„Један бјеше у зета царева, „И сада је, у Воиновића." Гледале га још три шићарције: Једно јесте Баковица Вуче, 26.5 А друго је Нестопольче Јанко, А треће је момче Пријепољче; Гледали га , пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина! Баш га овђе у сватов’ма нема ; 270 „Та нема га ни у цара нашег ; „Хајде мало да изостанемо, Не би ли га како измамили.” Кад су били до Клисуре близу, Изостаце до три шиһарџије, 275 Па говоре Милош-чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! „Хоћеш дати коња на размјену? Даћемо ти коньа још бољега, „И још прида стотину дуката, 280 „И сувише рало и волове, „Пак ти ори, те се љубом рани.” Вели њима Милош Воиновић: Прођ'те ме се, до три шићарције ! Бољег коња од овог не тражим, 285 „Ни овога умирит” не могу; Што ће мене стотина дуката ? „На кантар их мјерити не знадем, „A бројем их бројити не ум'јем; Што hе мене рало и волови? 290 „Мене није ни отац орао, „Пак је мене Бебом одранио.” Тад” говоре до три шићарције: Чујеш море, млађано Бугарче, „Ако не даш коња на размјену, 295 „Ми ћемо га на силу отети.” Ал' говори Милош Воиновић: „Сила отме земљу и градове, „Камо л' мене коња отет' не ће ! „Волим дати коња на размјену, 300 „Јер не могу пјешке путовати.” Па устави својега кулаша , Пружи руку испод међедине, Они мисле, бакрачлију скида, Ал' он скида златна шестоперца, 305 Те удара Баковицу Вука, Колико га лако ударио , Три пута се Вуче преметнуо; Вели њему Милош Воиновић: Толики ти родили гроздови 310 „У питомој твојој Ђаковици!» Побјеже му Нестопољче Јанко, Стиже њега Милош на кулашу, У. дари га међу плећи живе, Четири се пута преметнуо : 315 „Држ” се добро Нестопољче Јанко ! „Толике ти јабуке родиле „У питому Нестопољу твoме!” Бјежи јадно момче Пријепољче, Достиже га Милош на кулашу, 320 Те и њега куцну шестоперцем, Седам се је пута преметнуло: „Држ” се добро, момче Пријепољче! 325 330 335 „Па кад дођеш Пријепољу твоме, дари га руком уз образе, 30 345 350 Ал' повика са града Латинче: 355 „Ој чујеш ли, Српски цар-Стјепане! „Ето доље под градом Леђаном „Изиш'о је краљев заточниче, „Зове тебе на мејлан јуначки, Ваља иһи мејдан дијелити, 360 „Или не ћеш одавде изиһи, „Ни извести свата ни једнога, А камо ли Роксанду ћевојку !” Кад то зачу Српски цар Стјепане, Он телала пусти у сватове, 365 Телал виче и тамо и амо : „Није л° мајка родила јунака „И у свате цару опремила , „Да за цара на мејдан изиђе ? Честита би њега учинио. 370 Ал' се нитко наћи не могаіше; Цар с удари руком по кољену : „Јао мене до Бога милога! „Сад да су ми два сестрића моја, „Два сестрића, два Воиновића, 375 Сад би они на мејдан изишми. Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води До пред шатор Српског цар-Стјепана : „Јел” слободно, царе господине, 380 „Да ја идем на мејдан у поље ?» Вели њему Српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче! „Јест слободно, ал' није прилике; Ако згубиш млада заточника, 385 Честита ћу тебе учинити.” Узја Милош помамна кулаша, Па окрену од б'јела шатора Заметнувши копље наопако. Говори му Српски цар Стјепане: 390 Не нос”, синко, копље наопако, „Већ окрени копље у напредак ; „Јер ће ти се смијати Латини." Вели њему Милош Воиновић: „Чувај, царе, ти господства твога; 395 „Ако мене до невоље буде, „Ја ћу ласно копље окренути ; „Ако ли ми не буде невоље, „Донети га могу и овако.” Па отиде низ поље Леђанско ; 400 . Гледале га Латинке ћевојке, Гледале га, пак су говориле : „Боже мили! чуда великога! „Каква је то царева. замјена! Та на њему ни хаљина нема. 405 Весели се, краљев заточниче ! „Немаш на што сабље извадити, „Нит” је имаш ошто крвавити.” У то доба дође до шатора, Те заточник сједи под шатором, 410 За копље је свезао дората. Вели њему Милош Воиновић: „Устан” море, бијело Латинче! „Да јуначки мејдан дијелимо.” Ал' говори бијело Латинче: 415 „Ид” одатле, црни Бугарине! |