„Однесоше прилог Светој гори :
„Жута воска и б'јела тамњана.
У томе се мене задријема,
Те ја чашу из руке испустих.”
Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога !
„Куд се феде цар-Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката?”
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Ој Бога вам, господо ришћанска!
Не говор'те омом родитељу,
„Не говор'те, не гријеш'те душе:
„Није бабо расковао благо
На нацаке ни на буздоване,
„Ни на сабље ни на бојна копља,
Ни добријем коњма на ратове;
„Већ је бабо потрошио благо
„На три славна Српска намастира :
„Једну бабо саградио цркву:
„Б'jел Вилиндар насред горе Свете,
„Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да се њему поје летурђија
„Оног свјета, као и овога;
„Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с' и њојзи поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога;
„Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св'јету,
„Да с' и њему поје летурђија
Оног свјета, као и овога,
У глас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
„Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа, а честито т'јело!
Што носили, свијетло вам било!
Што родили, све вам свето било!”
и што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогоћ рекли, код Бога се стекло.
збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Мили Боже, чуда големога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката ?
„Ваља да је расковао благо
„На нараке и на буздоване „И добријем коњма на ратове.” Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Не лудујте, господо ришћанска ! „Није бабо расковао благо „На нацаке ни на буздоване, Ни добријем коњма на ратове, „Већ је бабо похарчио благо „Све градећи млоге задужбине : „Док је Свету гору подигао и Вилиндар цркву начинио , Ту је дао двије куле блага; „Док начини високе Дечане „У приморју код воде Бистрице, „И два стуба светитеља Ђурђа, „Оба стуба виш” Новог Пазара, Студеницу на Влаху Староме, „Ту је дао једну кулу блага; Док начини цркву код Требиња „Миљешевку на Херцеговини, „И Довољу близу горе Црне; И Тројицу надоман Таслице „Украј воде украј Киотине; „Рачу цркву украј воде Дрине, „И Пaпрaћу близу Борогова, „И Вазућу крај воде Криваје, „Озрен цркву насред Босне славне, „И Гомељу на граници сувој; „Моштаницу у Крајини љутој, „Ту је дао једну кулу блага.
Осталога што претече блага,
Остало је благо похарчио
„Зидајући по калу калдрме
40
„И градећи по водам Куприје,
„Дијелећи кљасту и слијепу,
„Док је души мјесто уватио,
„Седам кула блага похарчио:
„Ето бабо куд похарчи благо!" 45
Онда рече господа ришћанска :
„Бе аФерим, Немањићу Саво!
„Кад имаcте седам кула блага,
„Те знадосте управити благом.
„Што носили, свијетло вам било! 50
„Што родили, све вам свето било!"
и што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогоћ рекли, код Бога се стекло.
Женидба краља Вукашина.
Књигу пише ЖЖура Вукашине
У бијелу Скадру на Бојани ,
Те је шаље на Херцеговину
Бијеломе граду Пирлитору 15),
Пирлитору према Дурмитору,
Видосави љуби Момчиловој;
Тајно пише, а тајно јој шаље,
15) Једни певају Пиришор мјесто Пирлашор. Кажу,
да н сад стоје зидине од тога града.
У књизи јој овако бесједи:
„Видосава, Момчилова љубо !
„Шта ћеш у том меду и снијегу?
„Кад погледаш с града изнад себе,
„Ништа немаш лијепо виђети,
„Већ бијело брдо Дурмитора
Окићено медом и снијегом
„Усред љета, као усред зиме ;
„Кад погледаш стрмо испод града,
„Мутна тече Тара валовита,
„Она ваља дрвље и камење,
„На њој нема брода ни ћуприје,
„А око ње борје и мраморје;
„Већ ти отруј војводу Момчила,
„Ил га отруј, или ми га издај,
„Ходи к мени у приморје равно
„Бијеломе Скадру на Бојану,
„Узећу те за вјерну љубовцу,
„Па ћеш бити госпођа краљица,
„Прести свилу на златно вретено,
Свилу прести, на свили сједити,
„А носити диву и кадиву
„И још оно све жежено злато;
„А какав је Скадар на Бојани!
„Кад погледаш брду изнад града,
Све порасле смокве и маслине
„И још они грозни виногради;
„Кад погледаш стрмо испод града,
„Ал' узрасла шеница бјелица,
А око ње зелена ливада,
„Кроз њу тече зелена Бојана,
|