99 „О Тодоре, мој мудри везире! „Одседниде од коња витеза, Те погледај оно чедо младо; „Ако чедо буде мушка глава, „Дај га мене на коња витеза.” Тодор везир од коња одседе, Те погледа оно чедо младо, Тако цару даде Бог једини, Бог једини и срећа царева, Те је чедо било мушка глава; Цару г' Тодор на коња додаје, Цар је лепо чедо приватио У скут десни коласте аздије, Три пут га је лицем целивао, Па га зави у мараму свил’ну, И метну га себе у недарца: „Благо мене до Бога вишњега! „Бог ми даде сина изненада, „Мојој Грозди браца рођенога, „Моја Грозда врло брата жељна, Бог јој даде брата изненада.’ Па отиде двору господскоме. Та у прво време јесте било, Кад господар откуд двору дође, Не излази слуга ни слушкиња, Господару коња да привати, Већ госпођа, која је у двору; Ишетала царица Роксанда, Под царем је коња приватила: „Цар честити, добро си дошао! "Јеси л лепа лова уловио?" 9, 99 30 35 40 45 50 55 Цар царици мушко чедо даде, Царица се чеду обрадова: 99 Благо мене до Бога вишњега! "Лепшега ти лова и не тражим. Однесе. га у господске дворе, 60 65 Прометну га кроз недра свилена, Да б’се дете од срца назвало ?1), Однеше га Аранђела цркви, 70 Окумише Тодора везира, Крсти Тодор чедо мушку главу, Поред себе, кано киту цвећа; 75 80 85 21) Као да га је родила. Приповиједа се, да и сад тако чине они, који узму кога мјесто свога дјетета, Што он рекне, и цар не прекрати 99 Ласно ћемо омразит Момира, Са честитим царем раставити : „Каде буде у очи васкрса, „Ви узмите сваки по чауша, 90 95 100 105 110 115 „На чардаке гди Гроздана спава, 99 Она ће га лепше пригрлити; „А кад буде на васкрсеније, „И будемо на јутрењи светој, „Буде време целиват ванђеље, „Цар ће гледат и десно и лево, „Да с Момиром целива 'ванђеље; „Кад Момира не буде у цркви, 120 125 „Ја ћу с царем целиват 'ванђеље; 130 „Кад јутрењу свету савршимо, „Изиђемо из бијеле цркве, „Цар ће онда мене запитати: ,,О Тодоре, камо ми Момире? Што ми није детета у цркви? ,,Код тебе је на вечери било „На њега си навалио вино, 99 99 99 99 99 99 Од вина га љуто боли глава, „„Те не може у цркву да дође." „Вас четири душом поднесите, "А четири криво сведочите: ,,Момир љуби сестру Гроздијанку."" Тако ћемо омразит Момира, 99 Са честитим царем раставити.” Кад је било у очи ускрса, 135 140 145 Одведе га двору на вечеру, А у вино меша свако биље, Понајвише бенђелука тешка, А на тврди санак намењује, Нека спава Наоде Момире, 150 155 Док не сване и сунце не гране И док буде доба летурђији. Опи с дете, ништо себи не зна, Наслоња се главом на Тодора, 160 На својега крштенога кума; A Тодор узе дете у наручје; И пред њима Српски цар Степане. Дође време целиват' 'ванћеље, А цар гледи и десно и лево, 165 170 175 180 |