Page images
PDF
EPUB

српски

pJEчник,

истолкован

Њ Е М Ач ким и латински мрикч мА.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

than

Harvard Universizy Lowell Memorial Library,

Trom tho Library of James Russell Lowell,

Jan. 24, 1900.

HARVARD UNIVERSITY

LIBRARY

певдговор.

Bet

има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језіїка! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, као шпио се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати ; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; зато се није требало ни старапи да сви људи разумнју оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писапи којекако. Оспаеше дипломе од наши праљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пет спотина година говорио као и данас што говори (осим Бекоји Турски, и други пуфи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те спомине година), што су нашампани у историји Раићевој, спіоји: „И ако се наће полувераць да узме „Хріспіанку: акое крадомъ, дасе има покрстипін у Хрістіанство: аколисе не „Токрсти : да мусе узме жена и деца и васф домъ, и он дасе за почипъ. да по село платить що бы оно плапio , кон е по пожегао. Книге Царске „коеcе находе и кое се износеп 2 предѣ судію, да имаюnib cуде сматра„ти, а кои пресуждуе первый успавъ Шарски, штое записалъ светли Цар „кому, оне Книге кое повторають уставb первый, да и узму судіїe и прине. „су предЬ Цара — да ихъ закунешъ, и кадесе закуну — Піянице кои се „скыптаюnib, и нападну где на кога, и кои кога посече, или оке рвавы, а не до самери, шаковому піаници да се око извади, и рука да му се „отсечетъ, аколи кога піянѣ из дереп, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узме пъ” и п. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племените гг. Петра и Саве оп Те» келија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани ; но ја би опел рекао, да су kекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. опець, свати, первый, церковь, самерпи, перговаць, соті вори ти, возврапи и п и, во (град)), со (изволеніемһ, ко (домомъ) и III. л. ого би по старом рукопису морало билік опі аць (као полувераць, параць, и т. д.), све пи (као шпо и овђе има ће по, првын (или први), црковь, самрти, прговаць, са творити, вазорапи и ти и, ва, са, ка (као што и овђе има ћешто); или може бити да су и типiле и мали јерови (ъ) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у проме рукопису овако исто, као што је најащампано у Раніевој историји и овқе, опеш је јасан знак,

« PreviousContinue »