Page images
PDF
EPUB

99

„Цар отиде у земљу Латинску,
А јунака са собом не има
„Ни једнога од рода својега,
„Који би му био у невољи,
Ако би му било за невољу;
„Латини су старе варалице,
„Ујака ће нашег погубити,

99

А незвани ићи не смијемо.". Вели њима остарјела мајка: „Бецо моја, два Воиновића! „Ви имате брата у планини „Код оваца, Милош-чобанина, „Најмлађи је, а најбољи јунак, „А за њега царе и не знаде; „Пошљите му лист књиге бијеле, „Нека дође граду Вучитрну,

„Не пиште му, што је и како је, Већ пишите: „Мајка је на смрти,

99

99 99

99

99

99 99

Пак те зове, да те благосови, ,,Да на тебе клетва не остане; ,,Него брже ходи б'јелу двору, ,,Не би л живу застануо мајку."" То су браћа мајку послушала, Брже пишу књигу на кољену, Те је шаљу у Шару планину, Своме брату Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате! „Брже да си граду Вучитрну,

99

99

, Стара нам је мајка на умору,

„Пак те зове, да те благосови,

„Да на тебе клетва не остане."

9

110

115

120

125

130

135

Када Милош ситну књигу прими,
Књигу гледа, а сузе прољева.
Пита њега тридесет чобана:
,0 Милошу, наша поглавице!
„И до сад су књиге долазиле,
"Ал' се нису са сузам' училе;
„Откуд књига? ако Бога знадеш!"
Скочи Милош на ноге лагане,

Па говори својим чобанима:

„Ој чобани, моја браћо драга! Ова књига јест од двора мога:

99

Стара ми је на умору мајка,

[ocr errors]

„Пак ме зове, да ме благосови,
„Да на мене клетва не остане;
„Ви чувајте по планини овце,
„Док ја одем и натраг се вратим.
Оде Милош граду Вучитрну,
Кад је био близу б'јела двора,
Два су брата пред њег' ишетала,
А за њима остарјела мајка;
Вели њима Милош чобанине:
„За што, браћо, ако Бога знате!

99

„Без невоље јер градит' невољу ?"
Веле њему до два мила брата:
„Ходи, брате, има и невоље.”
У б'јела се лица изљубише,
Милош мајку у бијелу руку.
Стадоше му редом казивати,
Како царе оде по ђевојку
На далеко у земљу Латинску,
А не зове својијех сестрића:

140

145

150

155

160

165

9,

Већ, Милошу, наш рођени брате!
"Хоћеш, брате, незван за ујаком
„У сватове поћи назорице ?
„Ако њему буде до невоље,
„Да се њему у невољи нађеш ;
„Ако ли му не буде невоље,
„Можеш доћи, да се не казујеш."
То је Милош једва дочекао:
„Хоћу, богме, моја браћо драга!
„Кад ујаку не ћу, да коме ћу?".
Тад' га браћа опремат' стадоше :
Оде Петар опремат кулаша,
А Вукашин опрема Милоша:
На њег меће танану кошуљу,
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;

По кошуљи три танке ђечерме,
Пак доламу са тридест путаца,
По долами токе саковане,
Златне токе од четири оке;
А на ноге ковче и чакшире;
А сврх свега Бугар-кабаницу,
И на главу Бугарску шубару:
Начини се црни Бугарине,
Ни браћа га познати не могу;
Дадоше му копље убојито
И мач зелен старога Воина;
Петрашин му изведе кулаша
Међедином свега опшивена,
Да кулаша царе не познаде.
Лепо су га браћа сјетовала:

170

175

180

185

190

195

„Кад, Милошу, достигнеш сватове, 200 „Питаће те, тко си, и откуд си: „Ти се кажи земље Каравлашке: Служио сам бега Радул-бега,

99 99

99 99

Не ше мене службу да исплати, „„Пак ја пођох у свијет бијели, „„Да ђегођи боље службе тражим; Пак сам чуо за свате цареве,

99 99

[ocr errors]
[ocr errors]

99

99 99

И прист’о сам незван за сватови „„Рад комада љеба бијелога „„И рад чаше црвенога вина. ,Чувај добро дизген од кулаша, „Јер се кулаш јесте научио „Путовати с коњма царевијем." Тада Милош окрену кулаша, Пак за царем оде у, сватове, На Загорју сустиже сватове. Питају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?" Милош им се из далека каже, К’о што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошо, млађано Бугарче! „Нек је један више у дружини.” Кад су били путем путујући: Злу науку Милош научио Код оваца у Шари планини, Поспавати свагда око подне; Он задрема на коњу кулашу; Како дизген ослаби кулашу, Диже главу, оде кроз сватове,

205

210

215

220

225

230

Обаљује коње и јунаке,
Докле дође коњма царевијем,

Како дође, с њима у ред стаде.
Лале шћаху бити Бугарина,

Ал не даде Српски цар Стјепане: 235
„Не удрите млађано Бугарче,
„Бугарче се спават’научило
„По планини овце чувајући;
„Не удрите, већ га пробудите."
Буде њега лале и војводе:
„Устан море, млађано Бугарче!
„Бог ти стару не убио мајку,
„Која те је такога родила

99

И у свате цару опремила!"

Кад се прену Милош Воиновић,
Те сагледа цару очи чарне,
Кулаш иде с коњма царевијем,
Он покупи дизгене кулашу,
Па ишћера њега из сватова,
Удара га оштром бакрачлијом,
По три копља у пријеко скаче,
По четири небу у висине,
У напредак ни броја се не зна;
Из уста му живи огањ сипа,
А из носа модар пламен суче.
Стаде свата дванаест хиљада,
Те гледају коња у Бугара;
Коња гледе, а сами се чуде:
„Боже мили! чуда великога!
„Добра коња, а лоша јунака!
"Још такога ни виђели нисмо,

240

245

250

255

260

« PreviousContinue »