„Проврже се црнијем јагњетом, 99 „И од њега, љубо, обједова', "И плеће сам меса оставио; 99 Врзи руку у зобницу вранцу!" 9, 7 Заручница Лаза Радановића. Кад се жени Радановић Лазо, „Сад ћу стати на двор на капију, 60 65 70 5 10 „Чија ће и мајка дочекати? 99 И право ће нашем белом двору; „Веће слажи моје беле даре: Ти ћеш, мајко, свате дочекати, „Моја браћа коње приватити, „Моја сеја даром даривати, Мили бабо вином напојити." 99 Док су свати у двор улазили, 15 20 25 30 Тад се мајка на њу наљутила, 35 На студен се камен наслонила, ,, На студен се камен наслонила, 40 „И на њега грозне сузе рониш ?" Мајка Лази тијо одговара: 45 "Ао Лазо, зете несуђени! „Како ћу ти ја весела бити, „Јуче смо је младу саранили?” Онда Лазо мајки говорио: ,, „Казуј гробље, гди је укопана, „Да ја видим и мртву девојку.” Кад је мајка речи разабрала, Беседила Радановић-Лази: „Ја ти гробља не смем казивати, „Јер је код нас чудан адет посто: „Кад умире под прстен девојка, „Не копа се у то ново гробље, „Бећ се баца у то сиње море Кад то чуо Радановић Лазо, Беседио кићеним сватовма: „Ој сватови, моја браћо драга! „Чекајте ме у беломе двору, „Док отидем на нове пазаре, „Да ја купим свиле свакојаке, „Да ја плетем мрежу шаровиту, „Да ја тражим по мору девојку, "Ил' ћ' у мени живо срце пући." 99 Кад је Лазо ово беседио, 50 55 60 65 70 99 Већ се она с мајком завадила, „Ни о граде, ни о винограде; Већ о једну танану кошуљу: „Мајка оће да остави сину, „А девојка теби да понесе." Кад је Лазо речи разабрао, Он беседи куму и деверу : „Ој Бога вам, куме и девере! 99 99 „Ви идите горе на чардаке, , Доведите лепоту девојку, „У њене јој даре не дирајте, „Јер у мене доста дара има." Кад то чуо куме и девере, Послушали Радановић-Лазу: Отидоше на горње чардаке, Доведоше лепоту девојку, Ꭹ У даре јој ни дирнули нису. , Мила кћери, и тебе не било! „Већ остала среди горе чарне. 75 80 85 90 95 100 105 Одведоше лепоту девојку. Кад су били среди горе чарне, Ал девојку заболела глава, Беседила свом ручном деверу: „Ој девере, мој злаћен прстене! „Ти ми зовни Радановић-Лазу." Кад је девер речи разабрао, Брже оде Радановић-Лази, Па је Лази тијо беседио: „Ајде, Лазо, брже у натраге, „Девојка се наша разболела, „На кума се главом наслонила,’ Кад је Лазо речи разабрао, Он отиде лепоти девојки, Па је пита Радановић Лазо: „Што је теби, лепота девојко, Што је тебе заболела глава ?" Девојка је њему беседила: „Господару, Радановић-Лазо ! „Де ми скупи кићене сватове.” Скупи Лазо кићене сватове, Девојка им лепо зафалила На љубави и на пријатељству; Сваком дала по киту босиљка, Лази дала танану кошуљу, За коју се с мајком завадила, Па је њему тијо беседила: На кошуљу, Радановић-Лазо! „Под грлом јој пуце јадиково, „Јадиково и чемериково: „Кудгод одиш, нека јадикујеш; 99 105 110 115 120 125 130 |