Page images
PDF
EPUB

180 •

Довати га мало топузином,

170
Паде дитe 37) у зелену траву;
Одја Марко од коња Шарина,
Савеза му и ноге и руке,
Па г' објеси Шарцу о ункашу;
Па он оде својој тулумини,

175
Баци дите у зелену траву,
А он опет сједе пити вино.
То гледала Велимировица,
Па отиде Вучи Џенералу:
„Зло ти вино, Вуча ценерале!
„Зло ти вино, а горе ти било!

Све катане тебе изгибоше,
„Велимиру јунак свеза руке,
„Савеза му и ноге и руке,
„Па ено га, пије рујно вино,

185
„A Велимир у травици лежи.
Проговара Вуча ценерале:
„Не бој ми се, моја снахо драга!
„Сад ћеш вићет”, док се старац крене.”
Па он дрмну на граду топове,

190 Три хиљаде састави катана, Па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију; Он нареди низ поље катане, Опколише са четири стране ,

195

37) који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа

јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чутн и лицо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.

[ocr errors]

200

205

210

А то ништа и не види Марко,
Ал?

припази Шарац од мејдана,
Па ногама о земљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал' катане њега опколиле,
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена;
Да је коме сјести, те виђети !
Кад пођера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараше ,
По двојицу од једног грађаше;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с окрену неколико пута ,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча ценерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко ;
Брза му је пуста бедевија,
Шhаше утећ' граду Варадину;
Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Удари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му и ноге и руке,

215

220

225

Објеси га Шарцу о ункашу,
и

увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,

230
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише ценераловица ,

235
Те је шаље бијелу Прилипу:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Не губи ми Вуче ценерала
„И мојега сина Велимира ;
„Йшти, Марко, што је тебе драго.” 240
Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче ценерала !
Пусти мене ю три побратима,

245 „И подај им три товара блага; „И пусти ми старога Топлицу 38), И подај му три товара блага, „Јер је јунав мого дангубио; И дај мене три товара блага, 250 Што сам мога мучио Шарина ;

[ocr errors]
[ocr errors]

39) У другој пјесми, која је управо као почетак овој,

пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, на су ова тројица били отишли, да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча Џенерал,

[ocr errors]

„Изa тora, ценераловице,
Ето тамо Милош” од Поцерја,
„Па ви с њиме како начините,
Оде књигa граду Варадину;

255
Када дође ценераловици,
Књигу гледа ценераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице вључе,
Те отвори проклету тавницу,

260
И извади три војводе младе
и са њима старога Топлицу ;
Па их води на бијелу кулу;
Па бербере хитре добавила:
Једни мију, други косу брију, 265
А трећи им ноктe caрезују;
Донесе им вина и ракије
и лијепе сваке ђаконије,
Показа им, што учини Марко;
Па говори Милошу војводи :

270 „Богом брате, војвода Милошу! Пустите ми мога господара „И мојега сина Велимира.” њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, ценераловице;

275 „Дај ми вранца Вуче ценерала, „Што га јаше једном у години,

„Када иде у Текију 39) цркви, 39) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а

ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам

280

285

290

„Опреми га, како г'Вуча спрема, „Да поиграм преко њемадије; И дај мене од злата каруце, „И у њима дванаест вранаца, Што их преже Вуча ценерале, „Када иде од Беча ћесару, „Да м” однесу старога Топлицу; „Дај ми рухо Вуче ценерала, „Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу Све му даде ценераловица, и свакоме хиљаду дуката, Што ће пити вино до Прилипа, Па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу ценерала, и његова сина Велимира, и даде му многе пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелише благо, Па се рујна накитише вина, и уб'јело изљубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору.

295

300.

43.

Царица Милица и в мај од

Јас ш реаца. Вала Богу, вала јединоме! Цар Лазаре сједе за вечеру,

« PreviousContinue »