Онда Милош поче да попева, Лепше грло у Милоша царско, „Да не певам кроз Мироч планину?" 30 35 40 45 50 *31) Ваља да су се и прије натпијевали, па му вила за то забранила пјевати, што је у њега љепше грло него у ње. Шарца коња и грли и љуби: 99 Све четири ноге подломити, „Па ћу т’овде тако оставити, Те се туци од јеле до јеле, 99 „К'о ја Марко без мог побратима." 55 60 65 70 75 80 85 90 Преврће је с десне на лијеву, Пак је бије шестопером златним : „За што, вило, да те Бог убије! „За шт устрели побратима мога? „Дај ти биље ономе јунаку, „Јер се не ћеш наносити главе." Ста га вила Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко! „Вишњим Богом и светим Јованом! 95 „Дај ме пуштај у планину живу, „Да наберем по Мирочу биља, „Да загасим ране на јунаку." Ал' је Марко милостив на Бога, А жалостив на срцу јуначком, Пусти вилу у планину живу, Биље бере по Мирочу вила, Биље бере, често се одзива: „Сад ћу доћи, Богом побратиме!" Набра, вила по Мирочу биља, И загаси ране на јунаку : Лепше грло у Милоша царско, Јесте лепше него што је било, 100 105 110 115 „О чујете, виле другарице? 39. Марко Краљевић н Љушица Пораниле три Српске војводе 99 99 „Виноград је Љутице Богдана. Ја сам једном овуда прошао И ломио грозна винограда, „Припази ме Љутица Богдане 120 5 10 15 На кобили танкој бедевији; „Ја не смједох шчекати Богдана, „Већ побјегох уз кршно приморје; „Поћера ме Љутица Богдане „На његовој танкој бедевији: „Да ми не би Шарца од мејдана, „Доиста ме уватити шћаше; Већ ми Шарац стаде одмицати, А кобила поче остајати; „Кад то виђе Љутица Богдане, Он потеже тешку топузину, 20 25 35 „Пушћа за мном уз кршно приморје, 30 „Довати ме по свилену пасу, „Побратиме, сапом од топуза, „Шћера мене за уши Шарину, „Једва му се у седло повратих „И утекох уз кршно приморје. „Има од тад' седам годиница, „Већ овуда нијесам прошао.” Истом они у бесједи бјеху, Док се прамен запођеде таме Винограду уз равно приморје; Погледаше три Српске војводе, Ал ето ти Љутице Богдана И са њиме дванаест војвода! Кад то виђе Краљевићу Марко, Он бесједи Рељи и Милошу: „Чујете ли, до два побратима ! „Ето нама Љутице Богдана, Сва три ћемо изгубути главе, „Већ ходите, да ми побјегнемо." 40 45 |