Page images
PDF
EPUB

Па направи до три чаше златне,
Да му воду пије сиротиња.
Кад то виђе сирота Роксандра,
Овако је ријеч бесједила:

„Чујеш ли ме, мој брате Стефане !
„Ја те богме никад узет не ћу
„Док не нађеш триста неимара,
„Да бијелу направе ти цркву
„Од бијела мермера камена,
„Подлисташ је тешкијем оловом,
„А покријеш тучем зеленијем,

99

„Па направиш до триста столова, Па доведеш триста калуђера

99

„И дванаест светијех владика „И четири Српска патријара,

„И доведеш ђакона Јована

[ocr errors]

И његово ђеце триста луде;

Па како ни, мој брате, расуде.

Кад то зачу Српски цар Стефане,
Он не жали похарчити блага,
Но довати триста неимара,
Те бијелу направише цркву
Од бијела мермера камена,
Подлисташе ј' тешкијем оловом,
А покрише тучем зеленијем;
Па направи до триста столова
И доведе триста калуђера
И дванаест светијех владика
И четири Српска патријара,
И доведе ђакона Јована

И његове ђеце триста луде:

30

35

40

45

50

55

Па проклето просипаше мито,
Да му даду сестру за љубовцу.
Калуђери мита приватише,
И привати дванаест владика
И четири Српске патријаре,
Но не хође ђаконе Јоване
И његове ђеце триста луде:
Роксандра је пред бијелу цркву
Па излазе триста калуђера,
Изидоше пред бијелу цркву,
Ев' нађоше Роксандру ђевојку,
Овако јој ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!

„То ви, Боже, у час добар било!”
Ема вели сирота Роксандра:

„Хајт отоле, Божји проклетници! Баволи ви понијели душу,

99

„А огањ ве изгорио живи!
„Па ве вода мутна ћердосала!"
Кад ето ти дванаест владика,
Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!

99

,То ви, Боже, у добар час било!”

Ема вели сирота Роксандра:

„Хајт отоле Божји бездушници!
„Баволи ви понијели душу!
„А огањ ве изгорио живи!
„И вода вас ћердосала мутна !”
Кад ето ти Српски патријари,
Овако су ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!

60

65

70

75

80

83.

90

9,

То ви, Боже, у добар час било!" Онако их оправи Роксандра,

Ко владике

к'о калуђере;

Кад ето ти ђакона Јована
И његове ђеце триста луде,
Овако су ријеч бесједили:

„Добро јутро, сирота Роксандро!
„А да Бог да и Богородица,
"Ак узела мила брата свога,

[ocr errors]

„Божја од вас не остало трага,
,,До ван змије и камена станца!"
Кад то зачу Српски цар Стефане,
А он скочи на ноге лагане,
Те довати дрвене мајсторе,
Од дрвета он прави ћелију,
Од лијепа луча питомога,
Замаза је прахом и катрамом,
Па довати ђакона Јована

И негове ђеце триста луде,

У ћелију те их затворио,
Па уждио са четири стране ;
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро јутро освануло,
Ев' порани Српски цар Стефане,
А погледа Стефан на ћелију,
Ал' се сама оградила црква,

95

100

105

110

115

А у цркву триста светитеља,
То су, браћо, млади мученици.

Кад то виђе Српски цар Стефане,

А он опет направи ћелију,

120

Па довати триста калуђера

И дванаест светијех владика
И четири Српска патријара,
У ћелију те их затворио,
Затворио, па их запалио,
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро бјеше освануло,
А отиде Стефан на ћелију,
Ал' һелија бјеше изгорела,
И земља је под њом изгорела,
Изгорела, па се пропанула,
Па је вода ударила мутна,
Те је њине кости ћердосала.

125

130

Кад то виђе Српски цар Стефане,

Не смје узет сестру за љубовцу!

135

То је било, када се чинило,

А сада се тек приповиједа.

28.

Удаја сестре Душанове.
Пије вино Српски цар Стеване
У Призрену мјесту питомоме,
До њега су старци патријари:
Четири су стара патријара,
И до њих је до девет владика,
И дванаест учтугли везира,
И по реду Српски господари;
Вино служи провизур Мијајло,
А свијетли сестра Кандосија
Са њедара драгијем камењем.
Кад се царе напојио вина,

5

10

Таде царе ријеч говорио:
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Што ја хоћу ријеч бесједити:
„Могу л бити вољан на бесједи,
„Да ја узмем сестру Кандосију,
„Да је узмем за љубу вијерну,
„Да се царско не разлази лице,
„Да се царско не растура благо?”
Сва господа устаде на ноге,
Па се цару часно поклонише,
Поклонише, не одговорише.
Кад то зачу млада Кандосија,
Своје лице заклонила била
Баш за слугу провизур-Мијајла,
Но то виђе Српски цар Стеване,
Те говори Српски цар Стеване:
„Курво једна, провизур-Мијајло!

9,

Ти ли наста тај јунак на земљи,

„Да заклониш чисто царско лице, „Царско лице за твоје скутове?

99

[ocr errors]

Вјера моја и тако ми Бога!

„Кад у јутру бијел дан осване,
„Погубићу провизур-Мијајла,
А узећу сестру Кандосију,
„Узећу је за вијерну љубу."
Кад то зачу сестра Кандосија,
Жао њојзи провизур-Мијајла;
Златан ибрик из руку му узе,
Сама поче цару служит вино.
Док се царе вином напојио,
Слуге њега из стола дигоше,

15

20

25

30

35

40

« PreviousContinue »