Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„Немојте му сабљу приватати, „Ни ви к Марку близу прилазити ; „Може бити, да је љутит Марко, „Може бити, да је пијан Марко, „Па вас може с коњем прегазити „И грднијех, ђецо, оставити; ,,Док уиђе Марко у капију „И са мном се у лице пољуби, „Ондај Марку коња прифатите, „А ја ћу га водит на чардаке." Брже слуге отвориш капију, И у пољу сусретоше Марка, Али Марко слуге не гледаше, Но мимо њих коња прогоњаше, У капију коња пригоњаше, У капији коња одјануо, А ишета војвода Милошу, Срете Марка побратима свога, Руке шире, те с у лица љубе. Позивље га Милош на чардаке, Запе Марко, не ће на чардаке: "Не ћу тебе, побро, на чардаке,

,,

Немам каде, побро, гостовати; „Но ал' чујеш, али и не чујеш „У Призрену у бијелу граду „Поглавицу Леку капетана, „И у Леке чудно чудо кажу, „Чудно чудо, Росанду ђевојку,

"

Што је земље на четири стране, „Бутун земље Турске и каурске, „Да јој друге у сву земљу нема

85

90

95

100

105

110

Ни бијеле буле ни влахиње, „Нити има танане Латинке; „Кој видио вилу на планини, „Ни вила јој, брате, друга није; „А њу фале, а ни нас не куде, „А данас смо оба побратими, „Десили се оба нежењени; „Гори нам се, брате, посмијаше, „И гори се од нас иженише,

[ocr errors]

9,

Иженише и пород имаше, „Ми остасмо, брате, за укора; „Ми имамо тређег побратима, „Крилатога Рељу у Пазару

[ocr errors]

Више Рашке, више воде ладне, „Ми смо браћа вјерна од постања;

115

120

125

Но с обуци, што се можеш љепше, „И понеси блага неколико,

[ocr errors]

„Понес’златан прстен на ђевојку,
„Позваћемо Рељу Крилатога,

„Кад одемо здраво у Призрена,
„Нек нас види Лека и ђевојка,
„Нека пође, за кога јој драго:
„Један да је хитар ђувеглија,
„А двојица да су два ђевера,

С Леком да смо главни пријатељи."
Зачу Милош, и мило му било,
Оставио у авлији Марка,
Милош оде на танке чардаке,
Те облачи дивно одијело:
Самур-калпак и чекрк-челенку,
А на себе три ката хаљина,

130

135

140

32)

И пригрну коласту аздију,
Које данас ни у краља нема,
Отишло је тридест ћеса блага
Док изнутра удрио поставу,
А с лица јој ни хесапа нема,
Ту је млого благо сатрошено;
А слуге му ждрала изведоше.
Док с обуче војвода Милошу,
Ал' се Марко вина напојио,
Попио је раван чабар вина,
Другим чабром коња напојио.
Ја да ти је оком погледати,
Погледати војводу Милоша!
Весео ти Марко Ђувеглија
Код овога војводе Милоша 32)!
У висину да већега нема,
У плећима поширега нема,
Како ли је лице у јунака!
Каке ли су очи обадвије!
Какви ли су они мрки брци!
Танки брци пали на рамена;

145

150

155

160

165

Благо оној, која ће га узет!
Добријех се коња дофатише,
Отидоше равној Дмитровици,
Спуштише се ка Јењи Пазару
Покрај Рашке под Рељине дворе. 170

99

Весео ти Марко Ђувеглија

„Код овога војводе Милоша !"

значи : Нишиха је Марко према Милошу. Ова ријеч весео може се и у говору чути у овоме смислу.

Виђе Реља, срете побратиме,
Руке шире, у лица се љубе,
У капију коње. разјахаше,
Хитре слуге коње прифатише;
Позивље их Реља на чардаке,

Не шће Марко, но Рељи бесједи :

[ocr errors]

Ми не ћемо, побро, на чардаке,

„Ни на чардак, ни на танку кулу;" Све му каза, куд су походили:

[ocr errors]

99

Хајде Реља, хајде побратиме,

Ми ћемо те мало почекати,

„Ођени се, што се можеш љепше, „Нек ти слуге коња оседлају." Реља био једва дочекао.

Ја да ти је оком погледати,

Кад с обуче један крилат јунак!
Но да видиш дивна ђувеглије,
Бувеглије, Реље Крилатога!
Није шала један крилат јунак!
Није шала крила и окриље!
А јадан ти према њему Марко !
И јадан ти Милош војевода!
Виловита коња појахао;

Ударише пољем широкијем

175

180

185

•190

Покрај Рашке, покрај воде ладне, 195
На бродове води ударише,

Пријеђоше воду Јошаницу,
Седамдесет и седам бродова,
Фатише се села Колашина,
Спуштише се равној Метохији;
На Сеновца села ударише,

200

На Сеновца и пак Ораховца,
Метохију равну пријеђоше,
Фатише се поља Призренскога
Испод Шаре високе планине,
Подалеко у пољу бијаху,
А виђе их Лека капетане,
Пак довати дурбин од биљура,
Да погледне, ко је и откуд је,
Ели види Лека капетане

Ваљаане 33) коње и јунаке ;

Како дурбин на око турио,

205

210

Позна Лека три Српске војводе,
Позна Лека, за чудо му било,

И мало се Лека препануо
Викну Лека из бијела грла,
Викну Лека и призивље слуге:
, Слуге моје! отвор'те капију,

99

99

,Слуге моје! пољу похитајте,

„Иду к мене три Српске војводе,

215

220

, Ништа не знам, шта је и како је,
"Ништа не знам, јел' нам земља мирна.
Брже слуге отвориш капију,

Подалеко пољу излазише,

99

Поклонише с до земљице црне, 225
Ал' војводе слуге не гледају,
У капију коње угонише,
Тада слуге њима допадоше,

38) У ваљаане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да

се испуни стих као у књизи I. у пјесмис 699 на

,

страни 513 у дваа.

« PreviousContinue »