,, „По њој плива риба свакојака, 99 40 45 50 16) Приповиједа се, да је онамо негдје у некаком језеру био крилаш коњ, па излазно ноћу, те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебила крилата коња). Кад то дозна Момчило, a он узме бубњеве и таламбасе, и остале којекаке справе, што лупају, па отиде дању, те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера. Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе, те се коњ поплаши и не узима, кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане суждребна и ождријеби крилата коња, којега једни у овој пјесми називају вранцем, једни дорашом, једни богатом, а овдје се пјева Јабучило и, краткости ради, чи лаш и чиле, „Јабучила коња крилатога; " ,, „Рано рани у лов на Језера С собом води девет миле браће И дванаест прво-братучеда „И четръест од града левера; 55 60 65 70 75 80 Ни 17) Ја не знам, шта значи сабља са очима, a пјевач ми није знао казати. Да није на њој гдје била каква шара, као очи? Кад је било у очи неђеље, „Те ми рониш сузе више главе ?" 99 99 „Када први запјевају пјевци, Ти отиди у нове ахаре, „Тад ће чиле попуштити крила 18), 110 18) По овом се мора мислити, да се крила свагда нијесу могла видјети. 99 „Тад му можеш крила сагледати. 115 120 Ал' истина, што Момчило каже, Јабучило крила попуштио, Попуштио крила до копита; 125 Што не могла ватром сагорети, 99 Пак се сави око Дурмитора, 130 135 140 „Ја ударих кроз тај прамен магле „И четръест од града левера, „У магли се, љубо, растадосмо, „Растадосмо, пак се не састасмо; „Нека Бог зна, добра бити не ће.” Вели њему љуба Видосава: „Не бој ми се, мили господару! „Добар јунак добар сан уснио; „Сан је лажа, а Бог је истина.” Опреми се војвода Момчило, Па он сиђе низ бијелу кулу, Дочека га девет миле браће И дванаест прво-братучеда И четрвест од града левера, А љуба му изведе чилаша, Добријех се коња доватише, Отидоше у лов на Језера. Кад су били надомак Језера, Оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, Он потеже сабљу од бедрице, Алʼ се пуста не да извадити, Као да је за коре прирасла. Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга ! „Издаде ме куја Видосава, 99 Но дајте ми сабљу понајбољу." Хитро су га браћа послушала, Дадоше му сабљу понајбољу, 145 150 155 160 165 170 |