Она оде ноћу у градину, Па говори своме господару: 9, На зло, Павле, сеју миловао, На горе јој милост доносио! Заклала ти сивога сокола.“ Павле пита сестрицу Јелицу: 40 „Зашто, сејо? да од Бога нађеш!" 45 Сестрица се брату кунијаше: 99 Нисам, брате, живота ми мога! „На зло, Павле, сеју миловао, 99 ,, Заклала ти чедо у колевци; Ако ли се мене не вјерујеш, 50 55 60 65 Кад то виђе Павле господару, Буд ми закла коња на ливади „Зашт' ми закла чедо у колевци ?” 70 75 80 85 90 95 „Води мене заовиној цркви, 99 99 Већ ме свежи коњма за репове, 100 105 110 115 120 На колевци соко тица сива, У колевци оно мушко чедо, у руци теткини ножеви. 125 6 Кумовање Грчића Манојла. (из Црне горе) Двије су се куме подигнуле, Двије куме, у једнога кума, У онога Грчића Манојла; Једно јесте танана Гркиња, А друго је бијела Влахиња. У Влахиње чедо мушко било, У Гркиње није, но ђевојка, И дођоше куму на дворове, Те крстише двоје ђеце лудо. А кад сјутра зора долазила, Но да рече танана Гркиња: Мио куме, Грчићу Манојле! „Промијени ову ђецу луду: „Дај ти мене чедо Влахињино, „А Влахињи да дамо ђевојку, „И дајем ти Божу вјеру тврду, „Дваш ћу ти га измјерит са златом." Превари се, Бог да га убије! Па размјени двоје ђеце лудо. Ондолен се куме подигнуле, Кад Влахиња планинама била, Нешто јој се чедо усциктало ; Мајка му се бјеше препанула, Па почину насред друма пута, Те развила оно чедо лудо; Али није мушко, но ђевојка! Шњом удари о камену станцу, 10 15 20 25 99 Ста ју цика, како змије љуте, Па отиде натраг кукајући. Када куму на дворове дође, Куму своме ријеч говорила : „А за Бога, мој куме Манојле! „Што продаде кума за цекине? Платио га светоме Јовану!" А он јој се криво кунијаше: "А нијесам, моја мила кумо, (А дијете држи на кољену) „Та не ијо од овога месо!" Таде млада на дворове пође И бешику празну понијела. А Манојло коња узјахао, И Гркињи на дворове пође, Те му млада чедо наплатила. Па ондолен отиде Манојло; Кад је био друму у планину, На пут срете једно јагње црно, Па упали жестоку стријелу, Те погоди оно јагње црно, 9, Што је тебе, моја вјерна љубо?" Све му, што је, по истини каза: „Искочи ми из руку дијете, 30 35 40 45 50 55 |