Page images
PDF
EPUB

37.

Милош у Лаш инима.

5

2

10

Боже мили, чуда великога!
Када славни Српски кнез Лазаре
Посла зета Милош-Обилића
У Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
и господском части угостише
Па га воде пред бијелу цркву,
Пред бијелу цркву Димитрију,
Пак се вале Латинска господа:
Гле, видиш ли, војвода Милошу !
„Видиш нашу цркву Димитрију,
Какова је и колика ли је ?
„Ви нејмате таковијех цркви.”
Вели њима војвода Милошу:
„Ви сте мудри, господо Латинска,
Јесте

мудри, ал” зборите лудо:
Да ви знате наше намастире,
„Наших славних цара задужбине,
„Какови су и колики ли су!
„Да видите лавру Студеничку
„Не далеко од Новог Пазара;
„Да видите Ђурђеве Ступове
„Код Дежеве старијех дворова,
„Задужбине цара Симеуна;
„Да видите чудо невиђено,
„Б'jел Вилиндар усред горе Свете,
„Задужбину Саве светитеља

15

20

25

30

[ocr errors]

35

40

и његова оца Симеуна; „Да видите Жичу код Мораве „И код Ибра више Карановца ; Сопоћане Рашки на извору, „Задужбине светога Стевана, „Српског краља првовјенчанога; „Да видите Папраћу велику „Виш? Зворника Спречи на извору „Под високом гором Бороговом, Задужбину Вукана жупана; „Да видите високе Дечане „Код Призрена града бијелога, „Задужбину краља Дечанскога; Да видите Рачу пребијелу „Код Сокола украј воде Дрине; „Да видите лијепу Троношу „Код Лознице на р’јеци Троноши, „Задужбину браће Југовића; „Да видите славну Раваницу У Рeсaви ниже Параћина „На студеној р’јеци Раваници, „Задужбину нашег господара, Господара, славног кнез-Лазара; И остале Српске намастире, Да видите, пак да се дивите, Какови су и колики ли су! „Шта је ваша црква Димитрија? „Ја ћу вам је сада претурити „А из руке тешким буздованом.” Ал' Латини то не вјероваше, Но с Милошем они с опкладише

45

50

55

60

65

[ocr errors]

70

У хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, Пак се моли Богу истиноме: „Прости, Боже и бијела цркво ! „Да се једном бацим преко тебе: „Не ћу на те, него преко тебе.” Пак потеже перним буздованом, Буздован се замче у облаке: Једни веле: „Јесте претурио, Други веле: „Није претурио, Трећи веле: „Јесте, те високо.” Кад се врати перни буздоване Изнад б'jеле цркве из облака , Он удари у банове дворе, Те полупа срчали чардаке, и ту уби два банова сина и четири морска ценерала и дванаест великих властела. Кад то виђе господа Латинска, Увaтише војводу Милоша, Бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа , Не би л мог'о кога угледати; Ал' угледа Косту Циганина, Па га поче Богом братимити: Богом брате, Коста Циганине! „Ево тебе три дуката жута, „Донеси ми један лист хартије, Лист хартије књиге без јазије.” То је Коста за Бога примио ,

75

80

85

Донесе му један лист хартије, 90
Лист хартије књиге без јазије,
Милош 'сједе ситну књигу писат”
Своме тасту Српском кнез - Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа ;

95
Све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пище,
Те је шаље господи Латинској, 100
У књизи им овако бесједи:
„Чујете ли, господо Латинска!
„Пустите ми мог зета Милоша,
„Подајте му од земље хараче,
И опкладе хиљаду дуката;

105 „Ако ли га одмах не пустите, „Вјера моја тако ми помогла! „Дић” ћу на вас Србље и Мацаре, „Сву ћу вашу земљу похарати, Похарати, огњем попалити.” 110 Кад Латини књигу проучише, Брже-боље пустище Милоша, Дадоше му од земље хараче, Иопқладе хиљаду дуката зо).

зо) У Котору се приновиједа, да се то ондје догодило,

и још се показује једна кућа, за коју се говори, да је на ономе мјесту, гдје су били банови двори.

38.

Марко Краљевић и вила.

[ocr errors]

5

10

Појездише до два побратима
Преко красна Мироча планине,
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је војвода Милошу,
Напоредо језде добре коње,
Напоредо носе. копља бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима ;
Паке Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме :
„А мој брате, војвода Милошу!
Тешко ме је санак обрвао,
„Певај, брате, те ме разговара.”
Ал' беседи војвода Милошу:
А мој брате, Краљевићу Марко!
„Ја би тебе, брате, попевао,
„Ал' сам синоћ млого пио вино
„У планини с вилом Равијојлом,
„Пак је мене запретила вила,
„Ако мене чује да попевам,
„Оће мене она устрелити
„И у грло и у срце живо.”
Ал беседи Краљевићу Марко:
Певај, брате, ти се не бој виле
„Док је мене. Краљевића Марка
И мојега видовита. Шарца
„И мојега шестопера златна.”

15

20

25

« PreviousContinue »