Page images
PDF
EPUB

30

345

350

За живота јоште за својега Десном руком браца загрлила. Глас допаде царици Роксанди: „Зло си села, госпођо царице ! „Обоје ти деце обешено, Обешен ти Момир и Гроздана.” А запишта царица Роксанда, Она иде цару честитоме, Паде цару преко свил'на крила, Па га љуби по недри свилени : „За што, царе, огрејано сунце! За шт” обеси двоје деце наше, Нама, царе, нашу омладину, „Омладину и обрадовање?” А цар жали Наода Момира, За Гроздану ништа и не знаде, Ла беседи госпођи царици: „Нисам тебе децу извешао, обесило девет везирова , „Обесило Наода Момира.” Ал' говори царица госпођа: „Чујеш ли ме, светла круно моја! „Јал' извешај девет везирова, „Јали ћу се и ја обесити „0 давини о трећојзи грани „А код оно двоје деце моје;

душмана гледати не могу, „Да ми оде душмани по свету. Нема куда Српски цар Степане, Већ намаче до девет целата, Те извеша девет везирова

355

360

„Ja

365

[merged small][ocr errors][merged small]

Проћу цркве о јели зеленој.
По том мало време постајало,
Па се диже царе и царица
А од њине велике жалости,
Те одоше у нову градину,
У градину под суву давину;
Што да виде? чуда невиђена!
Давина се сува помладила
и зеленим умистала листом
и бијелим уцватила цветом,
Обоје се деце посветило,
Посвети се Момир и Гроздана;
Па одоше под јелу зелену,
Ал” зелена усанула јела,
Поцрнило девет везирова,
А највишеТодоре везире,
Кум неверни, вера га убила!
Под њима се земља провалила.
Цар намаче два целата млада,
Откида и једног по једнога,
Те и баца доле у бездану:
„Иди тамо са земље неправдо!”
Стаде царе просипати благо,
Те сарани двоје деце своје.
На Момиру зелен бор никао,
На Гроздани винова лозица ,
Савила се лоза око бора,
К'о сестрина око брата рука.

385

390

31.

Бан Милушини Дука Херцеговац.

Често књиге земљу прехођаху,
Ни ко знаде, куда, ни откуд су.
Књиге иду од Призрена града,
Од Српскога силна цар-Стјевана,
На Пожегу бану Милутину,

5
Вако царе бану говораше :
„Слуго моја, бане Милутине !
„Опреми се у бијелу двору,
„Поведи ми тридесет делија
„Од твојега равна Драгачева,

10 „Хајде шњима ка Призрену граду, „Јер хоћемо, бане, војевати „На далеко у земљу Бугарску На Мијајла краља Бугарскога; Тамо ћемо, бане, зачамати,

15 „Но се стреми за три годинице. Дође књига у Пожегу равну На кољено бану. Милутину. Када бане књигу проучио, Удрише му сузе од очију,

20 А гледа га љуба Иконија, Па му тихо млада говорила: „Господару, бане Милутине ! „Откуд књига, од кога ли града ? Што л' је учиш, а сузе прољеваш ?” 25 Вели њојзи бане Милутине :

[ocr errors]
[ocr errors]

30

35

40

„Чул” ме душо, љубо Иконија! „Ова јј књига од Призрена града, „Од нашега силна цар-Стјевана; „Цар ме зове на његову војску „На далеко у земљу Бугарску „На Мијајла краља Бугарскога, „Каже, љубо, за три годинице , „Да ће бити боја с Бугарима. „Но чу ли ме, љубо иконија ! „Гледај мене пребијеле дворе, „Немој моје дворе опустити; Пази мене два нејака сина, „Удоми ми сестрицу Јелицу „У лијепу варош Ђаковицу; „Копај мене девет винограда „У Бањици и у Атеници, „УЛозници и у Паковраћу; „А чувај ми девет воденица „Низ Бјелицу и низ Моравицу ; „Гледај нашу славну задужбину „Под Баницом цркву Јежевицу; „Чекај мене за три годинице, „Док се вратим из земље Бугарске." А кад бане љуби наручио, Опреми се на цареву војску, Он поведе тридесет делија, Оде право уз воду Мораву, Докле с' прими ломна Влаха Старог, А одатле у Сјеницу равну, Од Сјенице у поље Косово, Од Косова уз Шару планину,

45

50

55

60

65

70

Докле дође у Призрена града.
Али царе војску подигао
И пошао низ воду Бистрицу,
Сустиже га бане Милутине
На ономе Голешу планини;
Ту се бане с царем састануо
И за лако здравље упитао
и

сретна му пута честитао.
А вели му силан цар Стеване:
„Слуго моја, Милутине бане!
„Ако мене Бог и срећа даде,
„Те добијем краља Бугарина,
Хоћу тебе , слуго, поклонити
„У државу земљу Босну славну,
„Да банујеш и да господујеш,
„Милутине, за живота твога.”
Па с отале војска окренула,
Низ Србију ка земљи Бугарској.
Кад дођоше у земљу Бугарску,
Дочека их краљу Мијаило
Украј Лаба украј воде ладне.
Ту се краље с царем ударио,
Били су се три бијела дана.
Кад четврто јутро освануло,
Лоша краљу срећа прескочила,
Те се краље с царем сусретнуо,
Но га добро Стево дочекао,
На добру га коњу поћерао,
Сустиже га у по поља равна,
Сабљом ману, одсјече му главу,
Пороби му силовиту војску,

75

80

85

« PreviousContinue »