Page images
PDF
EPUB

„Један бјеше у зета царева, „И сада је, у Воиновића." Гледале га још три шићарције: Једно јесте Баковица Вуче, 26.5 А друго је Нестопольче Јанко, А треће је момче Пријепољче; Гледали га , пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина! Баш га овђе у сватов’ма нема ;

270 „Та нема га ни у цара нашег ; „Хајде мало да изостанемо, Не би ли га како измамили.” Кад су били до Клисуре близу, Изостаце до три шиһарџије, 275 Па говоре Милош-чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! „Хоћеш дати коња на размјену? Даћемо ти коньа још бољега, „И још прида стотину дуката,

280 И сувише рало и волове, „Пак ти ори, те се љубом рани.” Вели њима Милош Воиновић: Прођ'те ме се, до три шићарције ! Бољег коња од овог не тражим,

285 „Ни овога умирит” не могу; Што ће мене стотина дуката ? „На кантар их мјерити не знадем, „A бројем их бројити не ум'јем; Што hе мене рало и волови?

290 „Мене није ни отац орао, „Пак је мене Бебом одранио.”

[ocr errors]

Тад” говоре до три шићарције: Чујеш море, млађано Бугарче, „Ако не даш коња на размјену,

295 „Ми ћемо га на силу отети.” Ал' говори Милош Воиновић: „Сила отме земљу и градове, „Камо л' мене коња отет' не ће ! „Волим дати коња на размјену,

300 „Јер не могу пјешке путовати.” Па устави својега кулаша , Пружи руку испод међедине, Они мисле, бакрачлију скида, Ал' он скида златна шестоперца,

305 Те удара Баковицу Вука, Колико га лако ударио , Три пута се Вуче преметнуо; Вели њему Милош Воиновић: Толики ти родили гроздови

310 „У питомој твојој Ђаковици!» Побјеже му Нестопољче Јанко, Стиже њега Милош на кулашу, У.

дари га међу плећи живе, Четири се пута преметнуо :

315 „Држ” се добро Нестопољче Јанко ! „Толике ти јабуке родиле „У питому Нестопољу твoме!” Бјежи јадно момче Пријепољче, Достиже га Милош на кулашу,

320 Те и њега куцну шестоперцем, Седам се је пута преметнуло: „Држ” се добро, момче Пријепољче!

[ocr errors]

325

330

335

„Па кад дођеш Пријепољу твоме,
„Повали се међу ћевојкама,
„Бе с отео коња од Бугара.”
Па окрену коња за сватови.
Как дођоше бијелу Леђану,
Разапеше по пољу шаторе.
Зоб изиђе коњма царевијем,
Нема ништа коњу Милошеву.
Кад то виђе Милош Воиновић,
Узе торбу на лијеву руку
Од зобнице једне те до друге,
Док је своју пуну напунио.
Па он оде тражит механцију:
„Механција ! дај да пијем вина.”
Механција њему одговора;
„Ид” одатле, црни Бугарине !
„Да с' донијо Бугарску копању,
„Ако бих ти и усуо вина ;
„За те нису чаше позлаћене.”
Погледа га Милош попријеко,

дари га руком уз образе,
Колико га лако ударио ,
Три му зуба у грно сасуо;
Моли му се млади механција:
„Не удри ме више, Бугарине!
„Биће тебе вина изобила,
„Ако цару не ће ни достати.
Милош више не шће ни искати,
Већ сам узе, пак се напи вина.
Док се Милош мало поначини,
У том свану и ограну сунце.

30

345

[ocr errors]

350

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Ал' повика са града Латинче: 355 „Ој чујеш ли, Српски цар-Стјепане! „Ето доље под градом Леђаном „Изиш'о је краљев заточниче, „Зове тебе на мејлан јуначки, Ваља иһи мејдан дијелити,

360 „Или не ћеш одавде изиһи, „Ни извести свата ни једнога,

А камо ли Роксанду ћевојку !” Кад то зачу Српски цар Стјепане, Он телала пусти у сватове,

365 Телал виче и тамо и амо : „Није л° мајка родила јунака „И у свате цару опремила , „Да за цара на мејдан изиђе ? Честита би њега учинио.

370 Ал' се нитко наћи не могаіше; Цар с удари руком по кољену : „Јао мене до Бога милога! „Сад да су ми два сестрића моја, „Два сестрића, два Воиновића, 375 Сад би они на мејдан изишми. Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води До пред шатор Српског цар-Стјепана : „Јел” слободно, царе господине,

380 Да ја идем на мејдан у поље ?» Вели њему Српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче! „Јест слободно, ал' није прилике; Ако згубиш млада заточника,

385

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Честита ћу тебе учинити.” Узја Милош помамна кулаша, Па окрену од б'јела шатора Заметнувши копље наопако. Говори му Српски цар Стјепане: 390 Не нос”, синко, копље наопако, „Већ окрени копље у напредак ; „Јер ће ти се смијати Латини." Вели њему Милош Воиновић: „Чувај, царе, ти господства твога; 395 „Ако мене до невоље буде, „Ја ћу ласно копље окренути ; „Ако ли ми не буде невоље, „Донети га могу и овако.” Па отиде низ поље Леђанско ; 400 . Гледале га Латинке ћевојке, Гледале га, пак су говориле : „Боже мили! чуда великога! „Каква је то царева. замјена! Та на њему ни хаљина нема. 405 Весели се, краљев заточниче ! „Немаш на што сабље извадити, „Нит” је имаш ошто крвавити.” У то доба дође до шатора, Те заточник сједи под шатором,

410 За копље је свезао дората. Вели њему Милош Воиновић: „Устан” море, бијело Латинче! „Да јуначки мејдан дијелимо.” Ал' говори бијело Латинче:

415 „Ид” одатле, црни Бугарине!

« PreviousContinue »