„Немојте му сабљу приватати, „Ни ви к Марку близу прилазити ; „Може бити, да је љутит Марко, „Може бити, да је пијан Марко, „Па вас може с коњем прегазити „И грднијех, ђецо, оставити; ,,Док уиђе Марко у капију „И са мном се у лице пољуби, „Ондај Марку коња прифатите, „А ја ћу га водит на чардаке." Брже слуге отвориш капију, И у пољу сусретоше Марка, Али Марко слуге не гледаше, Но мимо њих коња прогоњаше, У капију коња пригоњаше, У капији коња одјануо, А ишета војвода Милошу, Срете Марка побратима свога, Руке шире, те с у лица љубе. Позивље га Милош на чардаке, Запе Марко, не ће на чардаке: "Не ћу тебе, побро, на чардаке, ,, Немам каде, побро, гостовати; „Но ал' чујеш, али и не чујеш „У Призрену у бијелу граду „Поглавицу Леку капетана, „И у Леке чудно чудо кажу, „Чудно чудо, Росанду ђевојку, " Што је земље на четири стране, „Бутун земље Турске и каурске, „Да јој друге у сву земљу нема 85 90 95 100 105 110 Ни бијеле буле ни влахиње, „Нити има танане Латинке; „Кој видио вилу на планини, „Ни вила јој, брате, друга није; „А њу фале, а ни нас не куде, „А данас смо оба побратими, „Десили се оба нежењени; „Гори нам се, брате, посмијаше, „И гори се од нас иженише, 9, Иженише и пород имаше, „Ми остасмо, брате, за укора; „Ми имамо тређег побратима, „Крилатога Рељу у Пазару Више Рашке, више воде ладне, „Ми смо браћа вјерна од постања; 115 120 125 Но с обуци, што се можеш љепше, „И понеси блага неколико, „Понес’златан прстен на ђевојку, „Кад одемо здраво у Призрена, С Леком да смо главни пријатељи." 130 135 140 32) И пригрну коласту аздију, 145 150 155 160 165 Благо оној, која ће га узет! 99 Весео ти Марко Ђувеглија „Код овога војводе Милоша !" значи : Нишиха је Марко према Милошу. Ова ријеч весео може се и у говору чути у овоме смислу. Виђе Реља, срете побратиме, Не шће Марко, но Рељи бесједи : Ми не ћемо, побро, на чардаке, „Ни на чардак, ни на танку кулу;" Све му каза, куд су походили: 99 Хајде Реља, хајде побратиме, Ми ћемо те мало почекати, „Ођени се, што се можеш љепше, „Нек ти слуге коња оседлају." Реља био једва дочекао. Ја да ти је оком погледати, Кад с обуче један крилат јунак! Ударише пољем широкијем 175 180 185 •190 Покрај Рашке, покрај воде ладне, 195 Пријеђоше воду Јошаницу, 200 На Сеновца и пак Ораховца, Ваљаане 33) коње и јунаке ; Како дурбин на око турио, 205 210 Позна Лека три Српске војводе, И мало се Лека препануо 99 99 ,Слуге моје! пољу похитајте, „Иду к мене три Српске војводе, 215 220 , Ништа не знам, шта је и како је, Подалеко пољу излазише, 99 Поклонише с до земљице црне, 225 38) У ваљаане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да се испуни стих као у књизи I. у пјесмис 699 на , страни 513 у дваа. |