Уисати, уише, v. impf. gut anfteen, decet, cf, доликовати, личити. Уйшћилити, им, v. pf. (imKingfpiel) er. rathen, divino, cf. погодити. ј! уј! inter]. fhreyt man zu ben îrä. hen, die man verscheuchen will, dispellentis cornices. ýja, m. hyp. v. ујак. Уја, f. bie Ran, Srholung, дав luš, schnaufen, respiratio, requies. Ујагмити, им, v. pf. ermifchen, есђа. фен, apprehendo. cf. уграбити. Ујак, т. материн брат, дer Dheim, avunculus. Ујакариши, им, v. pf. erfaffen, apprehendo. Ујаков, ва, во, beš Dntels, avunculi. Ујаловити, им, v. pf. berhneiben, castro, exseco. Ујам, ујма, m. bie ü, рог tio debita molitori. Понијо човек жито у воденицу да меље. Кад је дошао пред воденицу и опазио да је његов кум воденичар, онда помислио у себи: „Благо мени! ево мога кума, самљеће ми без ујма." А кад воденичар угледа свога кума са житом, онда опет он рече у себи:,,Благо мени! ево мога кума, Даће ми два ујма." Ујање, п. дав Карет, Цив[фnaufen, respiratio, requies. Ујање, п. дав Seulen (ber Bogen, дев Windes), ululatus. Ујарачити, им3, v. pf, m. ј. коња за трку, (ein pferò) {um Bettrennen borbereiten, exerceó ad cursum (ourф Diit u s. w.) Укрмиши, им, v. pf. einjohen, inß Зоm fpannen, jungere jugo. Ујармљивање, п. baš Spannen inš Go, impositio jugi. Ујармљиваши, љујем, v. impf. in Go fpannen, jungo jugo. Ујаши, ујам, v. impf, qušrafßen, auô. schnaufen, respiro. Ујаши, ујим, v. impf. feuten (vom Meer, Wind), ululo. Ујац, ујца, m. vide ујак. Ујдурисати*, ишем, v. pf. einrichten, ordino, instituo. cf. уредити, оправиши, намјестити. Уједање, п. даš Beißen, morsus. Уједаши, ам, v. impf. beißen, mordeo. Ујединими, им, v. pf. einig maфen, reddo concordem: не уједини Боже Влаа (кажу да се тако Турци моле Bory, wie dort Tacitus G. 33. maneat quaeso, duretque gentibus - certe odium sui). Ујести, уједем (може се чути и ујем и уијем), v. pf. beißen, mordeo. Ујин, на, но, дев уја, avunculi. Ујкање, п. дав uj! [renen, clamor hui! Ујкаши, ам, v. impf. bui [reyen, clamo hui. ris. Ујнути, нем, v. pf. ßui fagen, dico hui. Ујутру (у јутру), beš Morgens, mane: рано у јутру, summo mane. Ујчевина, f. Ört, mo der Dheim (un sein Anhang) wohnt, terra avunculi. yka, f. das Geschrey, clamor. Уканитисе, имсе, vide наканишисе. Укаши, учем, v. impf. 1) би! frenen, dico hu! (vocati sodalis gratia in saltu). 2) hu! machen (in die Hände vor Kälte). Укебати, ам, v. pf. erlauern, ex insidiis capio. Укивање, д. 1) das Anschmieden, incusio. 2) das Verletzen durch Beschlagen, laesio equi solearum. Укиваши, ам, v. impf. 1) anhmieben, incudo, concudo. 2) im Beschlagen vers leßen, laedo dum munio equi soleam. Укидање, п. даš ufheben, abolitio. Укидати, ам, v. impf. aufheben, abo leo. chen, decedo de via. Уклопити, им, V. pf. hineindrücken (z. B. in die Hand), adprimo in —. уKнуши, нем, V. pf. 1) hu! schreyen (im Walde), dico hui. 2) hu! machen (vor Kälte, in die Finger), facio hui. Укобити, им, vide срести. Укобитисе, имсе, vide срестисе. Уковати, кујем, v. pf. 1) im Beihla. gen verwunden, laedo dum munio equi pedes. 2) Münzen auf eine Halskette anschmieden, incudo, concudo, do. accu minatio. укорáване, n. 1) das Vorwerfen, criminatio. 2) das Schalen des Messers, cultri incorticatio, munitio. укораваши, ам, v. impf. 1) Kora, ei nem Vorwürfe machen, criminari quem. 2) 6риmву, ein Messer schalen, manu brium cultelli cortice firmo. Укоренитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide укоријенитисе. Укоријенишисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich einwurzeln, radice ago. Укорити, им, v. pf. fhalen (дав Те» fer), cortice firmo. Укорити, им, v. pf. кога, einem Bor. würfe machen, criminor quem. Укосиши, им, v. pf. 1) vide накоси. man. 2) feitwärts beugen, incurvo, obli quo. укоснLши, m. pl. Haarkettchen mit Mün▪ zen, Perlen u. dgl. als Kopfpug, catellae crinales. Укочиши, им, v. pf. н. п. точак кад се иде низ брдо, дав Кад (реген, hemmen, retineo, impedio rotam. уночишисе, имсе, v. r. pf. starr wers den, torpesco. Украсити, им, v. pf. berönern, reddo pulerius. Украситисе, имсе, v.т. pf. (im ©фего ze) sich schön machen, i. e. sich einen wäs, sigen Rausch trinken, inebriari. Украсти, адем, v. pf. fßeblen, furor. Украстисе, адемсе, v. г. pf. Пф да von stehlen, clam abeo. Укресати, решем, v. pf. 1) (бener) Ichlagen, excutio ignem. 2) H. II. AHста купуснога, луковије пера, 25. pflücken, decerpo. Vкрошиши, нм, v. pf. zähmen, domo. Укрстиши, им, v. pf. übers Srens led gen, decusso. укруmиmи, им, v. pf. festhalten, strin go. Укршћавање, n. vide укршћање. Укршћаваши, ам, vide укршћати. уxpшkame, n. das Kreuzen, Kreuzweis felegen, decussatio. уxpukamи, ам, v. impf. kreuzen, kreuzs weise legen, decusso. Укръати, ам, v. pí. etflagen, violenta morte perimo. укỳбуриmи, им, v. pf. in Noth and Kuminer gerathen, ad miseriam redigi. укувапIн, ам, v. pf. 1) beб, vide y миjесиши. 2) kochen (das Essen), coque, paro. уkурчumисе, имсе, v. r. pf. (halb obs söön) sich in den Kopf sehen, pertendo. укуhунин, m. der Inwohner, Mietbes wolner, inquilinus. ỳкуhâнка, f. die Mietbewohneria, ins quilina. Via, f. der Holunke, nebulo. лав, ва, во, уло улава! du hundsför tischer Holunk, nebuloaum maxime. улáramе, n. 1) das Hineinstecken des Geldes in eine Unternehmung), collo catio (pecuniae). 2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Einrenken, re улаmисе, амсе, v. r. impf. herumschlei, chen. circumrepto. Улепити, им, (Рес. и Срем.) vide улијепити. Улепшати, ам, (Рес. и Срем.) vide уљепшати. Улётети, улетим, v. pf. (Pec.) Væе, n. (y (Epш.) das Baumöl, oleum. Уљез, m. човек, који уђе жени у куky, der in das Haus seiner Frau eingeheuratet hat, qui nupsit uxori suae, quem quasi uxor duxit. Уљепак, пка, m. bie Shmeerlappe, cucullus pinguedine maculatus. Уљепшащи, ам, v. pf. (Ерц.) есфб nern, pulcrius reddo. Уљести, уљезем, v. pf. (у Ерц.) фіна eingehen, intro. Yлemumu, улеmum, hineinfliegen, ia улудumи, им, v. pf. schön machen, fa v. pf. (Сpem.) volo. Улећети, улетим, v. pf. (Eρn.) Yлékuce, улежеmce, v. r. pf. sich einnisten, sedem pono, uidifico. Yлékuce (ya kuсе), лекнесе, v. r. pf. sich senken, deprimor. улшзаk, улиска, m. das Stück, der Klum. pen Salz, den man dem Viehe zu les den gibt, salis frustrum linctur expo situm. cio pulcre, ingenue, ut hominem decet. Уљуђивање, п. дав faubere Jurihten, comtio (?). Уљуђивати, ђујем, v. impf. (von љуAu, wie es Menschen haben) sauber zurichten, humane praeparo. Yм, m. 1) der Verstand, intellectus, mens. 2) das Gedächtniß, mens, memoria: паде ми на ум; ум за морем, а смрт за вратом (ars longa, vita brevis); ни до сто ума, і auf den Tod vergessen, q. d. si centum mentes haberem, non memiuis sem. умáкаже, п. das Eintunken, immersio. Умакати, мачем, v. impf. eintunten, immergo. умакнуmи, нем, vidе умmakя. уман, мна, но, verständig, intelligens: „Не бој се мајко, не бојсе, ,,Ја сам ти умна разумна Умаћи (говорисе и умакнути), акнем, v. pf. entwischen, effugio. Умацупати, ам, augm. . умазати. Умашиши, им, v. pf. feblen (im банаmuce Spiel), aberro. Умекнуши, нем, v. pf. milbe, weidh werden, mitesco. умекшáваже, n. das Erweichen, emollitio. умекшáваши, aм, v. impf.] erreichen, умекшаши, ам, v. рf. emollio. Умеравање, п. (Рес. и Срем,) vide умје. равање. Умераващи, ам, (Рес. и Срем.) vide умјеравати. Умерати, ам, v. pf. m. ј. восак, теіф ziehen, duco ceram. Умериши, им, (Рес. и Срем.) vide умјерити. Умесити, им, (Рес. и Срем.) vide умијесити. Умести, етем, vide замести. местити, им, (Рес. и Срем.) vide умјестити. Умеша, f. ber Sehrlappen, lacinia ad verrendum fornacem antequam panem immittas. Умешак, шка, m. ber infaß, inser tum. миљен, ш. Тапионате, nomen viri. Уминути, не, v. pf. н. п. мука, бол, nachlassen, remitto. /мирање, п. даš terben, mors. Умјештање, п. (Ерц.) дав Stellen, instructio, dispositio. Умјештати, ам, v. impf. (Ерц.) Fel len, statuo. Умрети, ем, умръо, (Рес. и Срем.) vide умријеши. Умријети, рем, умръо, v. pf. (Брц.) fterben, morior. " мирати, рем, v. impf. fletben, mit Умрли, ла, ло, н. п. час, Zobeš, dem Tode ringen, mori. mortis: тако ми умрлога часа. Vнáкрсm, ins Kreuz, in formam crucis. Унаточ, zuwiber, contra (aliquem facere): „Кад смо ћели унаточ чинити, „Јера си нас од Зеке искао — Унети, несем, (Рес. и Срем.) vide yнијети. • Унетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) viде унијешисе. унизи (у низи), unten, infra, inferius. унjam, n. der Unirte, homo graeci ritus unitus cum ecclesia romana. унйjашиши, им, v. impf. uniren, unire ecclesiae romanae. Унијашитисе, имсе, v. r. impf. fi uniren, unire se ecclesiae romanae. Vijamкa, f. Vijakana, f.} die Unirte, unita. Унијатски, ка, ко, 1) н. п. поп, bet unirte Pop, unitorum sacendos. 2) adv, wie ein Unirter, more uniti. Vanjafiche, n. das Uniren, unitio. унujaчâд, f. (coll.) die Jugend der Units ten, juventus unitorum. унjaче, чеma, n. ein junger Unirter, juvenis unitus. Унијеши, унесем, унијо (унијела, ло), v. pf. (Epy) hineintragen, infero. Унијетисе, унесемсе, унијосе (уни. jeлace, socе), v. r. pf. (Epú.) die Nase in etwas stecken, immiscere se. Vн, унubeм, vide уkи. унkа, f. der Grenzhügel zwischen Be fizungen, tumulus limitaneus. ункаш, m. die Erhöhung am Sattel, vorne und hinten, der Satteltnopf, pila sellae: Уноситисе, , имсе, v. r. impf. die Nase hineinstecken, immisceo me. унoшêье, п. das hineintragen, illatio. унyk, m. der Enkel, nepos, filii filius. унука, f. die Enkelin, neptis. Vнýmрa, drinnen, intus; hinein, intro. унучáд, f. (coll.) die Enkel, nepotes. унуче, еша, n. ein Enkelkind, Kindesfind, nepos aut neptis. Уолажа, f. vide уволажа, Уортачити,, им, v. pl. in Sandlunge. aesellschaft versehen, associiren, associo. Уортачитисе, имсе, v. г. pf. fih ajfo. ciiren, eine Handlungsgesellschaft eingehen, inire societatem commercii, cendo. упáлишисе, лимсе, v. r. pf. in Hiße, Brunft gerathen, exardesco. Упаљеник, m. čer Brünflige, ardens desiderio coitus. Упаљеница, f. діе Веünftige, femina ardens desiderio coitus. уnaваше, n. 1) das Anzünden, incens sio. 2) das Entbrennen, ardor. упаваm, лyjeм, v, impf. anzünden, incendo. уппраmи, рем, v. impf. anlehnen, in clino. Упиратисе, ремсе, v. г. impf. fich ans lehnen, iunitor. Упириши, им, v. pf. н. п. ватру, аn fachen, succendo, уnicamи, muем, v. pf, einschreiben, inscribo. уписíваше, п. das Einschreiben, inscriptio. Уписивати, сујем, v. impf. cinfrei= ben, inscribo. Уписни, на, но, курва, војник, förme lich, verus (q. d. inscriptus protocollo). Упиташи, ам, pf. befragen, inter rogo. V. Упишатисе, амсе, у. г. pf. с ким за |