Смрачитисе, чисе, v. r. pf. buntel werden, vesperascit. Смовити, им, v. pf. bröfeln, frio. Смрдан, т. Hamen einer Drina=Цебетfur bеі Лозница, trajectus nomen. Код Смрдана близу има једна бара, која смрди на сумпор, и зовесе Смрд љива бара.

Смодење, п. (Рес.) vide смрђење. Смедети, дим, (Рес.) vide смрђе

Смрдиши, им, (Срем.) ти. Смрдљив, ва, во, mntend, foetens. Смрдљивац, вца, m. der flintt, homo

foetens.

Смрека, f. ber Bachholber, juniperus communis Linn.

Смреков, ва, во, you смрека, juniperi.

Смрековина, 1. Bahholber=gols, lignum juniperi.

Смресками, ам, v. pf. quetfen, зет.
fffen, contundo, offendo, н. п. гла-
ву, нос.

Смрзао, зли, f. Der Kroft, gelu: дошао
по овој смрзли.
Смрзао, зла, ло, gefroren, gelatus.
Смрзлушак, тка, m. gefrorne ròfol.
le, gleba gelata.

Смрзнути, нем, v. pf. gefrieren ma.
фен, congelo.

Смрзнутисе, немсе, v. г. pf. gefcieren, congelari.

Смркнутисе, несе, vide смрћисе. Смомлати (смрмљаши), ам, v. pf. 84. hermurmeln, commurmuro, mussito. 1. Смрицати, ам, v. pf. dahermurmeln, obmurmuro.

Смрскаши, ам, v. pf. zufammen{ий.
ren, constriugo (vom Beutel).,
Смрт, 1. дег Żob, mors.
Смртий, на, но, vide самртни.
Смоћисе (говорисе и смркнутисе),
смркнесе, v. r. pf. bunel merden,
obscuror.

Смрчак, чка, m. eine Shmamart, fun-
gi genus.

Смрчев, ва, во, н. п. качица, вот
Wacholderbaum, juniperinus.

• Смочевина, f. Bahholder ols, lignum juniperi.

• Смук, m. eine Xrt Shlange, serpentis genus.

Смукнути, нем, v. pf. 1) нож, иđеn,
stringo. 2) daherschießen, ruo.
Смукуља, f. vide смук.
Смумлаши (смумљати), ам, vide смом-

лати.

Смушиши, им, v. pf. vermirren, turbo.

eluo:

Смућкаши, ам, v. pf. ausf wenten, : смућкај па пролиј. Смуцање, п. baš Umherzießen, vagabunda vita.

Смуцатисе, амсе, ү. г. impf. herums streichen, vagari.

Смушен, на, но: лети као смушен, mie ein Rafender, rabıdus, rabıosus. Cнaа, f. 1) des Bruders Frau, Schwä. gerin, fratris uxor. 2) zu der ich heвep bin, cf. женидба. 3) діе hwieger. tochter, Schnur, nurus.

Снага, f. bie Stárte, Araft, vires: 0 пасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft.

Снажан, жна, но, ffate, fortis. Снаин, на, но, ber снаа, nurus. Сна диши, ди, v. impf. 1) ден, m. fumen, invenio, н. п. биједа. 2) дав Sinfalende befommen: снаоди га свакога мјесеца.

Снаођење, п. дав luffinden, Seimfus chen, incessio (?).

Снаћи, снађе, v. pf. 1) finden, heimfu. фен, invenio. 2) снашло га, er hat das Hinfallende, epilepticus est. Снаша, f. 1) vide снаа. 2) једе junge Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. Снашин, на, но, дег снаша, nurus. Снашица, f. dim. . снаша. Снебивање, п. 1) дав

hüchternfemn, Berlegenfenn (in fremdem Kaufe), verecundia. 2) das Leugnen mit Verwuns derung, infitiatio mirabundi. Снебивашисе, амсе, v. г. impf. 1) ü

tern, verlegen jeyn, verecundus sum. 2) чега, etmas mit Berrounderung leug= nen, mirabundus infitior.

Снег, т. (Рес. и Срем.) vide снијег. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

сњежан.

Снети, снесем, (Рес. и Срем.) vide снијети.

Снивање, n. vide сањање.
Снивати, ам, vide сањаши.
Сниже, vide ниже.

Снизак (comp. снижи), ска, ко, nies der, humilis.

Снизаши, ижем, v. pf. herabreihen (Perlen), demo de filo.

Снизивање, п. дав Seгаете, детptio.

Снизивати, зујем, v. impf. Бегале теп, demo.

Снијег, т. (Ерц.) ber onee, nix. Снијети, снесем, снијо (снијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) herabtragen, defero. 2) fammentragen, congero. 3) traz gen, legen (von der Henne), pono. Сниши, им, v. pf. träumen, sommio.

ɛаши, нуjem, v. impf. anzetteln, ardior (telam).

CH, m. die Garbe, merges, fasciculus. Синая, пка, т. һур. . сноп. Ca'ank, nu dim. v. CнOп

Cн ́пье, п. (coll.) die Garben, mergites. Сносити, им, v. impf. 1) {ufammentra

gea, comporto 2) herabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. Сномéíе, n. 1) das Zusammentragen, comportatio. 2) das Herabtragen, delati. 3) das Ertragen, toleratio. Сњежан, на, но, (Ерц.) беnenet, vibus plenus, н. п. ноге, Aρво. Сo, coлn, f. das Salz, sal. Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica

bifurca.

ni.

Совица, f. dim. . сова.
Cosy bara, f. augm. v. coвa.

Côj, der Stand, Rang, ordo, condi-
tio (civilis). cf. poд.
Сојка, 1. (у Сријему) vide креја.
Côк, m. die Käselake, muria casei.
Cокáк, m. die Gasse, platea.
Сокачић, dim. . сокак.
CоKO, COкOла, m. 1) der Falk, falco.
2) град у Србији (близу Дрице). 3)
cf. Златоје.
Соколак, лка,
m. hyp. v. coкo: Hди
мој соколак (говоре ђеци кад и ку-
да шаљу).
CокOлnh, m. der junge Falk, pullus fal-

couis.

Coлgâm, m. der Soldat, miles. Cолдàшja, f. 1) die Miliş, die Wili. targrenze, im Gegensas dez naopaja, des Bauernlands, des Provinziale, regio militaris. 2) das Soldatenvolk, die Soldatesque, milites.

Солдатов, ва, во, češ Golbaten, mi. litis.

Солдатски, ка, ко, 1) fobati$, militaris. 2) adv. nach Soldatenart, militari modo.

Coлдamyшa, f. das Soldatenweib, malier militaris.

Солдàчина, f. das Soldatenleben, min litia.

Còлилo, n. die Salzlecke, locus, ubi sal sparsum lingitur ab ovibus: mp

овца на солило.

Солнши, им, v.impf. falzen, sale condio. Coaиmaçe, имсе, v. г. impf, sich mit Salz versehen, sal comparo. Coлojeднŵк, m. der mit uns Brot und Salz gegeffen, qui nobiscum salem comedit.

COлOMун, m. Salomon, Salomo: пpeмудри Соломун.

Соломунов, ва, во, Salomons, Salo

monis.

Соломуново слово, п.; кад және ба
ју око какве гуше (особито око
врата), онда пишу кашто чивитом
и Соломуново слово.
Coлomŷк, m. (komisch) der Salzstöffel,
pistillum sali comminuendo, cf. myчak
Coлype*, f. pl. vide зуловн.
Соља, Г. (у Бачк. и у Сријему) vide
бјелушак.

Coleme, n. das Salzen, sallitio.
Com, m. der Lachs, Salm, salmo.
Cомиh, m. dim. v. com.

Comu, m. das Rauchloch an den zwei
Dachseiten, fumarii genus.
Coмьû, ла, ne, Lachs, salmonis.
COMOв, Ba, Bo, des Lachses, salmonis.
Сомовина, f. f, caro salmonit.
CомCH, m. der Laib (feinern Weizenbrots
panis delicatior.

Сомунина, f. augm. . COмYḤ.
Coмyни, m. dim. v. сомун.
Сомунчиjа, м. der Verkäufer von Laiben
Weizenbrots, panarius negotiator.
Cомчãд, f. (coll.) kleine Lachse, salmones
parvuli.

Çомче, чemа, n. ein Lachs, salmo.
Сони, на, но, vide солани.
Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis.
батина, кијача.

Сопоћани, m. pl. намастир у Срб
Copma, f. die Sorte, Gattung, genus:
Сваке сорте, alerlei, cf. струва,
рука.
Comoна, f, der Satan, satanas.

haft), homo ргосах.

Софра *, f. ber

peifetifch, mensa, cf. трпеза, синија, сто, астал. Сочење, п. baš Ruppeln (im chrlichen Verstande), comparatio conjugis. Сочивица, f. водена, діе 2Baffeclinfe, lemma palustris Linn.

Сочиво, п. дiе infe, cicer lens Linn.
Сочити, им, v. impf. aufinbig maфen,
Euppeln (eine Braut), concilio.

Сочица, f. dim. 9. co.
Сощица, f. dim. y. coa.

Спавање, п. дав hlafen, dormitio.
Спавати, ам, v impf. flafen, dormio.
Спасаки, ћа, ће, н. п. капа, аљине,
Schlaf, dormitorius.

Спаваћив, ва, во, (сп.) [lafen, dor

mieus:

Спазиши, им, v. pf. mahrnehmen, аніmadverto; беmerten, observo. Спазмати, ам, v. pf. н. п. с памещи, kindeln, kindisch werden, ineptio. Cuanja, m. der Grundherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови гопово сами спаије од свије шије земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и тамо сједе. Бекоји још имају стара Српска подријешла, н. п. Љубовићи, Видаићи (од некакве Виде, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од кољена Вука Бранковића), Вилиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су над Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спаија дође у село, он

יי?

782 •дјаше код каквога газде, ђе је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита, н. п. „Е Радоица! ко лико си ти ове године набрао кукуруза? Ако Радоица рече да је набрао 20 товара, а он пита његова комшије, је ли то истина; ако комшија каже да јест, а он онда рече: „Е море на твоју душу. Ако ли Радоица одговори, да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила шуча: па није набрао ништа, онда спаија (mjeшећи и себе и њега) каже: „Даће Бог до године." Млоги се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; тако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спанји 19 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). с. читлук и читлуксаибија. Спанјин, на, но, бев спаија, domini. Спайјница, f. die Gutsfrau, uxor spahijae. Спайнски, ка, ко, 1 1) herrfhaftli Слайски, ка, ко, Г

}

dominorum. 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. Cпanлуk, m. das Gut, die Herrschaft, latifundium.

Спалиши, им, v. pf. verbrennen, comburo, aduro.

Спаљивање, п. баš Berbrennen, combustio.

Спаљивати, љујем, v. impf, verbren nen, comburo.

Спанак, m. ber Spinat, spinacea oleracea Linn.

Спанђашисе, амсе, v. r. pf. с ким, sich bekannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. слизатисе.

Спарак, рка, т. диф luftmangel ver= dorbener Kukuruz, frumentum malo aere corruptum.

Спаринисе, имсе, v. г. pf. н. п. кукурузи, in Sahrung tommen, corrumpi.

Спасенија, f. Grauenname, nomen femi

nae

mein am Himmelfahrtstage, pagацаlium celebratio die ascensionis domini. Спасовати, сујем, v. impf. am Sim= melfahrtstage Kirchmeih halten (носити крста), paganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина. Спасовиште, n. ber Drt ber $irdhweiß am Dimmelfabetstage, locus paganalibus celebrandis die ascensionis domini. Cnacoje, m. Mannsname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) berabfaßen, decido. 2) на што, berunterFommen (arm werden), derenio co ut-. 5) fal Ien (im preife), minori pretio venditur; спала цијена вину unò спало

Спети (спеди (?), т.ј. да буде зајев велики), обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени ђе шка. Снетљавање, п. дав ufаmmentuúpfen (mit Zwirn), confibulatio. Спешљавати, ам, v. impf. {ufammen. binden (mit Zwirn), confibulo. Спешљаши, ам, v. pf. jußätein, qutno» pfen, fibulo.

Спечалити, им, v. pf. müßfam ermer. ben, zusammenbringen, operose comparo.

Спирити, им, v. pf. anfahen, succendo. Списати, ишем, v. pf. freiben, сов.

scribo.

Споменути, нем, v.pfermänen, coш

memoro,

Спомињање, n. vide помињање. Спомињати, њем, vide помињати. Спона, f. bie Solinge (sum Seftel, оде um das Pferd auf der Wiese anzubine den), retiuaculum e filo.

Спопасти, паднем, у. pf. anpaden, anfallen, invado

Спор, ра, ро, 1) н. п. љеб, lange bar ernd, durans. 2) споро иде, es geht langfam yon Statten, lente. Споречитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide споријечитисе.

Споречкатисе, амсе, dim. у. споре

Спрам, vide спроћу. Спрашиши, им, v. pf. н. п. овце, гоLeдa, in den Stall freiben (und damit abfertigen für den Tag), coge in stabulum.

Спраћање, п. дав Cintreiben, coactia. Спраћати, ам, v. impf, eintreiben,

cogo.

Сподало, m. човек који спрда. Спрдање, п. дав еден yon ungereim tem Zeuge, nugae, ineptiae. Сподати, ам, v. impf. ungereimtek Zeug schwäßen, nugor, ineptio. Cпpднa, f. das ungereimte Zeug, nugae, Cпpera, f. das Zusammenspannen, cos

junctio boum meorum cum vicini be

bus in opem mutuam. У Србији људи, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по три, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко читаве године раде којешта и вуку на воловима. Бекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде. Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. Спрежник, m. ber uраnner (?),

adjuuctor, ef. спрега. Спрежников, ва, во, без спрежник. Спрезање, п. дав Žufpannen, conjunctio. cf. спрега.

Спрезами, ежем, v. impf, gufpannen, conjungo. cf спрега. Спрема, vide спрам.

Спреман, мна, но, bereit, paratus. Спремање, п. дав Bereiten, fertig ma. chen, paratio. Спремати, ам, v. impf. cüfßen, bereit machen. paro.

Спремашисе, амсе, У. г. impf. sich an: schicken, parare se. Спремити, им, v. pf. bereit тафен, раго. Спрећи (говорисе и спрегнути), спрегнем, v. pf. zufammen{pannen, jungo socios boves. cf. спрега. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око те воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спреша, f. Drang, Dringliheit, ur. gens necessitas. cf. преша. Спожити, им, v. pf. verbrennen, an. brennen, aduro.

Спригати, ам, v. pf. and bem Веде räumen, tollo.

Спријед, (Ерц.) voran, yorne, ante. Cnpohy, gegenüber, in Vergleich, si

compares cum -.

Спртити, им, v. impf. (vom Rüđen) abladen, depono ex humeris. Спрцати, ам, v. pí. н. п. говеда у mop, den ganzen Haufen Viehs wohin treiben, agmen cogo. Спочити, им, v. pf. serpfufen, ver Erüppeln, depravo. Спуж, m. vide пуж.

Спустиши, им, v. pf. 1) berablaffen, demitto. 2) (0.і. цијену) wohlfeiler ge= ben, remitto.

Спуститисе, имсе, v. r. pf. Біпа Бegeben (caher aud som fallenden ؟анд. regen), descendo, proficiscor in locum demissum:

,, Да се спустим до под твоју кулу „Па се спусти покрај воде Дрине Спучавање, n. vide случање.

Спучавати, ам, vide спучати. Спучање, п. дає Зuhäteln, confibulatio. Спу чаши, ам, v. impf. zuhäteln, confibulo. Спучити, им, v. pf. н. п. прслук, zuhäfeln, confibulo.

Спуштање, п. ) дав егablaffen, demissio. 2) das Ablassen im Preise, pre

tii deminutio. Спуштати, ам, v. impf. 1) erablaffen, demitto. 2) im preife ablaffen, remitto. Спуштатисе, амсе, v. r. impf. 3. 3. киша, её тіò ein anhaltender Candre. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, n. vide срођавање. Срађатисе, амсе, vide срођаватисе. Срам, m. bie ham, pudor: срам те

SHAO! pudeat, du solltest dich schämen! Сраман, мна, но, íýänðòlih, gar» ftig, turpis.

Срамитисе, имсе, v. r. impf. sich schämen, pudet me.

Срамљење, п. дав фämen, pudor. Сpaмema, f. die Schande, dedecus. Срамотан, шна, но, vide сраман. Срамотити, им, v, impf. 1) кога, Schande machen, dedecori esse. 2) bes fchämen, pudorem incutio. Срамоћење, п. 1) дав Зефатен, риdoris incussio. 2) das Schandemachen,

dedecus,

Срастатисе, амсе, т. г. impf.ua Срастисе, темсе, v. r. pf.men. wachsen, concresco.

Сpamи, серем, v. impf. fcheißen, caco. Сратисе, серемсе, v.r.impf. feißen, caco. Соб, m. Србаљ, Србињ, Србљин, дег Serbe, Serbus.

Србадија, f. (coll.) да Gerbenvolt, Ser borum natio, gens, Serbi: „Србадију око себе рабри Србаљ, бља, m. vide Срб. Србекања, m. u. f. augm. 4. Срб. Србенда, т. и. f. Србија, f. Serbien, Serbia. Србин, m. vide Срб.

Србињ, т. (ст.) vide Србин: "Бе Србиње јунак причешћује Србињски, ка, ко, (ст.) vide Српски: „И Србињске избављати душе Собити, им, v. impf. gum Gerben ma hen, facio esse Serbum. Србишисе, имсе, v. r. impf. fidun Serbeu machen, sich dafür ausgeben,