него што које зна оно и говори (шапћући; само старјешина може говориши мало по бо ље, да се чује), и што жели оно иште (н. п. ја сам слушао ђе се моја мати моли Богу за мене и за мог брата, да јој будемо живи и здрави и срећни. Тако сестра, ако

Мочар, f. bie Häffe vom Regen, udor, Мочаран, рна, но, н. п. вријеме, па, udus a pluviis.

Мочило, п. вир, ђе се кисели куђеља и лан, die tiefere Stelle eines Baches, um Flachs darin zu rösten, locus fluminis ad macerandum linum. Мочионица, f. неколико ручица куђеље, или лана, што се свеже заједно (као сноп) кад се меће у мочило, ein und Glas zum Корен, fasciculus lini macerandi: мокар као

Мочионица.

Мочица, f. dim. v. мотка. Мошње, f. pl. Der Sodenfad, scrotum. Мошњице, f. pl. dim. у. мошње. Моштаница, f. 1) vide брейна. 2) на мастир негђе у Босни (може бити да је сад и пуст):

„Моштаницу у Крајини љутој Мошти, f. pl. bie Reliquien (Sebeine) бет Heiligen, sanctorum reliquiae (ossa). Мрав, m. Die lmeife, fornica. Мравак, вка, m. һур. . мрав. Мравињак, м. ber imeifenbaufe, acer vus formicinus.

Мравињи, ња, ње, Xmeifen=, formicae. Мравић, m. dim. у. мрав.

Мражење, п. дав 'Serfeinden, inimicitiarum susceptio, aut excitatio. Мражња, f. діе Berfeindung, inimicitiae susceptae, aut excitatae.

Мраз, m. der roft, gelu. (Како му то каза, или како га виђе) паде му Мраз на образ.

Мразити, им, v. impf. verfeinden, inimicum reddo. r. impf. с ки, fich mit jemand verfeinden, cum aliquo inimicitias suscipio.

Мразитисе, имсе, т.

Мразовит, ша, шо, н. п. зима, Falt, frigidus, . B. Winter

Mpak, m. die Finsterniß, tenebrae. Мрака, f. bie Fleinße Menge, drachma (?): нема ни мраке.

Мрамор, т. деr Marmor, marmor. Мраморје, п (coll.) Marmormert, marr

mora:

„Седлом биле о јаворје, „А копитом о мраморје Мрасав, га, во, majig im efi te. Mpace, f. pl. Mafen, maculae, verrucae, Мрачак, чка, т. һур. о. мран. Мрачан, чна, но, fifter, obscurus. Мрачење, п. да infermerden, obscu

ratio.

Мрачитисе, чисе, v. impf. finfter mer den, obscuror, tenebrae ingruunt. Мова, f. 1) ein Brofamen, micula. 2) не ма ни мрве, пe mica quidem, tein Bro samen! (auch keinen Tropfen). Мренщи, им, v. impf. bröfeln, frio

Mрena, f. 1) eine Art kleinen Fisches, pisciculi genus. 2) Frauenname, nomen feminae.

Мреница, f. dim. . мрена.

Мрест, 1. (Рес. и Срем.) vide мријест. Мреститисе, стисе, (Рес. и Срем.) vide мријеститисе.

Мрети, ем, мръо, (Рес. и Срем.) vide мријети.

Mрéinkeнe, n. (Pес. и Срем.) vide мријешћење.

Mpxеme, n. das Hassen, odium.
Mpama, f. der Haß, odium.

Mpзak (comp. Mpжйî), ска, ко, ¡uwider,

molestus.

Мрзити, им, v. impf. 1) на кога, сі. nen hassen, odi. 2) mo mе мpзи, das ift mir zumiber. Мози га као слијепца пара.

Mpujecm, f. (Epn.) der Rogen von Eleinen Fischen, ova pisciculorum. cf. икра.

Мријеститисе, стисе, v. r. impf. (Ерц.) fich begatten, coeo (von Hühnern, Enten).

Mрnjemu, рем, Mpыo, v. inpf. (Epu.) sterben, morior. Мријешћење, п. (Ерц.) дав Begatten (der Hühner), coitus.

Mpx, m. das Begatten der Schafe, coitus ovium. Нема мрка без дебела брка.

Mpx (comp. Mpчí), ка, ко, schwarz, ater. cf. прн.

Мркање, п. дав Begatten der hаfе, coitus ovium.

Мркатисе, мрчесе, v. r. impf. ш. j.
Oвua, sich begatten, coeo.
MPKBa, f. die gelbe Rübe, Möhrrübe,

daucus Linn.

Мрклі, ла, ло, fhwarz, ater: мркли Мрак.

Mpkoв, m. der Rappé, equus ater. vide Вранац,

Мрковљев, ва, во, без Хappen, equi

atri.

Моколаст, та, то, fwärzlidh, nigellus, subniger.

Mpкоьа, m. der schwarze Ochs, bos

ater.

Мркоњин, на, но, дев [warzen D fen, bovis atri.

Moкуа, f. eine schwarze Kuh, vacca nigra.

Мокуљин, на, но, ber fowarjen Ruh,

vaccae atrae.

Mpкуma, schwarze Stute, equa nigra. Мркушин, на, но, дес [ warjen Stus te, equae atrae.

Mokia, m. Mannename, nomen viri. Mpbaшe, n. das Durchstreichen, deletio, scripti inductio.

Mpamи, ам, v. impf. durchstreichen, deleo scriptum.

Мрмлање (мрмљање), п. дав Xurmein, murmuratio, mussitatio.

Момлати (мрмљати), ам, v. impf. murmeln, mussito.

Mрнáже, n. das unverständliche Plaps pern (z. B. des stammelnden Kindes, des Sprachfremden), blateratio. мρндами, аm, v. impf. unverständlich daherplappern, blatero.

Mpc, m. Fleischspeise (im Gegensah der Fastenspeise), cibus carnarius (?). Mрcak, cкa, m, ein Fleischtag, dies carnarius (?).

Мрсан, сна, но, н. п. лонац, јело, Fleischspeisen gehörig, carnarius. Мосипешка, f. und m. der am Breitage Fleisch ist, qui die veneris non abstinet a carnibus. Mpсиmи, Hм, v. impf. 1) Fleischspeisen effen, vescor carnibus. 2) козе, овце, ihm Salz zu lecken geben, dare sal lambendum. 3) конgе, Zwirn verwickeln, verwirren, perturbo.

Mpcumисе, имсе, v. г. impf. Fleisch effen, vesci carnibus. Мрени, на, но, н. п. дан, eit (im Gegensatz von Fasttag), dies crassa (?).

Мрш, cf. mpm мрт.

Mрпав, mва, Bo, todt, mortuus. Mpmaш, мриа, m. der Todte, die Leis che, funus.

Мошачки, ка, ко, vide мршвачки. Mpmвa коcm, f. eine Verhärtung unter der Haut.

Monieau, m. vide mpman. Mрmвачкй, ка, кo, 1) Leichen-, Todteng funebris. 2) adv. wie eine Leiche, ut funus.

Momenлo, n. die Schlaffucht, lethargus. Momвоnyaлo, m. ein schlaffer Meufs syne Kraft und Leben, socors:

morticinus.

мpшина, f. das Aas, cadaver. Моцинити, им, v. impf. jum lafe mа. then, reddo cadaver. мрчпнишнсе, имсe, v. r. impf. zum Aase werden, fieri cadaver. Mчаже, n. 1) ein kleines Kopfweh, dolor capitis. 2) das Uebel zu sprechen feyn auf wen, der Groll, simultas. Мрчати, чим, v. impf. 1) мрчи ми глаmein Kopf ist nicht ganz wohl. 2) мрчи на жега, er ist"übel auf ihn zú sprechen, succeuset illi.

ва,

мрчêе, n. das Schwärzen, denigratio. мрчнши, им, v. impf. schwärzen, nigrum reddo. Или куј, ил' не мрчи гађа. Mpma, f. die Magerkeit, macies. Mpшa, f. die Magere, macra. Моша, m. (Рес. и Срем.) vide мошо. Mpшав, ва, EO, mager, macer. Мошавити, им, vide мршати. Мошављење, п. vide мрішање. Moшabe, n. das Abmagern, macies. Mшamи, aм, v. impf. mager werden,

macesco.

Mpшeне, n. 1) das Fleischessen, esus carnium. 2) das Verwirren (von Garn), intricatio.

Mpшo, m. (Epg.) ein magerer Mensch,

macer.

Mршmаллпа, f. der Knorpel, cartilago. Mрiumêže, n. das Runzeln der Stirne. Mршmишисе, имce, v. r. impf. die Stirs ne runzeln, frontem corrigo. Ma, f. die Fliege, musca. Myameд, m. Mohammed, Mohammedus. Myамeдлnja, f. das Buch von Mehammed, liber de Muhammedo. Mуaмедлија је написана Русијским језиком, * и налазисе по намастирима у Србији и у Сријему.

Муамедов, ва, во, Тибаттеòв, Моhammedis.

Муамедовац, вца, m. ber Тобатте baner, Mohammedanus.

Муанат, та, шо, н. п. од зиме, од врулине, zu empfindlich (gegen Kälte, Hise), impatiens frigoris, caloris. Myame, n. Das Stußig seyn, obstinatio. Myap, f. panicum viride.

Myaphume, n. Acker, wo einft мyap gebaut war, ager olim panico viridi

hen, testiculatus. 2) wohibeljodet, bene testiculatus.

Мудача, f. vide jajapa.
Мудашце, цета, ш. dim. 9. мудо.
Myдo, n. die Hode, testiculus.
Mудрâmе, n. das Weisewerden, incre-
mentum sapientiae.

Myдраmu, ам, v. impf. weiser werden,

incipio sapere: мyдpа Arjeme. Mудрiна, f. die Weisheit, sapientia. Myapиua, f. ein gescheiter Kopf, calli

dus.

„Мучи вило, муком се замукла Мука, f. 1) bie Dein, cruciatus. 2) му

ke, die Folter, quaestio, equuleus: ударили (или метнули) га на муке. Мукадем* појас, m. Art vornehinen Gürtels, cinguli (zonae) genus:

,,Па припаса мукадем појаса Mуkaem, adj. indecl. aufmerksam, attentus : буди мукаеш, не ћеш ли га he виhemin, qib acht, ob-; чему си mи мукаеm? was suchst du, begehrst ди? 1. назор.

Муктација *, in. vide бадавација. Mamе*, vide 6aÃaɛа. Maa*, m. 1) der Mollah, doctus Turcarum, judex. 2) Сараjeвски, die obers fte Regierungspirson, judex. Mулалуk*, m. das Gebiet des Mollah von Sarajewo, provincia mollae: „По Зворнику и по Мулалуку Mулн, на, нo, des Wellab, inollae. Myлинша, f. die Frau des Mollah, molJae uxor.

-

Мулије, f. pl. у аљине око џепова.

Ο