Page images
PDF
EPUB

30

35

40

Па направи до три чаше златне,
Да му воду пије сиротиња.
Кад то виђе сирота Роксандра,
Овако је ријеч бесједила :
„Чујеш ли ме, мој брате Стефане !
„Ја те богме никад узет” не ћу
„Док не нађеш триста неимара,
„Да бијелу направе ти цркву
„Од бијела мермера камена,
Подлисташ је тешкијем оловом,
„А покријеш тучем зеленијем,
„Па направиш до триста столова,
„Па доведеш триста"калуђера
„И дванаест светијех владика
И четири Српска патријара,
„И доведеш ђакона Јована
„И његово ћеце триста луде;
„Па како ни, мој брате, расуде.”
Кад то зачу Српски цар Стефане,
Он не жали похарчити блага,
Но довати триста неимара,
Те бијелу направише цркву
Од бијела мермера камена,
Подлисташе јтешкијем оловом,
А покрише тучем зеленијем;
Па направи до триста столова
идоведе триста калуђера
и дванаест светијех владика
и четири Српска патријара,
и доведе ђакона Јована
и његове феце триста луде:

45

50

55

[merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

Па проклето просипаше мито,
Да му даду сестру за љубовцу.
Калуђери мита приватише,
И

привати дванаест владика
и четири Српске патријаре,
Но не хође ђаконе Јоване
и његове ћеце триста луде:
Роксандра је пред бијелу цркву,
Па излазе триста калуђера,
Изидоше пред бијелу цркву,
Ев” нађоше Роксандру ћевојку,
Овако јој ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!
То ви, Боже, у час добар било!”
Ема вели сирота Роксандра:
„Хајт” отоле, Бож'ји проклетници!
Баволи ви понијели душу,
„А огань ве изгорио живи!
„Па ве вода мутна ћердосала!”
Кад ето ти дванаест владика,
Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!
То ви, Боже, у добар час бию!"
Ема вели сирота Роксандра :
„Хајт” отоле Бож”ји бездушници!
„Таволи ви понијели душу!
А огањ ве изгорио живи!
„И вода вас ћердосала мутна!”
Кад ето ти Српски патријари,
Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!

75

80

[ocr errors]

85

90

То ви,

[ocr errors]

95

100

105

Боже

у добар час било!»
Онако их оправи Роксандра,
К'о владике и к'о калуђере;
Кад ето ти ђакона Јована
и његове ћеце триста луде,
Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, сирота Роксандро!
„А да Бог да и Богородица,
„Ак” узела мила брата свога,
„Божја од вас не остало трага,
„До ван змије и камена станца !"
Кад то зачу Српски цар Стефане,
А он скочи на ноге лагане,
Те довати дрвене мајсторе,
Од дрвета он прави hелију,
Од лијепа луча питомога,
Замаза је прахом и катрамом,
Па довaти ђакона Јована
И негове ћеце триста луде,
У ћелију те их затворно,
Па уждио са четири стране;
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро јутро освануло,
Pв” порани Српски цар Стефане,
А погледа Стефан на hелију,
Ал' се сама оградила црква ,
А у цркву триста светитеља,
То су, браћо, млади мученици.
Кад то - виће Српски цар Стефане,
А он опет направи ћелију,
Па ,довати триста калуђера

110

115

120 125

и дванаест светијех владика
и четири Српска патријара,
у hелију те их затворио,
Затворио, па их запалио,
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро бјеше освануло,
А отиде Стефан на bелију,
Ал' hелија беше изгорела,
и земља је под њом изгорела,
Изгорела, па се пропанула,
Па је вода ударила мутна,
Те је њине кости ћердосала.
Кад то виђе Српски цар Стефане ,
Не смје узет” сестру за љубовцу!
То је било, када се чинило,
А сада се тек приповиједа.

130

135

28.

Удаја сееш ре Душанове.
Пије вино Српски цар Стеване
У Призрену мјесту питомоме,
До њега су старци патријари:
Четири су стара патријара ,
и до њих је до девет владика ,
идванаест учтугли везира,
и по реду Српски господари;
Вино служи провизур Мијајло,
А свијетли сестра Кандосија
Са њедара драгијем камењем.
Кад се царе напојио вина,

10

9

15

20

25

Таде царе ријеч говорио:
„Чујете ли, сва Српска господо!
Што ја хоhу ријеч бесједити:
„Могу л' бити вољан на бесједи,
„Да ја узмем сестру Кандосију,
„Да је узмем за љубу вијерну,
„Да се царско не разлази лице,
„Да се царско не растура благо?"
Сва господа устаде на ноге,
Па се цару часно поклонише,.
Поклонише, не одговсрыше.
Кад то зачу млада Жандосија,
Своје лице заклонила била
Баш за слугу провизур-Мијајла,
Но то виђе Српски цар Стеване,
Те говори Српски цар Стеване:
„Курво једна, провизур-Мијајло!
„Ти ли наста тај јунак на земљи,
Да заклониш чисто царско лице,
„Царско лице за твоје скутове ?
„Вјера моја и тако ми Бога!
„Кад у јутру бијел дан осване,
Погубиһу провизур-Мијајла,
„А узећу сестру Кандосију,
„Узећу је за вијерну љубу."
Кад то зачу сестра Кандосија,
Жао њојзи провизур-Мијајла;
Златан ибрик из руку му узе,
Сама поче цару служит” вино.
Док се царе вином напојио,
Слуге њега из стола дигоше,

30

92

35

40

« PreviousContinue »