0 45 50 У Призрену граду бијеломе у цркву коње нагонише, 55 60 65 70 „Већ за грије, што је сагр'јенио; 75 „Код цара је Марко писар био, „У њега су киьиге староставне, „И он знаде, на коме је царство; „Ви зовите на Косово Марка, „Хоће Марко право казивати, 80 „Јер се Марко не боји никога, „Разма једног Бога истинога.” Отидоше четири чауша, Отидоше ка Прилицу граду, Б'јелу двору Краљевића Марка. 85 Кад су били пред бијеле дворе, Уд дарице звeкиром на врата, То зачула Јевросима мајка, Па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго! 90 „Тко удара звeкиром на врата ? „Баш ка” да су бабови чауши.” Уста Марко, те отвори врата, Чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!” 95 А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ћецо драга! „Јесу л' здраво Србљи витезови, „И честити цареви и краљи?” Чауши се смјерно поклонише: 100 „Господару, Краљевићу Марко! 105 10 115 „Све је здраво, али није мирно: „Господа се тешко завадила „На Косову пољу широкоме „Код бијеле Самодреже цркве, И они се отимљу о царство, „Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; „Тебе зову на Косово равно, „Да им кажеш, на коме је царство.” Оде Марко у господске дворе, Пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко! „Господа се јесу завадила „На Косову пољу широкоме „Код бијеле Самодреже цркве, „И они се отимљу о царство, „Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; „Мене зову на поље Косово, „Да им кажем, на коме је царство.” Кол'ко Марко тежио на правду, Тол'ко моли Јевросима мајка : „Марко сине једини у мајке ! „Не била ти моја рана клета, „Немој, сине, говорити криво „Ни по бабу, ни по стричевима, „Већ по правди Бога истинога; „Немој, сине, изгубити душе; „Боље ти је изгубити главу, 120 125 130 „Него своју огр'јешити душу." Узе Марко књиге староставне, Па опреми себе и Шарина , 135 Шарину се на рамена баци, Отидоше у Косово равно. Кад су били краљеву шатору, Рече таде Вукашине краље : „Благо мене до Бога милога! 140 „Ето мене мога сина Марка, Он ће казат”, на мене је царство, „Од оца ће останути сину. Марко слуша; ништа не говори, На шатора не окреће главу. 145 Кад га виђе Угљеша војвода, Тад Угљеша ријеч говорио : „Благо мене! ето ми синовца, „Он ће казат”, на мене је царство ; Кажи, Марко, на мене је царство, 150 Оба ћемо братски царовати. Шути Марко, ништа не бесједи, На шатора не окреће главу. Кад га виђе војевода Гојко , Таде Гојко ријеч говорио: 155 Благо мене ! ето ми синовца , Он ће казат”, на мене је царство; „Кад је Марко још нејачак био, „Ја сам Марка врло миловао, У свилена њедра увијао, 160 „Кано красну од злата јабуку ; „Куд сам гође на коњу ходио, Све сам Марка са собом водио; 165 170 175 „Кажи, Марко, на мене је царство, пред црквом звона удариште, 130 185 190 |