„Време није, нити може бити;
„Узми, кнеже, књиге цaрoстaвне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу:
„Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети,
„Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире,
„Обориће цркву Раваницу,
Ископаће темељ од олова ,
„Слијеваће у топе ђулове,
„Те ће наше разбијат' градове;
„И цркви ће растурити платна,
Слијевање на ате ратове ;
„Хоће цркви покров растурити,
Кадунама ковати Ђердане;
Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат” фердане;
Повадиће то драго камење,
„Ударат га сабљам у балчаке
„И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре !
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
и Турци ће царство преузети
„И наше ће задужбине служит”
„Од вијека до суда Божјега:
Од камена ником ни камена.”
Кад то зачу славни кнез Лазаре,
Тад? Милошу био говорио:
Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи,
„Истина је, како што говориш.”
Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачење славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
A
до
Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидира,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош-Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина.
C
друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње, Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца ,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26),
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам” својим говораше:
„Видите ли, моје војеводе!
„Ми пијемо много вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве,
„Ни на води камене ћуприје,
Ни на друму камене калдрме;
„Штогоћ било и цара и краља,
„Сваки себе задужбину гради,
Неки гради, неки начинио :
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
А слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича
„У Косову пољу широкоме;
„Ђурађ гради Бурђеве ступове,
„Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
А слуга му цркву Придворицу ;
„Цркву граде два Мрњавчевића
„У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо ! „Ал' тако ми Бога великога! „Док су, мене два мајдана златна: „Један мајдан у Копаонику, „Други мајдан Рудничка планина, „Од свијех ћу боље начинити: Поставићу темељ од олова, „Удараћу челичне диреке, „Покрићу је..жеженијем златом, Попуњаћу драгијем каменом, „Пострешићу ситнијем бисером, Нек се сјаје, нек се моје знаје.” Ни ко вели: Јесте тако, царе; Ни ко вели: Није тако, царе. Ниско сједи Милош Обилићу, Ниско сједи, ал' добро бесједи: Можеш, царе, и у руци ти је; „Ал' тако ми Бога великога! „Ту ти нема прилике за цркву ; Настануће пошљедње вријеме, „Па һе зулум настанути тешки, „Развалифе с твоја задужбина Око злата и драгог камена ; Царе, ће ти раскивати Труци, Раскивати челичне диреке, „А од њих ће градити ћулумке, „Тулумцима биће сиротињу, Сиротиња клети ће ти душу; „Ту ти, царе, задужбине нема. Но чу ли ме, славни царе Лазо! „Виђео сам доље у Ресави,
„У Рeсaви твојој државини
58 „Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак, „Гради нође Раваницу цркву, „Гради, царе, штогоћ љепше можеш, Од студена креча и камена ,
90 „А покривај плочом и каменом: Од камена ником ни камена: „Стајаће ти хиљаду година „Задужбина - твоја Раваница.” Кад то зачу славан царе Лазо,
95 Милошу је кулу наздравио : „Здрав Милошу, моја вјерна слуго!” Па стадоше ладно пити вино Саклет чини слaвaн кнез Лазаре, Саклет чини на своје војводе,
100 А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора и хиљаду младих сараора, А преда њих Рада неимара;
105 А ашчије 27) девет Југовића.
27) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слу.
шао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као настојници н управитељи зидања ,и да је кнез Лазар одредио.
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде ;
Ко донесе воде у фугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но
Југовићн Божји несретнићи
|