У Призрену граду бијеломе 99 ,, Да ти кажеш, на коме је царство; Ти си свјетлог цара причестио, „Причестио и исповједио, „У тебе су књиге староставне ; Ја л' ћеш сада изгубити главу. Сузе рони протопоп Недељко, Сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, „Док у цркви закон савршимо, Знати ће се, на коме је царство." Тако су се они узмакнули. А кад закон Божји савршише, 1 Изљегоше пред бијелу цркву, Тад' говори протопоп Недељко: „Бецо моја, четири чауша! „Ја сам свјетла цара причестио, „Причестио и исповједио, "Ал' га нисам питао за царство, 40 45 50 55 60 65 70 99 99 Већ за грије, што је сагр’јешио; „До дворова Краљевића Марка, 99 Код мене је књигу научио, „Код цара је Марко писар био, „У њега су књиге староставне, И он знаде, на коме је царство; „Ви зовите на Косово Марка, "Хоће Марко право казивати, „Јер се Марко не боји никога, „Разма једног Бога истинога." Отидоше четири чауша, Отидоше ка Прилицу граду, Бјелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, Ударише звекиром на врата, То зачула Јевросима мајка, Па дозива свога сина Марка: Сине Марко, моје чедо драго! „Тко удара звекиром на врата? „Баш ка' да су бабови чауши." Уста Марко, те отвори врата, Чауши се поклонише Марку: 75 80 85 90 „Божја т' помоћ, господару Марко!" 95 А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! „Јесу л' здраво Србљи витезови, „И честити цареви и краљи?” Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко! 100 „Све је здраво, али није мирно: „Господа се тешко завадила ,На Косову пољу широкоме „Код бијеле Самодреже цркве, „И они се отимљу о царство, „Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; ,, Тебе зову на Косово равно, „Да им кажеш, на коме је царство." Оде Марко у господске дворе, ,, „Да им кажем, на коме је царство.’ 105 110 115 120 125 130 „Него своју огр’јешити душу." 9: Благо мене до Бога милога! Ето мене мога сина Марка, Он ће казат, на мене је царство, „Од оца ће останути сину. Марко слуша, ништа не говори, 9, 135 140 145 "Он ће казат, на мене је царство; Шути Марко, ништа не бесједи, Благо мене! ето ми синовца, Он ће казат', на мене је царство; „Кад је Марко још нејачак био, 9, 155 160 „Кажи, Марко, на мене је царство, 99 Ти ђеш, Марко, први царовати, „А ја ћу ти бити до кољена." Шути Марко, ништа не говори, „Ето кума, Краљевића Марка, Он ће казат на коме је царство." 99 Руке шире, у грла се грле, У бијело цјеливају лице, За јуначко питају се здравље, 165 170 175 180 185 190 |