Покрај њега царица Милица; 99 Што те питам, право да ми кажеш: Што си тако сјетна невесела, „У образу бл'једа и потмула? Шта т' је мало у двору нашему?" Вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, Српска круно златна! „Кад ме питаш, право ћу ти казат: Свашта доста у двору нашему, Него има годиница дана Како је се змаје навадио, „Навадио змаје од Јастрепца, „Те долази на бијелу кулу, Те ме љуби на бијелој кули. Кад то чуо славан цар Лазаре, Он говори царици Милици: „Чу ли мене, царице Милице! „Када буде вече по вечери, „Те отидеш на бијелу кулу, „А дође ти змаје од Јастрепца, „Упитајде змаја од Јастрепца, „Боји ли се још кога до Бога, „И на земљи какога јунака." Мало време за тим постајало, Оде царе на танке чардаке, А царица на високу кулу. Мало било, за дуго не било, 5 10 15 20 25 30 Засија се Јастребац планина 99 О Бога ти, змаје од Јастрепца! „Кад долазиш на бијелу кулу, 99 Те ти са мном лежиш у душеку, „Бојиш ли се још кога до Бога, „Ја на земљи какога јунака ?” Али вели змаје од Јастрепца: „Муч Милице, муком замукнула! Томе те је Лазо научио." 35 40 45 50 Милица се змају кунијаше: „Већ те видим да си добар јунак." А кад чуо змаје од Јастрепца, Превари се, уједе га гуја, Па царици оде говорити: „О Милице, о моја царице! 99 „Кад ме питаш, да ти право кажем: „Што је земље на четири стране, „Не бојим се никога до Бога „До што кажу Сријем земљу равну 55 60 99 Њега с' бојим на земљи јунака ; „Јер ја Вука одавно познајем: „Кад смо били ђеца у лудости, „У Јастрепцу високој планини, „Те кад би се игре поиграли, „Свагда би ме надиграо Вуче; „Њега с бојим на земљи јунака." То ти змаје у ријечи бјеше, А изиђе Даница звијезда, Те се крену змаје од Јастрепца И одлеће Јастрепцу планини, А царица цару на чардаке, Те казује, шта ј' од змаја чула. А кад царе саслуша Милицу, Он отиде ситну књигу писат', Те је шаље Сријем-земљи равној На кољено Змај-Деспоту Вуку: „Чујеш мене, Змај-Деспоте Вуче! „Дођи мене ка Крушевцу граду, „Те погуби змаја од Јастрепца, „Да ми змаје царицу не љуби, А даћу ти три товара блага, „И да ћу ти Сремску бановину 65 :70 75 80 85 90 Све мислио, на једно смислио, 95 Те с’опреми на танку чардаку, 99 99 100 105 110 115 120 125 Веће оста у пољу Крушеву, 9, , Нек на кули не затвори врата, И нек чека змаја на душеку, 130 99 9, "А нека му за ме не казује, А ја знадем, кад ћу ударити „И како ћу змаја погубити.” A Слуга каза цару честитоме, Па на кули не затвори врата, 97 9, Зар не види, ђе је погинуо?" Кад то чуо змаје од Јастрепца, А он рече царици Милици: „Хеј Милице, да те Бог убије! „Ти си мене издала Лазару." То изрече, из куле утече, Па не бјежи Јастрепцу планини, 135 140 145 150 155 |