Кад јутрењу свету савршили, ,, ,0 Тодоре! камо ми Момире ? „Што ми није детета у цркви? „Код тебе је било на вечери, На њега си навалио вино, „Од вина га љуто боли глава, 185 190 „Момир љуби сестру Гроздијанку." 195 Тад' говори Српски цар Степане: „Муч”, Тодоре, муком се замук'о! Ниј истина, што на дете кажеш, Тако ми се не делило месо „За живота од моји костију „Ја не делим Момир и Гроздану! „Рођени су братац и сестрица." 200 205 210 Од љутине аљину раздера, 99 215 Над њим маше граном босиљковом, 230 235 240 „Водите ме цару родитељу, Шта ли сам му сагрешио љуто; „А сва моја браћа и дружина „Радује се светом васкрсењу, 99 Мене баба оће да обеси „На знан данак на васкрсеније !" Џелати су, ал' су милостиви, Они сташе сузе просипати На Момира млада гледајући; Воде њега цару родитељу. Кад Момира цару доведоше, Писну дете, као змија љута, Паде цару преко свил’на крила, Љуби цара по недри свилени: „Светли царе а мој родитељу! Што сам тебе, бабо, сагрешио „Те ме данас оћеш да обесиш, „На знан данак на васкрсеније? Сва се моја браћа и дружина „Сад радује светом васкрсењу, „А ти мене оћеш да обесиш! А што сам ти сагрешио бабо?" А цар ништа, веће сузе проли : „Еј Момире, еј жалости моја! Тешко мене, ја изгуби тебе; „Мене каже девет везирова, 245 250 255 260 , „Да ти љубиш сестру Гроздијанку; Тако ми се не делило месо „За живота од моји костију, 265 270 „Ја не делим тебе и Гроздану! Како нисам сестрице видио „Разма синоћ у зеленој башчи, „Кад је брала с девојкама цвеће, „С њоме, бабо, тридест девојака, Сретосмо се на башчени врати, ,Ја њој дадо струк румене руже, „Она мене струк бела босиљка, „Те се, бабо, меновасмо цвећем „За милошту братац и сестрица, „За милошту, за срамоту није." Теде царе њему да верује, Ал' повика девет везирова: Чујеш Боже, видиш ли саборе! „Цар верује детету једноме, „Не верује девет везирима, „Бијелије брада до појаса !" Нема куда Српски цар Степане, Већ намаче два џелата млада : „Ајд', џелати, те га обесите „Уградини о сувој давини. Поведоше г' два џелата млада ; Ал' се моли Наоде Момире: „Богом браћо, два џелата млада! „Водите ме царици матери, 99 ,, „Да ми прости и муку и рану : „Рану њену, што ме је ранила; 275 280 285 290 295 300 „Муку њену, што је промучила, 305 310 Има веће три године дана, Нити листа нити цветом цвати; Обесише Наода Момира. То из двора нико не видио, 315 Па утире сузе од образа, Она иде својој старој мајци; „Одени ме, моја стара мајко, „Обуци ме, штогод лепше можеш, 320 „Данас јесте светло васкрсење, „Девојке ме у коло зазивљу." 325 330 335 |