„Један бјеше у зета царева, И сада је, у Воиновића.” Гледале га још три шићарџије: Једно јесте Ђаковица Вуче, А друго је Нестопољче Јанко, А треће је момче Пријепољче; Гледали га, пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина! „Баш га овђе у сватов’ма нема; Та нема га ни у цара нашег ; „Хајде мало да изостанемо, „Не би ли га како измамили.” Кад су били до Клисуре близу, Изосташе до три шићарџије, Па говоре Милош-чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! "Хоћеш дати коња на размјену? „Даћемо ти коња још бољега, „И још прида стотину дуката, „И сувише рало и волове, „Пак ти ори, те се љебом рани." Вели њима Милош Воиновић : 265 270 275 280 „Прођте ме се, до три шићарџије ! 285 Бољег коња од овог не тражим, „Ни овога умирит не могу; 290 Тадʼ говоре до три шићарџије: 99 ,, Ми ћемо га на силу отети. Ал' говори Милош Воиновић: "Сила отме земљу и градове, "Камо л' мене коња отет не ће! „Волим дати коња на размјену, „Јер не могу пјешке путовати." Па устави својега кулаша, Пружи руку испод међедине, 295 300 Они мисле, бакрачлију скида, Ал он скида златна шестоперца, 305 Те удара Баковицу Вука, Колико га лако ударио, Три пута се Вуче преметнуо; Удари га међу плећи живе, Четири се пута преметнуо: „Држ се добро Нестопољче Јанко! 310 315 320 „Па кад дођеш Пријепољу твоме, „Повали се међу ђевојкама, Бес’отео коња од Бугара. Па окрену коња за сватови. Как дођоше бијелу Леђану, Разапеше по пољу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, Нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Воиновић, Узе торбу на лијеву руку Од зобнице једне те до друге, Док је своју пуну напунио. Па он оде тражит механџију: „Механџија! дај да пијем вина.” Механџија њему одговора; „Ид одатле, црни Бугарине! „Да с донијо Бугарску копању, „Ако бих ти и усуо вина; ,,За те нису чаше позлаћене." Погледа га Милош попријеко, Удари га руком уз образе, Колико га лако ударио, Три му зуба у грло сасуо; Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! ,,Биће тебе вина изобила, „Ако цару не ће ни достати. Милош више не шће ни искати, Већ сам узе, пак се напи вина. Док се Милош мало поначини, У том свану и ограну сунце. 325 330 335 340 345 350 Ал’повика са града Латинче: ,, „Изиш’о је краљев заточниче, „Зове тебе на мејдан јуначки, „Ваља ићи мејдан дијелити, „Или не ћеш одавде изићи, „Ни извести свата ни једнога, „А камо ли Роксанду ђевојку !” Кад то зачу Српски цар Стјепане, Он телала пусти у сватове, Телал виче и тамо и амо: „Није л' мајка родила јунака „И у свате цару опремила, „Да за цара на мејдан изиђе ? „Честита би њега учинио." Ал' се нитко наћи не могаше; Цар с удари руком по кољену: „Јао мене до Бога милога! 99 „Сад да су ми два сестрића моја, „Два сестрића, два Воиновића, Сад би они на мејдан изишли.” Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води 355 360 365 370 375 380 До пред шатор Српског цар-Стјепана : "Јел' слободно, царе господине, „Да ја идем на мејдан у поље ?" Вели њему Српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче! „Јест слободно, ал' није прилике; „Ако згубиш млада заточника, 385 9, Честита ћу тебе учинити.” Узја Милош помамна кулаша, Говори му Српски цар Стјепане: 390 „Не нос, синко, копље наопако, „Већ окрени копље у напредак ; „Јер ће ти се смијати Латини." Вели њему Милош Воиновић: Чувај, царе, ти господства твога; 395 "Ако мене до невоље буде, „Ја ћу ласно копље окренути ; Бе заточник сједи под шатором, 400 405 410 415 |