Осýшиши, им, v. pf. trocknen, siceo. Оcyшиmисе, имсе, v. г. pf. verdørren, aus rocknen, siccor.

Omaвa, f. das Grummet, foenum chordum.

Omáкaше, п. das Abziehen (das Weins),
deductio, derivatio.
Отакати, ачем, v. impf. asichen (ден
Wein), derivo.

Отале, vide одатле,

Оmаьашн, ам, v. pf. gut ausführen, bene perficio, vinco.

Оманчаши, ам, v. pf. dünn werden, ex

lenuor.

Омањими, им, v. pf. dünn machen,

extenuo.

Omaш, oшa, m. der Vater, pater. Onвopáшe, n. 1) das Oeffnen, apertio. 2) cas Polieren, politio. Опвораmи, ам, v. impf. 1) aufmachen, aperio. 2) polieren, polio. Omв риmи, им, v. рf. 1) aufmachen, aperio 2) volieren. polio, &. B. nyшку, сребрно што и т. д. Отврднути, нем, v. pf, hart merden, ind resco.

Omьрсmисе, зece, v. r. pf. sich lösen, solvi: отврзла му се крв на нос (или из носа).

Ome! Zuruf ans Pferd, um es zu ent: fernen, vox abigeutis equum. Отегнути, нем, v. pf. fireden, auß= ziehen, extendo.

Отегнутисе, немсе, . г. pf. sich hinstrecken, extendor.

Омежами, ам, v. pf. 1) schwer werden, gravis fio. 2) schwerfällig werden, gravis fio.

Omésaшe, n. das Ausziehen, Ausstreden, extensio.

Отезати, ежем, v. impf. qušiređen,

extenso.

Отезатисе, ежемсе, v. r. impf. Пф dahinstrecken, extensor.

Oméлиmи, им, v. pf. kalben, ein Kalb werfen, pario (vitulum). Оméлиmисе, имсе, v. r. pf. kalben, pario.

Отерати, ам, (Рес. и Срем.) vide oБерати.

Ошесати, ешем, v. pf. Бебаuen, do. lo, dedolo, exascio. Отеснити, им, (Рес. и Срем.) vide отијесними.

Отёти, отмем, v. pf. nehmen, weg. nehmen, capio, rapio. Отетисе, ошмемсе, v. r. pf. fi Бе freven, liberor.

Омеkи, ечем, v. pf. anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, decurro, minuor.

Ошешчати, ам, vide отежати.

Omиjècниmи, им, v. pf. (Еpg.) knapp machen, facio angustum. Олимâше, п. das Wegnehmen, Entreis Ben, ademtio.

Отимариши, им, v. pf. ftriegeln, strigili rado.

Ошимати, ам (и ошимљем), v. impfl wegnehmen, adimo. Отимашисе, амсе (и оптимљемсе), т. r. impf. 1) sich frey machen, eximor, liberor. 2) OKо шma, sich reißen (um etwas), raptim emo, diripio. Ошипсапти, ам (ошипшем?), vide o

стипсати.

Omиpâne, n. daß Abwischen, abstersio. Отигаши, рем, v. impf. abwischen, abstergo.

Omupamuce, peмce, v. r. impf. sich abwischen, abstergor.

Omipaч, m. das Handtuch, mantile, mantella, mappa. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Оmискиваже, n. 1) das Wegdrülen, remotio (per pressionem). 2) das Losstorfen, apertura per remotionem. Отискивати, кујем, v. impf. 1) bina wegdrücken, removeo (urgendo), . B. Aahy. 2) losstopfen, aperio per remo

tionem.

Omиckвamисе, нуjeмcе, v. r. impf. H. п. у свијет, іn bie meite Belt finaus fich werfen.

Описнути, нем, v. pf. 1) binme

den, removeo. 2) aufstopfen, aperia. Описнутисе, немсе, v. r. pf. у свијет, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo inter homines ignotos. Отићи (ошићи), опидем, отишао (говорисе у брзом изговору ошао и очао), v. рf. fortgehen, abeo. Ошицање, n. vide oтјецање. Отицати, ичем, vide omjецати. Отјецање, и. (Ерц.) 1) дав Минфple len, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus.

Отјецати, отјечем, v. impf. (Ерп.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo. Отказати, ажем,

v. pf. antworten, entgegnen, respondeo. Отказивање, п. да intmorten, respon

satio.

den, recudo i. e. cudendo defringo, solvo. 2) косу, дängeln, tundendo acuo. Откидак, шка, m. ein abgerissenes

Stück, particula defracta, decerpta. Откидање, п. дав 2 breifen, dereptio. Откидати, ам, v. impf. abreißen, deripio.

Откинути, нем, v. pf. afreißen, deгіріо: откинула се лађа. Оклапане, г. i) das Abdecken, detectio. 2) baš duffperren, reclusio. Отклапати, ам, v. impf. 1) абдеен, den Deckel abnehmen, detego. 2) aufsperren, ausschließen, recludo, pando. Отклати, кољем, у. pf. abbrechen (am Preife), detraho: једва сам пасјим зубима отклао.

Откле, vide одакле.

Отка пити, им, v. pf. 1) абден, detego. 2) aufmachen, recludo. Откључавање, п. дав luffließen, reclusio.

Ombyчaan, an, V. impf. }

aufschlies Откључати, ам, v. pf. J Ben, re

cludo.

Врло радо иду у отмицу, и често нуде један другога: „Ајде мо ре да ти опимемо ту, или ону, ђевојку." У отмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашто отмичари довребају ђевојку код стоке или кад пође на воду, па је увате и одведу, а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачкога оца и браћу. док нађу ђевојку и одведу. Кашто се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста: као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805те године погинуо ђевојчин брат и један отмичар; и ђевојку опет нијесу могли отети. Защо отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ђевојке, а особито ђе је се

ло сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцами и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села отме ђевојка, а опімичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ не ће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане затезами и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: зашто пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквиКа. Поп мора гјенчати, ако му се и не ће: зашто оће да га бију. Кад дође поћера у село, онда ови, опкуд су отмичари, изиђу предањи лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђе војком. Кад угледа мати ђевојку на мешћеми, а она се стане бусати рукама у прси, и јаукаши: „Куку мене! ево роба мога. Кад се почну судити, кадија најприје пита ђевојку: Или је сила, или Драга воља? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљети ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда зло по отмичаре: морају лежати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајвише бива): „Није сила, Behe Драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду, онда отмичари даду што

гођ кадији, па се помире с ђевојачким родом, и одведу ђевојку кући ше чине свадбу.

Највише се догоди те отимају ђевојке, кад момак запроси ђевојку па му је не даду; а кашто је и не просе (кад знаду да је не ће дати), него управо отиду и отму, а момак је није ни виђео. Ђевојќе отимају понајвише момчад, која немају родитеља, или ако и имају, а они и не слушају, него се скићу којекуда; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отети ђевојку, нити ће такови момак отићи у отмицу,

Црни је Ђорђије био забранио отимати ђевојке: издао је заповнјест, да ће свакога момка, за ког отму ђевојку, погубиши; попа, који вјенча опету ђевојку, обријаши (распопити); кума, ђевера и старог свата шибати; а осталим отмичарима сваком по 50 башина уДарити.

Омичáр, m. der Mädchenräuber, raptor puellae. cf. отмица. Отоболитисе, лисе, v. г. pf. an etmaš berabhangen, dependeo. Отоварити, им, v. pf. abladen, demo. Отбич (отбич), Iso eben, kurz vorОтбичке (отоичке,er, paulo aute. Omok, m. die Geschwulst, tumor. Отока, f. ein Seitenarm eines Stro= mes, der sich wieder mit demselben vereinigt, und dadurch eine Insel bildet, cornu fluminis circumfluum. Отоле, vide отале.

Отопитисе, писе, v. г. pf, н. п. сниjer, fchmelzen, liquefio. Отоплитисе, лисе, v. г. pf. Lau wers den, tepesco.

Оточити, им, v. pf. 1) abіен (деп

ein), derivo (vinum), 2) н. п. сјеки. py, mit dem Weßsteine abschleifen, co

te acuo.

Отпађивати, ђујем, у. impf. abfällig machen, defectorem reddo, seduco. Отпађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. abfällig werden, abfallen, deficio, se, ducor.

Отпарати, ам, v. pf. abtrennen, meg. trennen, solvo, separo.

Отпасати, ашем, v. pf. losgürten, discingo.

Отпасивање, n. baš googurten, discin

ctio, solutio.

Отпасивати, сујем, v. impt. lobgur. ten, solvo.

Отпасти, аднем, v. pf. wegfallen, deş

cido. Отпаштање, п. дав 2bfoften, 25 Ben durch Fasten, cum quis jejunio luit, jejunio redimit.

Отпашшаши, ам, v. impf. abaften, durch Fasten abbüßen, jejunio redimo. Оптевање, п. (Рес. и Срем.) vide ошпијевање.

Отпевати, ам, (Рес. и Срем.) vide отпијевати.

Оппевати, ам, (Рес. и Срем.) vida отпјевати.

Отпечатити, им, v. pf.ente, demo signum, resiguo. Отпечаћавање, п. дав Cutiegeln, sigilli demtio.

Отпечаћавати, ам, v. impf. entfiegeln. resigno, demo sigillum.

Оппијање, п. 1) баз 216trinten, deliba tio. 2) das Abtrinken, pensatio per pos

tun.

Omnijami, am, v. impf. 1) abtrinken, delibo bibendo. 2) abtrinken, penso bibendo.

Оппијевање, п. (Ерц.) 1) баз Entgts

gensingen, wenn einer früher gesungen, responsatio cantanti. 2) das Abfingen, die Auslösung durch Gesang, liberatio per cantum. Отпијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) коMe, einem, der angesungen, entgegens fingen, respondeo cantauti, exсіріо савtantem. 2) umo, absingen, cantu lucror (wie Orpheus feine Eurydice). Отпињање, п. дав gosfinden, solutio. Ошпицами, њем, v. impf. { solyo.

Omnиpâе, n. das Aufthun (der Thüre, durch Hinwegräumung des davor Gtstellten), apertio. 2) das Entschuldigen auf einen anbern, excusatio in alium. Отпирани, рем, v. impf. врата, Thür aufthun, aperio. Отпиратисе, ремсе, v. r. impf. на ко ra, sich auf einen entschuldigen, crimes rejicio in alium.

Опирити, им, v. pf. fidh bavon en, abscedo (clam vel pulsus).

Отписати, ишем, v. pf. 1) коме, žu. rückschreiben, antworten, rescribo. 2) kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per literas. Отписивање, п. дав responsio, rescriptio. Отписивати, сујем, v. impf. antwor ten, responso.

неüdreiten,

Отпити, пијем, v. pf. 1) abtrinten, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuld, forderung), bibendo penso. Ошпjеваши, аm, v. pf. (Epu) 1) шmo, absingen, durch Singen avverdienen, tilgen, cantu penso. 2) KOMе, singend abgehen, abeo cantans:

„Пјевај друже, да ти отпјевамо Отплакати, лачем, V. pf. 1) durch Weinen abbüßen, abweinen, lacrimis luo. 2) weinend davongehen, abeo la,

crimans.

Отпљуцкиваши, кујем, dim. у. отпљувати.

Оninojamи, jem, v. pf. abfingen (in der. Kirche), decanto.

Этпорити, им, vide ошпарати. Отпоручивање, п. дав Surudentbieten, responsio ad nuncium.

мпоручиваши, чуjем, v. imрf. zurück. entbieten, respondeo nuntio:

А братац сестри отпоручује мпоручиши, им, v. pf. zurückentbieten, nuntium remitto.

mпoсmи, иM, v. pf. abfasten, durch Fasten abbüßen, jejunio luo. шпочшваже, u. das Ausruhen, Ausrasten, requies.

мпочиваши, aм, v. impf. ausrasten, ausruhen, requiesco,

шпочинуши, нем, v. pf. qušraften, requiesco.

првб, unlängst, nuper, non ita pri

dem.

Omnyчáваши, ам, v. impf. losknöpfen, discingo.

Отпучање, n. vide отпучавање. Отпучати, ом, vide отпучавати. Omnyчumи, им, v. pf. lvsknöpfen, discingo,

di

Отпуштање, п. 1) дав ntlaffen, missio, exauctoratío. 2) das Erlassen, Nachlassen, remissio.

Omпýшmamи, aм, v. impf. 1) entlassen, dimitto. 2) nachlassen, erlassen, remitto. Отпушкање, n. vide отпуштање. Отпушками, ам, vide отпуштати, Оmрбиmи, им, (Рес. и Сpeм.) vide отријебити.

Отребитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viДе отријебилисе.

Отрезниши, им, (Рес. и Срем.) vide опријезними.

Ompéсашe, n. das Abschütteln, excussio. Оmpесamи, ам, v. impf. abschütteln,

ausbeuteln: ноге од снијега ми сниjer с Hoгy, excutio,

Оmpécamиce, aмce, v. r. impf. sich ausfhütteln, excuti,

Отресине, f. pl. 3. 3. змајеве, бес Glimmer (den die Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abge schüttelt habe), exuviae draconis. Отрескатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide отријескатисе.

Оmрéспи, сем, v. pf. abschütteln, ex

cutio.

Ompéсmиce, ceмce, v. r. pf. sich ause schütteln, excuti.

Отријебити, ум, v. pf. (Ерц.) абан ben, expurgo.

Оmpиjeбamиce, имсе, v. г. pf. (Еpu.) 1) sich abklauben, expurgor (e. g. pediculis). 2) von dem Öbst, wann es die Blüte abgeworfen, und die Frucht an gefeht, florem abjecisse, fructum edo. Отријезними, им, v. pf. (Ерц.) бел Rausch austreiben, crapulam expello.

Отријескатисе, амсе, ѵ. г. р. (Ерц.) sich voll saufen, potu impleri. Отрикур, m. ein erdichtetes Bort об. fconer Art, vox ficta obscoena, q. d. tergipenium.

Отримуд, m. vox ficta obscena, q. d. terge testiculos.

Ompe, m. das Gift, venenum.

Отрован, вна, но, giftig, venenosus Отровати, рујем, v. pf. кога, vergiften, venenum do.

-

erlei

Отровница, f. 1) ryja, giftig, vencicus: „Те премеће дрвље и камење " Доке нађе гују отровницу 2) die Giftmischerin, venefica: "Ид одатле једна отровнице, „Кад си свога брата отровала, ,, Отроваћеш и мене јунака Отрпети, пим, v. pf. (Рес.) Отопити, им, v. pf. (Срем) Отриљети, пим, v. pf.(Ерц.) Jzu n. de leiden, perpetior. Отрулиши, им, v. pf. 1 serfaulen, puтрунути, нем, v. pf. tresco; опРулио у гвожђу (у тавници.). Отурање, п. дав Begmerfen, abjectio. Отурати, ам, v. impf.megmerfen, abОтурими, им, v. df. jicio :

деп,

„Испред себе ђерђеф отурила Отући, учем, vide обити. Оћелавити, им, v. pf. fahl werben,

calvus fio.

Оћерати, ам, v. pf. (Ерц.) Біптед. treiben, abigo.

Оћешити, им, v. pf. befichtigen, Бе fauen, inspicio (cinen Betövteten), cf. опћешипи.

Оћоравити, им, v. pf. cinäugig wer.
den, altero oculo capi.
Oky, ih will, volo cf. Кети, тети.
Оћутеши, шим, v. pf. (Pec.) 1) ver=
Окушиши, им, v. pf. (Срем.) итте
Оћућети, ушим, v. pf. (Ерц.) Jobmute-
sco. 2) vide опазити.
Ох! (у Ерц. ог!), interj ah, oh! ah! vah!
Оца, оцта, п. (у крајини Неготин-
Ckoj) der Essig, acetum. cf. cupke.
Оцеви, отаца, m. pl. vide оци.
Оцедити, им, (Рес. и Срем.) vide
оциједити.

Оцепити, им, (Рес. и Срем.) vide оцијепипи.

Оцепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide оцјепљивање. Оцепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide оцјепљивати. Оци, отаца, m. pl. празник у неђељу између Материца и Божића. Какогођ што жене вежу о Маше. рицама, тако људе (који су ђецу имали) о Оцима. cf. материце. Оциједити, им, v. pf. ((Ерц.) 1) анв.

brüden, aquam exprimo. 2) abseihen,

aquam emiitd. Оцијепити, им, v. pf. (Ерц.) wegfpal ten, diffindo. Оцило, vide огњило.

Оцин, на, но, н. п. гра, Дза», без D;а, reverendi patris (monachi). Пребран гра у Србији зову сељаци (каб у шали) оцин гра (зашто га навише калуђери готове и једу онако са зентином и с бибером и т.д.) Опјепљивање, п. (Ерц.) дав sipalten

diflissio.