99 „Цар отиде у земљу Латинску, 99 А незвани ићи не смијемо.". Вели њима остарјела мајка: „Бецо моја, два Воиновића! „Ви имате брата у планини „Код оваца, Милош-чобанина, „Најмлађи је, а најбољи јунак, „А за њега царе и не знаде; „Пошљите му лист књиге бијеле, „Нека дође граду Вучитрну, „Не пиште му, што је и како је, Већ пишите: „Мајка је на смрти, 99 99 99 99 99 99 99 Пак те зове, да те благосови, ,,Да на тебе клетва не остане; ,,Него брже ходи б'јелу двору, ,,Не би л живу застануо мајку."" То су браћа мајку послушала, Брже пишу књигу на кољену, Те је шаљу у Шару планину, Своме брату Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате! „Брже да си граду Вучитрну, 99 99 , Стара нам је мајка на умору, „Пак те зове, да те благосови, „Да на тебе клетва не остане." 9 110 115 120 125 130 135 Када Милош ситну књигу прими, Па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга! Ова књига јест од двора мога: 99 Стара ми је на умору мајка, „Пак ме зове, да ме благосови, 99 „Без невоље јер градит' невољу ?" 140 145 150 155 160 165 9, Већ, Милошу, наш рођени брате! По кошуљи три танке ђечерме, 170 175 180 185 190 195 „Кад, Милошу, достигнеш сватове, 200 „Питаће те, тко си, и откуд си: „Ти се кажи земље Каравлашке: Служио сам бега Радул-бега, 99 99 99 99 Не ше мене службу да исплати, „„Пак ја пођох у свијет бијели, „„Да ђегођи боље службе тражим; Пак сам чуо за свате цареве, 99 99 99 99 99 И прист’о сам незван за сватови „„Рад комада љеба бијелога „„И рад чаше црвенога вина. ,Чувај добро дизген од кулаша, „Јер се кулаш јесте научио „Путовати с коњма царевијем." Тада Милош окрену кулаша, Пак за царем оде у, сватове, На Загорју сустиже сватове. Питају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?" Милош им се из далека каже, К’о што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошо, млађано Бугарче! „Нек је један више у дружини.” Кад су били путем путујући: Злу науку Милош научио Код оваца у Шари планини, Поспавати свагда око подне; Он задрема на коњу кулашу; Како дизген ослаби кулашу, Диже главу, оде кроз сватове, 205 210 215 220 225 230 Обаљује коње и јунаке, Како дође, с њима у ред стаде. Ал не даде Српски цар Стјепане: 235 99 И у свате цару опремила!" Кад се прену Милош Воиновић, 240 245 250 255 260 |